Pilatesove sprave

Iako je pilates metod barem dvostruko stariji od većine svojih današnjih vežbača, čini se da je danas na vrhuncu slave. Sve je više instruktora i polaznika širom sveta pa i u Srbiji. Iz osnovnog seta vežbi razvili su se mnogi novi stilovi. Pa u čemu je tajna?
„U tome što pilates nije usmeren samo na mišiće, odnosno telo. On je u punom smislu body and mind tehnika koja vam pomaže da osvestite telo i držanje, povećate fleksibilnost i pokretljivost, produbite disanje. Na taj način pomaže da ponovno aktivirate mišiće i zglobove koje ste sasvim zanemarili, što može da uzrokuje različite tegobe pa i deformacije. Jedan čas neke pilates tehnike s profesionalnim instruktorom utiče na celokupno mentalno i fizičko zdravlje a ne samo na kondiciju“ objašnjava Tamara Ratković, pilates instruktor u beogradskom Aerobik i Fitnes klubu STAR.

Kada je početkom prošlog veka razvio tehniku, Nemac Joseph Pilates nije mogao ni da zamisli da će ona postati toliko popularna. Kao bolešljiv mladić, Pilates je vežbajući eksperimentisao kako bi poboljšao zdravlje a početkom Prvog svetskog rata je svoja otrkrića stavio na uslugu nemačkim ranjenicima. Proučavao je metode pomoću kojih bi teško ranjeni vojnici mogli da zadrže pokretljivost i snagu onih delova tela koji nisu povređeni i da se sigurno pokreću u krevetu. Njegove tadašnje zamisli prema kojima je bolnički krevet bio glavno pomagalo preteča su osnovne sprave u pilatesu, reformera. Pilates je na krevete vešao opruge iz dušeka i za bolesnike smišljao vežbe u kojima su ili gurali ili povlačili opruge i tako stvarali otpor. Pomoću njih su čak i slabo pokretni pacijenti mogli da se pomeraju na siguran i kontrolisan način. Istovremeno, mišići koji su se tako pokretali, učvršćivali su se i izduživali. Svaki pokret je bio dobro osmišljen pa je u pilatesu i danas važniji kvalitet nego kvantitet pokreta.

„Pilates je osmislio pet sprava od kojih je osnovna danas usavršeni reformer. Ovaj sistem vežbi nije doživeo veliku promenu sa reformerom već je postao poznat kroz fitness-industriju i matwork što je naziv za pilates vežbe na podu. Takva vrsta pilatesa je jednostavnija i ekonomski pristupačnija pa nije iznenađenje što se brzo proširila. Tek sada reformer ponovo postaje popularan, posebno u individualnom radu s instruktorom“ objašnjava naša sagovornica.

Pilates nije svoj program temeljio samo na pomagalima. Odmah je otkrio koliko je važno da se u izvođenju vežbi svesno aktivira um i na taj način kontrolišu mišići. Zato je svoj sistem vežbi prvo nazvao «kontrologija». U ovom vežbanju je na svaki pokret usmerena puna pažnja što zahteva da svesno kontrahujemo svaki od mišića potrebnih za određeni pokret. Svaka vežba izvodi se uz usklađeno i kontrolisano disanje. Pilates je za vežbanje najvažnijim smatrao veliki skup mišića smešten u centru tela koji obuhvata stomak, donji deo leđa, bedra i bokove odakle se kako je verovao, širi snaga ili slabost u ostale delove tela odnosno u udove (pogledajte tekst o anatomiji). Smatrao je da iz tog područja koje instruktori danas nazivaju core moraju da nastaju svi pokreti, sav napor i to ne samo u vežbanju već i u svakodnevnom kretanju. Na taj način se mišići ravnomerno opterećuju, smanjuje se opterećenje na kičmu i aktivira celo telo uz minimalnu mogućnost povrede. A sve to reformer olakšava.

„Sprava ima pomičnu platformu unutar fiksiranog okvira na kojoj vežbač stoji, sedi, leži ili se na nju oslanja. Platforma je za okvir povezana s pet opruga koje daju opterećenje. Pomera se guranjem ili povlačenjem užeta koje je vezano za nju. Sprava se može prilagoditi svakoj osobi bez obzira na to koje su joj telesne proporcije, snaga i zdravstveno stanje. Na njoj se može vežbati gotovo u svim položajima. Reformer u mnogim vežbama pomaže i olakšava pokret. Na primer, pokrete koje ne biste mogli da izvedete sami na podu jer su bolni ili nemate snage za njihovo izvođenje moguće je izvesti uz pomoć reformera. Na taj način se smanjuje napor koji morate da uložite a istovremeno sprava izvlači maksimum vaših psiho-motornih mogućnosti. To je lepota i svrsishodnost reformera“ objašnjava Tamara Ratković  i zaključuje kako je na reformeru i sigurnije vežbati nego na podu. Na podu zbog gravitacije treba da savladamo težinu tela a na spravi se opterećenje na zglobovima olakšava dok se istovremeno opterećuju mišići jer opruga simulira njihov rad - steže se i razvlači.

Olakšanje za zglobove

„Postiže se učinak kao da se vežbe izvode u vodi. Zglobovi se ne opterećuju a aktiviraju se svi mišići“, objašnjava Tamara Ratković. Budući da se na reformeru obično radi individualno sa instruktorom, vežbač će aktiviranjem tačno određenih mišića uz neprestanu kontrolu instruktora dati 100% svojih mogućnosti što će ubrzati napredak. Ponekad kada radite u grupi, kaže Tamara ne možete odmah da shvatite uputstva instruktora pa pogrešnim kontrahovanjem mišića ne postižete maksimum. Na spravi ćete raditi vežbe prilagođene svom stanju, problemima i mogućnostima.

„Program se u našem centru nikad ne radi unapred. Svako od nas je drugačiji, ima drugačija ograničenja a i ljudi dolaze u različitim raspoloženjima. Zato program treba prilagođavati iz časa u čas. Vrlo je tanka linija između toga da vežba bude lek i dodatni stres i opterećenje. Svakog vežbača treba prepoznati, pratiti i ponuditi mu vežbu koja ga istovremeno opušta i rasterećuje. U to uvek treba ukomponovati i produbljivanje disanja“ kaže instruktorka. Mogućnosti prilagođavanja su beskonačne pa se može izolovano raditi na određenom zglobu i mišiću a može se aktivirati i celo telo. Važno je polaznicima svaka dva-tri časa ponuditi nove izazove. Ako ste uvek pod istim ili sličnim fizičkim opterećenjima, kaže Tamara telo će prestati da reaguje na njih. Telo ima sedam slojeva mišića – sve ih treba aktivirati.

„Nema osobe koja ne može na reformer. Među polaznicima imamo invalide, ljude u gipsu, trudnice ali i vrhunske sportiste. Uvek se može naći jednostavnija vežba od najjednostavnije i složenija od najsloženijee. U tome pomažu opruge koje se dodaju kako vežbač napreduje. To naravno ne znači da je vežba uvek teža kad je uključeno više opruga. Nekad u vežbama ravnoteže na primer, samo jedna opruga može da zahteva više napora nego njih nekoliko.“