Nekada, dok su se domaćice masovno takmičile čije će slatko biti lepše i čiji će se ajvar duže “održati”, voće i povrće kupovalo se na džakove. Iz podruma su bile dovlačene flaše i tegle, a po mogućnosti je uvek odlaženo negde na selo, gde se na založenom šporetu ili čak napolju, na vatrici, krčkao i prskao vreli pekmez ili paradajz u velikim šerpama...

Zimnica koju su naše mame i bake kuvale svima nam je ostala u sećanju kao nešto ukusno i zdravo. Prvenstveno, nekada je voće i povrće imalo bolji, prirodniji ukus. Vremenom, pored pada kvaliteta ovog, osnovnog materijala za zimnicu, sve češće „u igri“ bile su supstance poput belog šećera (koji je dodavan voću „kilo na kilo“), zlokobnog konzervansa iz kesice ili agresivne „esencije“ za turšiju - sve u cilju da zimnica duže traje, ima bolju boju i bude slađa. Danas domaćice imaju manje vremena za zimnicu, ali su u međuvremenu mnoge shvatile i da su šećer i konzervans nezdravi, tako da se javila potreba za boljim receptima, u skladu sa novim trendovima življenja. Zapravo, neke baš starinske specijalitete, poput pekmeza od šljiva bez šećera, bilo je samo potrebno „oživeti“, dok su neki recepti i ideje inspirisani makrobiotikom. Evo nekoliko putokaza ka novoj, zdravoj zimnici.

Sterilizacija, najbolji način konzervisanja


Metodom sterilizacije za zimu mogu da budu sačuvane mnoge namirnice, bez potrebe dodavanja šećera, konzervansa, soli ili sirćetne kiseline.

Osnovni postupak je sledeći: pripremite tegle sa metalnim poklopcima na zavrtanje, pri čemu je bitno da poklopci budu neoštećeni i da ne „preskaču“, tj. da se mogu čvrsto zavrnuti. U tegle sipajte namirnicu po želji i napunite ih do oko 1 cm od vrha. Zavrnite jako poklopce. Tegle ređajte u dubok, veliki lonac, postavljen na dnu kuhinjskom krpom, da ne biste tegle direktno stavljali na metal, pa da se razbiju. Nalijte preko hladnu vodu, da prekrije poklopce bar 1 cm. Uključite ringlu i sačekajte da voda u potpunosti proključa. Od tog trenutka počinje sterilizacija. Kuvajte barem 5 minuta, a po potrebi i do 20 minuta. Evo nekoliko namirnica koje možete ostavljati na ovaj način.

Paradajz. Ako ovako ostavljate paradajz, prvo ga sameljite ili iseckajte, zatim ga sipajte u tegle i nemojte dodavati soli (a po želji dodajte malo začinskog bilja). Zatvorite i kuvajte tegle s paradajzom malo duže, oko 20 minuta, jer će tako biti ukusniji i imaće više zdravog likopena u sebi. Paradajz je jedna od retkih namirnica koje kuvanjem postaju zdravije, pa ako želite gušći paradajz, slobodno ga tradicionalno ukuvajte na šporetu (ali bez soli!), pa ga sipajte hladnog u tegle i sterilišite kako je gore opisano.
Kompot. Isecite ili očistite kruške, jabuke, šljive, grožđe. Voće možete i ne morate da ljuštite. Napunite tegle voćem i po želji dodajte malo nekog zdravog zaslađivača (med ili ječmeni, odnosno pirinčani slad). Sipajte vodu do 1 cm ispod vrha tegle. Umesto vode, ukoliko niste dodavali med ili slad, možete voće da prelijete sokom od jabuke ili grožđa (kupovnim ili, još bolje, sveže isceđenim). Zavrnite poklopac i sterilišite oko 5 minuta, po gore opisanoj metodi.

Sok ili voćni pire. Sterlizacijom možete ostaviti i sveže isceđene sokove od jabuka, krušaka, grožđa, šljiva... Sok sipajte u teglu, zavrnite i sterilišite 5 minuta. Ovako pripremljeni sokovi će biti divan napitak ili materijal za makrobiotičke muffine i druge zdrave kolače. Takođe, ovako možete da ostavite i gusto ispasirani voćni pire od krušaka ili jabuka, po želji zaslađen medom.

Nastavak članka