Kao i život sam, jogu učimo celog života. Oni koji kao posvećeni vežbači ili učitelji prepoznaju mogućnosti koje im joga otvara, isto tako shvataju da je put joge ‒ put učenja. Ne postoji trenutak kada možete da zastanete i kažete: „E, sada sam sve naučio”. Lepota integrisanja sa kosmičkom fiziologijom kroz jogu jeste upravo njen kvalitet bezvremenosti i konstantnog trajanja.

Put oslobađanja blokada u telu i umu zapravo je vraćanje u stanje dečije radosti kojim nas vodi iskusan joga učitelj. Kako bismo na pravi način svoje telo oslobodili blokada, potrebno je da nas vodi učitelj koji dobro poznaje sve nijanse pokreta i kompleksnu povezanost uma i tela. Široko poznavanje kompleksnosti joge, veda, ajurvede i tananih diferencijacija svakog pojedinca za iskusnog joga učitelja obavezan su preduslov za ispravan pristup.

Jogačarija Jadranko Miklec jedan je od takvih učitelja koji se posvetio obrazovanju drugih učitelja na koje će sa poverenjem moći da se oslone svi budući vežbači. Od rane mladosti zainteresovao se za jogu i transcedentalnu meditaciju i kroz konstantno učenje i usavršavanje dostigao poziciju jednog od najvećih autoriteta na tom polju. Autor je šest knjiga o jogi, bio je na čelu nacionalnog programa transcendentalne meditacije za Hrvatsku, predsednik Saveza za TM i blizak saradnik Mahariši Maheš Jogija (Maharishi Mahesh Yogi). Organizovao je niz skupova, tečajeva, međunarodnih skupova svetskog mira.

Dugi niz godina izučava jogu, ajurvedu, lečenje lekovitim biljem, metode bioenergetskog isceljivanja, te 1991. godine stiče status učitelja Maharišijeve vedske nauke i postaje član nastavničkog osoblja Maharishi University of Natural Law u Mentmoru u Engleskoj. Jadranko Miklec je takođe međunarodni glavni sekretar Svetske Akademije za ajurvedu iz Indije, koja mu je dodelila titulu Vanaushadi Bhishagacharya (stručnjak za lekovito bilje). Titulu jogačarija dobio je od Evropske joga federacije, čiji je i potpredsednik.

Još je mnogo značajnih stavki iz Jadrankove biografije, ali najvažnija jeste da je kreator edukacije za joga učitelje koja traje šeststo sati i koja obuhvata možda najdetaljnija znanja iz oblasti meditacije, ajurvede, veda, joge i drugih povezanih nauka.

PageBreak

Kako da uklonite rizične energetske blokade: joga tradicija koja nas uči sreći
Shutterstock kako-da-uklonite-rizicne-energetske-blokade-joga-tradicija-koja-nas-uci-sreci1
Joga je univerzalna mudrost o životu

Edukacija koju sprovodi Jadranko Miklec obuhvata nekoliko nivoa i, u zavisnosti od trajanja, polaznicima donosi zvanja joga asistenta, joga instruktora, joga tehničara i joga učitelja. Edukacija je osmišljena tako da obuhvati filozofiju, psihologiju i etiku, kao i poznavanje ajurvede, meditacije, pranajame (pranayama), tradicionalne joga vežbe, kao i čitav niz drugih znanja neophodnih za uspešno vođenje vežbača.

Rano ste na svom životnom putovanju otkrili jogu. Kako ste se zainteresovali za vežbanje i proučavanje joge?

Od detinjstva sam razmišljao o smislu života, te se interesovao za sve što mi može dati neku mudrost i odgovore na moja unutrašnja pitanja: ko sam i zašto sam tu, i gde ću posle, kada umrem. Vođen tim unutrašnjim porivom, još u detinjstvu zainteresovao sam se za zdrav život.

Šta mislite da jogu čini tako privlačnom za ljude danas, posebno na Zapadu?

Danas je joga postala zanimljiva velikoj populaciji sa stanovišta rekreacije i terapije. Rekreativni oblik vežbanja joge je dosta prisutan u mlađoj populaciji i karakteriše ga dinamičan način vežbanja joge kako bi razvili snagu, lepotu i skladnost tela, te poboljšali koncentraciju i staloženost. Srednja i starija populacija je sklonija tradicionalnom vežbanju joge, polaganim kretnjama i zadržavanjem u joga položajima kako bi produbili relaksaciju, oslobodili se stresa i napetosti. Terapijsko vežbanje joge je individualni pristup, te se način i vrsta vežbanja određuju u odnosu na psihofizičko stanje osobe kako bi se povratila ravnoteža u funkcionisanju organizma. Povećani interes za jogu na Zapadu javio se zbog potrebe da se neutrališe stres uzrokovan intenzivnim načinom života. Joga je i naučno dokazala svoju delotvornost u prevenciji i očuvanju zdravlja.

Šta je Vas motivisalo da, nakon 15 godina vežbanja, jogu počnete i da podučavate?

Težnja da svoja pozitivna iskustva u vežbanju joge prenesem drugima bila je glavni podsticaj da podučavam jogu. Samim podučavanjem sam i dalje učio i usavršavao se u jogi. Učitelji smo u onome što znamo da možemo podučiti druge, ali učenici smo u odnosu na naše dalje usavršavanje.

Šta je presudno za dobrog joga učitelja i kakav on treba da bude?

Presudno za dobrog učitelja je da stalno izučava život i dalje uči o jogi koja pokriva celo polje života. To je zajednički rast učitelja i onih koje podučava. Učitelj treba da nastoji da u učenicima podstakne proces osvešćivanja i povećanja budnosti i jasnoće svesti, jer tada im sve postaje učitelj. Učitelj je probuđena inteligencija njihove svesti. Joga učitelj treba da bude utelovljenje onoga što podučava, tada je njegovo učenje delotvorno. Joga je prirodno stanje života, univerzum (jedinstvo različitosti), stoga svest joga učitelja treba da bude harmonična i da podržava život svih razlika. 

Zašto mislite da je važno da što više ljudi bude upoznato sa blagotvornim učincima joge?

Joga je univerzalna mudrost o životu. Ne zavisi od podneblja u kojem živimo, kulture, religije i drugih posebnosti našeg života. Stoga je joga nešto što može stvoriti jedinstvo svih razlika, jer nadilazi sve razlike. Joga može ujediniti svet tako da svaki narod živi i slavi posebnost svoje kulture, religije, dok je istovremeno prijateljski nastrojen prema svim ostalim narodima, kulturama i religijama. Svet bi primenom joge mogao postati prekrasan, skladni i mirišljavi buket sačinjen od mnoštva različitih cvetova.

Šta je najvažnija poruka koju prenosite svojim studentima i zajednici?

Joga osvežava život i čisti ga od nakupljene prljavštine u vidu stresa i negativnih misli, emocija, govora i delovanja. Lepota života je u njegovoj bistrini i svetlosti koja je radost svake Duše. Joga nam pomaže da naša Duša živi svoju iskonsku težnju davanja, radosti i zdravlja.

Izvor: Sensa