Šta jesti a šta ne jesti, reći će vam testovi intolerancije na hranu a ako ih se pridržavate otklonićete mnoge tegobe i zdravstvene probleme. U svetu se ovi testovi rade već petnaestak godina.

"Obišla sam laboratorije po svetu, da vidim kako sve to funkcioniše. Mi smo ovde prvo krenuli sa testom intolerancije na hranu za 93 namirnice, a danas radimo i test za 230 namirnica. Nakon vađenja krvi pacijenti dobijaju spisak namirnica koje su preporučljive za ishranu i one koje ne bi trebalo da konzumiraju,” objašnjava specijalista medicinske biohemije magistar Radmila Vrzić, rukovodilac biohemijske laboratorije „Analiza”.

Prema njenim rečima, do sada su najviše imali pacijenata sa otečenim zglobovima, sa gastroenterološkim problemima, migrenama i drugim vrstama glavobolje, promenama na koži - akne, ekcemi, svrab, osip. Danas su česte i psihološke smetnje - hronični umor, depresija, anksioznost, nesanica a često pacijenti imaju i više različitih smetnji. Ispostavilo se da im bol provocira uzimanje nekih namirnica. Treba znati da osetljivost na određene namirnice može da izazove recimo, glavobolje i nekoliko dana nakon što ste ih jeli, a intolerancija na hranu povezuje se i sa oboljenjima kao što su psorijaza, astma ili reuma.

Naša sagovornica prenosi iskustva pacijenata, koji često urade sve analize, lekari im konstatuju da je sve u redu ali njihovi problemi i tegobe ostaju. Uspevaju da ih reše tek nakon urađenog testa intolerancije na određenu vrstu hrane. Naravno, ima i onih pacijenata koji nemaju probleme, ali žele da vide kako njihov organizam deluje na hranu koju uzimaju, da li se pravilno hrane. Test intolerancije nije potrebno podjednako često da se radi kao kad se proverava, recimo holesterol, šećer i sl.
PageBreak

Da li jedete ono što vam šteti

“Kod intolerancije je karakteristično to da je uvek pitanje količine, odnosno, nikad se intolerancija ne javlja na neku namirnicu koju uzimate jednom u dva meseca. Intolerancija se uvek javlja na namirnice koje jedete svakodnevno ili možda svaki drugi dan.

To su upravo namirnice koje imaju veći alergeni potencijal, neka od žitarica, kravlje mleko, belance jajeta, soja, jabuke, kvasac je čest alergen, zatim neki od koštunjavih plodova: badem, brazilski orah, indijski orah. Intolerancija na odrežene vrste namirnica ili aditiva ne može da ugrozi život, ali izaziva neprijatne simptome.

Ona može da se javi u bilo kom starosnom dobu, ali kako se simptomi javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje one koja je problematična može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Primera radi, mleko, grašak, voće ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Dobra stvar kod intolerancije je da eliminacijom određenih namirnica u određenom periodu, pravilnim režimom ishrane dovodite do toga da ta antitela budu eliminisana iz organizma, da organizam bude desenzibilizovan.

Zatim, pažljivo uvodite u ishranu jednu po jednu namirnicu koju ste isključili i gledate da li će se simptomi ponovo javiti. Period eliminacije može biti mesec, dva ako je malo povišena koncentracija antitela, ali nekad je za eliminaciju potrebno i godinu dana,” kaže Radmila Vrzić.

Postavlja se pitanje zašto dolazi do intolerancije? Odgovarajući na ovo pitanje naša gošća kaže: „Teorijsko objašnjenje je da, ako iz određenih razloga dođe do povećane propustljivosti crevne sluzokože u cirkulaciju prodiru nedovoljno svareni molekuli hrane koje organizam prepoznaje kao strano telo i reaguje na njih stvaranjem antitela. Iako je to namirnica koju vi redovno uzimate ta antitela se stvaraju većom brzinom nego što ih imuni sistem eliminiše i nagomilavaju se u različitim tkivima i organima i onda dovode do različitih smetnji. Do povećane propustljivosti crevne sluzokože može da dođe posle neke crevne infekcije, posle uzimanja nekih lekova, posle zračenja, povećanog konzumiranja alkohola.
Uzimanjem probiotika ta crevna sluznica može da se regeneriše i naravno ona se regeneriše ako ne uzimate ono što je stalno iritira.”

Ukoliko ste konstantno umorni, bole vas zglobovi, muči glavobolja ili patite od neke hronične bolesti, možda ključ ovih tegoba leži u hrani. Da biste ovo otkrili, dovoljno je da uradite jednostavan test intolerancije na hranu pomoću kog se otkriva koje namirnice sprečavaju organizam da pravilno funkcioniše.

Alergija nije intolerancija

Radmila Vrzić napominje da ne treba brkati intoleranciju i alergije. To su dve sasvim različite stvari. Kod alergije simptomi nastaju vrlo brzo posle kontakta sa alergenom. Reagovanje na neku vrstu hrane može biti čak 72 sata nakon uzimanja te namirnice. Takođe, teško je povezati reagovanje organizma na ono šta ste sve juče jeli, ukoliko se svega i setite, dok se alergije javljaju odmah i prepoznatljive su.

Dakle, za razliku od klasičnih alergija, reakcija intolerancije je maskirana, podmukla i dugo ostaje neprepoznata. Dešava nam se da jedemo a ne znamo da nam ne koristi. Kada opterećenje organizma postane preveliko nastaju patološka stanja i bolesti. Intolerancija na hranu je poremećaj koji ne pripada alergijama u užem smislu te reči, budući da su manifestacije sporije, često neprepoznatljive ili zamenjene drugim bolestima. Svakako treba reći i to da, kod alergija čovekov život može da bude ugrožen dok intolerancija ne ugrožava život, ali utiče na kvalitet života stvarajući određene probleme.

11 pitanja koja mogu da ukažu da patite od intolerancije na hranu:
Stručnjaci kažu, ako imate makar četiri pozitivna odgovora na sledeća pitanja, intolerancija na neku vrstu hrane je sasvim izvesna:

  • Da li ste povremeno neobjašnjivo depresivni?
  • Da li ste pospani posle jela?
  • Da li imate crvenilo kože, svrab ili astmu?
  • Da li patite od zatvora ili dijareje?
  • Da li ste hronično umorni?
  • Da li se nadimate posle jela?
  • Da li imate migrene, glavobolje?
  • Da li ste često prehlađeni?
  • Da li imate bolove u stomaku?
  • Da li zadržavate tečnost, otičete?
  • Da li vam se telesna težina poveća za kratko vreme?

PageBreak

Uradite test i promenite navike

Rezultati testa su u vidu tabele u četiri boje: žutoj, narandžastoj, crvenoj i zelenoj. Namirnice iz žute kategorije su one koje bi trebalo jesti u minimalnim količinama, u narandžastoj grupi su one koje bi trebalo izbegavati barem šest meseci, u crvenoj  grupi su zabranjene namirnice, a u zelenoj one koje mogu da se jedu bez rizika po zdravlje. Posle tri do šest meseci izbegavanja reaktivne hrane, smanjuje se broj antitela. Reaktivne namirnice mogu postepeno da budu dodavane ishrani u malim količinama.

“Mnogi su spremni da urade test ali nisu spremni da promene svoje navike. Onda nema smisla raditi test. Čovek treba da se pozabavi onim što jede. Na nama je da brinemo o svome zdravlju kad ga imamo. Ne možemo da promenimo sopstvenu genetiku, okolinu ali možemo da menjamo loše navike. Kako je rekao jedan pacijent... ne želim sebi da dajem autogolove,” kaže dipl. ph. Radmila Vrzić.

Pomoću podataka dobijenih nakon urađenog testa sledi promena načina ishrane. Naša sagovornica naglašava da istraživanja pokazuju da, ako ukinete onu hranu na koju je vaš organizam intolerantan, nestaju simptomi koji su vas mučili. Probajte, zanimljivo je, izazovno, a rezultati su fascinantni. To praktično znači da ako ste intolerantni na jednu vrstu žitarica, probajte neku drugu, ako ne smete da jedete meso konzumirajte ribu, ako ne možete kravlje mleko imate veliki izbor... kozje, sojino, pirinčano... Pozabavite se svojim zdravljem, jer kako kaže narod... „bolje je sprečiti nego lečiti.”