Jagode su plodovi niske grmovite biljke koja raste u prirodi, ali se i gaji. Zanimljivo je da jagode pripadaju porodici Rosaceae (ruže). Prvi zapisi o njima sežu u doba Rimskog carstva. U srednjem veku na dvoru Luja XIV prvi put je organizovan uzgoj, a u 18. veku počinje sistematsko sađenje jagoda nakon stvaranja hibrida Fragaria ananassa. Proizvodnja je proširena polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorti i tehnologija.

Kao voće zaljubljenih, jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Zašto zaljubljenih? Pa recite mi jednu osobu kojoj jagoda nije među prvim asocijacijama kad je upitate o romantici ili voljenoj osobi. Njeni plodovi pružaju uživanje milionima ljudi širom sveta. Bile one sveže, domaće, uvozne, skupe ili jeftine, bilo da ih volite ili ne volite, neizbežna su dekoracija na ulicama i pijacama.

U maju naše pijace počinju da se pune jagodama. Trenutno nema nijedne tezge s voćem koja ne nudi i jagode. Na mnogim prometnim mestima u gradovima štandovi s jagodama niču kao pečurke posle kiše. Prvo su to bile uvozne, a onda i naše domaće jagode. Lepo složene crvene korpice prijatne su za oko. Okrugle i sveže, jagode mame poglede svojim prepoznatljivim slatkastim mirisom. Dok ih jedemo, neretko nas vraćaju u detinjstvo.

Postoji nekoliko sorti gotovo jednako kvalitetnih jagoda: miss, clery, marmolada, elsanta, madeleine, maya i alba. Sve su vrlo prijatnog ukusa, a naš favorit je definitivno clery – sorta koja dozreva veoma rano, nekoliko dana pre marmolade i zato je pogodna za hladnija podneblja kontinentalne Evrope. Lišće joj je intenzivno zeleno i vrlo svetlo, a produktivnost velika. Plod je izduženog konusnog oblika, jarkocrven i otporan na rukovanje i prevoz. Plodovi su veliki, mirisni, slatki, ujednačenog oblika i odličnih organoleptičkih svojstava.

Kupujmo domaće, definitivno je jedna od boljih propagandnih poruka, a najbolje je primeniti kad su u pitanju jagode, iako je i većina drugih vrsta domaćeg voća mnogo kvalitetnija od voća iz uvoza. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što su najkasnije dva dana nakon berbe na našem stolu. A one uvozne barem toliko putuju do nas, a gde je onda još sortiranje, pa veleprodaja, pa prodaja... Jagodu danas komercijalno uzgajaju brojni proizvođači.

Ako se uzgaja u plastenicima i staklenicima, svaka sadnica okružena je plastikom kako se njeni slasni plodovi ne bi zaprljali u dodiru sa zemljom i kako bi bio sprečen razvoj korova. To su idealni uslovi za rast jer se neprekidno održava približno ista temperatura i vlaga tla. Proizvođača je sve više, uvoznika takođe, pa zato sa nestrpljenjem očekujemo ekološke markice kako bismo mogli da budemo sigurni u poreklo omiljenog voća.

Jagode nisu samo hedonistički doživljaj, one su i bogat izvor folata (jednim obrokom jagoda osiguravamo 20 posto preporučenih dnevnih potreba) i vitamina C (jednim obrokom osiguravamo 140 posto preporučenih dnevnih potreba), a sadrže i biljne fenole koji, zajedno sa antioksidansima, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Nadalje, dobar su izvor vlakana (jednim obrokom osiguravamo 20 posto preporučenih dnevnih potreba), koja blagotvorno deluju na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti i štite od karcinoma debelog creva. Dakle, uz to što su ukusne, jagode su i zdrave.

Prema piramidi pravilne ishrane koju su napravili svetski stručnjaci, preporučeno je konzumiranje dva do četiri obroka voća na dan. Kao jedinica obroka uzima se 8 jagoda srednje veličine, što je približno 150 g. Energetska vrednost po obroku je 50 kcal.

PageBreak

Kako i šta s jagodama?

Pri kupovini birajte jagode koje imaju peteljke i koje su zrele, sočne i crvene, bez belih ili zelenih vrhova. Jagode se neoprane čuvaju u frižideru do dva dana. Oprane ih možete zamrznuti tako da ih prvo stavite u jednom sloju na dasku, pospete šećerom i zamrznete, a tek onda spakujete u plastične vrećice. S obzirom na to da voće sadrži visok procenat vode i osetljive komponente arome, nemojte ih držati zamrznute duže od 12 meseci.

Od jagoda možemo da pravimo fil za voćne torte i pite, rolate, palačinke i druge deserte. Jagode umočene u čokoladu, tamnu ili svetlu, nezaboravan su doživljaj koji ćete uz pravo društvo pamtiti celog života. Uz dodatak šećera u prahu ili meda možete ih usitniti u blenderu kako bi bile prikladne za pripremu sladoleda, sorbeta i frapea. Frape od jagoda s dodatkom mleka, banana i meda savršen je početak radnog dana. Poseban specijalitet je osvežavajuća letnja čorba od jagoda.
I na kraju, ukusne su i u kombinaciji s alkoholnim pićima kao što su beli rum ili šampanjac. Zato navalite na jagode dok ih još ima, dok su sveže, tek ubrane, domaće – jer ćemo ih tražiti za nekoliko nedelja, a više ih neće biti.

Crveni frape

2 dl mleka (sojino, ovseno ili pirinčano), 2 kašike sitnih zobenih pahuljica, pola banane, 150 g svežih jagoda, kašika sirupa od agave ili meda i kafena kašika vanilin šećera

Sve sastojke izmešati štapnim mikserom dva minuta. Ako ujutro ne volite slatko, slobodno izostavite zaslađivače.

Kolač s jagodama

Testo:

200 g brašna T-850, 100 g mlevenih badema, 1 dl ulja, kafena kašika praška za pecivo, 2 prstohvata soli, 1/4 kafene kašike kurkume, 2 kašike biljnog mleka (npr. sojinog) i kašika kukuruznog slada.
Krem:
1 gotov sojin puding od vanile 500 ml, 300 g mekog tofua, 2 kašike alge agar agar, 1,5 dl jabukovog soka i 2 kašike javorovog sirupa
Preliv:
200 g jagoda, 2 dl jabukovog soka, 1,5 kašika alge agar agar i prstohvat soli

Pomešajte sve suve sastojke za testo: brašno, bademe, prašak za pecivo, so i kurkumu. Dodajte ulje i rukama ga dobro umešajte dok se smesa ne pretvori u mrvice, a zatim dodajte mleko i slad pa lagano umesite testo čvrsto poput lopte. Prekrijte plastičnom folijom i ostavite u frižideru 45 min. Testo koje je odstajalo rasporedite po okruglom obliku za pečenje, prečnika 22 cm, i stavite 25 minuta u rernu zagrejanu na 180 stepeni.

Za krem treba zagrejati gotov sojin puding, meki tofu izmiksovati u krem, a algu agar agar rastopiti u jabukovom soku i kuvati 5 min. Zatim sve izmešate mikserom zajedno s javorovim sirupom. Na ohlađeno testo izlijte krem i ostavite da se zgusne otprilike 2 sata.

Za preliv, zakuvajte jabukov sok i algu agar agar pa kuvajte dok se alga ne rastopi. Zatim stavite jagode i isključite vatru. Jagode naslažite po kremu i sve prelijte voćnim želeom.

Agar agar, biljni želatin, dobija se od crvene alge i najčešće se prodaje u pahuljicama. Od njega se pripremaju deserti i želei. Jednostavan je za upotrebu, a zanimljiv je po tome što nema nijednu kaloriju. Možete ga naći u prodavnicama zdrave hrane.