Već sama činjenica da ste se potrudili da sami napravite slatkiš učiniće ga nenadmašnim u poređenju sa bilo kojom "kupovnom" poslasticom. Za vas i vaše najmilije biće još bolje ako se potrudite da pažljivo proberete najbolje sastojke. Evo šta preporučuje Jadranka Boban Pejić, vlasnica Makronove i promoterka zdravog življenja.

Čokolada

Najkvalitetnija je ona s visokim procentom kakaoa (od 60% naviše). Što je veći postotak kakaoa, manji je udeo drugih sastojaka kao što su mleko u prahu, šećer i slično, koji nisu dobri za zdravlje jer donose višak masnoća, slabe imunitet itd. Pun pogodak ste postigli ako je čokolada sa sertifikatom organskog porekla jer to znači da u organizam nećete uneti teške metale kojima "obični" kakao obiluje. Takvu čokoladu platićete više, ali vredi!

Mala zanimljivost: ako čokolada koju kupujete ima oznaku fair trade ili simbol ruke u ruci, to znači da su u branju kakaoa učestvovali samo odrasli, a nikako deca, kao i da su bili pošteno plaćeni. Tako naše uživanje nije povezano s nečijom patnjom.

Orašasti plodovi

Bademi, lešnici, orasi… To su visokohranljivi sastojci vaših poslastica. Bademi i lešnici imaju manje masnoća od oraha i lakše se vare. Dobro ih je propržiti na laganoj vatri da bi dobili izraženiji ukus. Preporučujem da budu s organskim sertifikatom jer time izbegavate hemijske dodatke, ali i gorkasti ukus.

Mala zanimljivost: pržene bademe ili lešnike sameljite i pomešajte s pireom od suvog voća ili agavinim sirupom i vlažnim rukama oblikujte kuglice. Uvaljajte u kokos i – brza i jednostavna poslastica je gotova!

Brašno

Pitanje glatko ili oštro zamenite pitanjem rafinisano ili integralno. I svakako izaberite integralno jer sadrži vlakna, preko potrebna za varenje, i vitamine B kompleksa, sastojke kojih u rafinisanom brašnu nema. Za biskvite, muffine i dizana testa upotrebljavajte integralno brašno, a za keks i savijače brašno T-850 ili mešavinu integralnog brašna i brašna T-850. I naravno, opet organskom dajem prednost.

Mala zanimljivost: sve više ljudi pokazuje netoleranciju, a ponekad i alergiju na pšenicu. Brašno od krupnika može u potpunosti da zameni pšenično brašno, a ne izaziva negativne reakcije.

PageBreak

Suvo voće

Suvo grožđe, smokve, urme, kajsije, šljive, ribizle… neka vam uvek budu pri ruci i bolje grickajte njih nego keks. Sjajan su izvor hranljivih supstanci, naročito kad su sušeni prirodno, bez hemijskih dodataka i šećera.

Mala zanimljivost: jednu vrstu suvog voća ili kombinaciju nekoliko prelijte vodom i kuvajte deset-petnaest minuta na laganoj vatri. Izmiksajte i dobićete odličan pire koji može da vam posluži za zaslađivanje deserta, pravljenje kuglica s orašastim plodovima i sl.

Šećer

Ovde dilema nije jednostavna. Naravno da je najjednostavnije da u kolač ubacimo šećer, ali je istovremeno i najlošije za zdravlje. Prvi korak je da beli šećer zamenite smeđim, što neće znatno promeniti recept. Još bolji izbor za zdravlje su zaslađivači od žitarica (najbolje pirinčani slad), ali morate imati iskustva s njihovom primenom jer zahtevaju malo drugačiji postupak pripreme poslastica.

Mala zanimljivost: agavin sirup je odličan zaslađivač. Punog je i slatkog ukusa, i što je važno, ne pokriva ukus drugih namirnica, pa je dobar u biskvitima i kremama. Ima nizak glikemijski indeks, pa se preporučuje i ljudima posebno osetljivim na slatko.

Buter, margarin ili ulje...

Ako u poslastice stavljate bademe, lešnike ili orahe, važno je da znate da sadrže dosta masnoće, tj. ulja. Zato često nije potrebno puno dodatne masnoće. Pola šoljice kvalitetnog suncokretovog ulja neutralnog mirisa sasvim je dovoljno za ceo kolač. Probajte da nađete margarin koji ne sadrži hidrogenizovane masnoće, mnogo je bolji za zdravlje (a i težinu). Buter ostavite kao poslednju mogućnost ili za neki desert koji se jede u malim količinama.

Mala zanimljivost: većina današnjih kolača svodi se na tri sastojka: šećer, belo brašno i jaja. Sva tri u organizmu se pretvaraju u masnoću, pogotovo kad preterujemo s količinama, a uglavnom preterujemo. Bilo bi jednostavno kad bi se kolači i druge poslastice jeli samo za praznike, ali šećer, brašno i jaja u nekim kombinacijama unosimo svakodnevno. Tokom praznika samo povećamo količine.

Začini

Vanila, cimet, kokos, muskatni oraščić, narandžina i limunova kora moji su omiljeni začini za poslastice. Važno je da budu kvalitetni. Vanila u prahu ili štapiću skuplja je od sintetičkih aroma, ali je neuporedivo boljeg ukusa. Ona je redak i skup začin, pa je tako treba i tretirati. Dodajte najviše od pola do jedne čajne kašičice. Ako vam kolač ili krema imaju pretežak, zatvoren ukus, dodajte narandžinu i limunovu koru, koja desertu daje lagane note. Poseban začin za deserte može biti i đumbir. Narendajte svež koren, procedite ga, pa kašičicu-dve soka dodajte u desert. Njegov ljutkasti ukus izvanredno se slaže sa slatkim. Jednu do dve čajne kašičice soka đumbira prelijte kipućom vodom ili blagim bancha čajem i dobićete odličan napitak koji će vam oporaviti želudac i poboljšati cirkulaciju.

Mala zanimljivost: kvalitetna, organska i 100% čista eterična ulja vanile, narandže, limuna i cimeta mogu biti i začini. Dovoljna je samo jedna kapljica za ceo desert!