Prema mišljenju mnogih psihologa tokom života čovek se na osnovu ciklusa godina suočava sa različitim psihološkim krizama. Svaki prelazak u novo životno doba može biti izazovan, još od detinjstva, razuevanja sveta, puberteta, prelaska u zrelo doba i suočavanja sa starosti.
Kriza koja nastaje posle 45 godine naziva se period druge mladosti, i to ne samo kod žena, već i kod muškaraca. Prema jednom zapadnom psihologu, konačno prestajemo da merimo svoju starost brojem godina koje smo proživeli i počinjemo da razmišljamo u smislu vremena koje tek treba da se proživi.
Psiholozi često u ovom životnom dobu upoređuju muškarce i žene sa adolescentima, jer njihovo telo prolazi kroz izazovne promene usled prirodnih fizioloških procesa (hormoni, menopauza, klimaks), a njihov osećaj sebstva ponovo se izoštrava i oni su ponovo spremni da se bore za svoje JA i nezavisnost. U ovom periodu suočavamo se sa odlaskom dece iz porodičnog doma, sa promenama na poslu, preispitujemo svoje životne odluke. Suočavamo se sa pitanjima "Ko sam ja?"i "Šta sam posigao/postigla?"
Mnogi ovu krizu doživljavaju kao gubitak smislaživota, dok drugi, naprotiv, ovaj neizbežan preokret vide kao priliku za dalji rast. To u velikoj meri zavisi od toga kako su se rešavale prethodne starosne krize. Tokom ovog perioda mogu se otkriti skriveni resursi i do sada neotkriveni talenti. Njihovo ostvarenje postaje moguće zahvaljujući otkrivenim prednostima starosti - mogućnosti da razmišljate ne samo o sopstvenoj porodici, već i o novim pravcima u poslu, pa čak i o početku nove karijere.
Posle ove krize dolazi do krize u 50. godinama, tada počinje doba "smislene zrelosti". Počinjemo delovati, vođeni vlastitim prioritetima i interesima, više nego ikad pre. Međutim, lična sloboda ne izgleda uvek kao dar sudbine; mnogi počinju da akutno osećaju svoju usamljenost, nedostatak važnih poslova i interesa. To dovodi do osećaja usamljenosti, razočaranja, praznine, osećaja smanjene vrednosti... Ovo se takođe najčešće javlja kod osoba koje nisu dobro prevazišle prethodne životne psihološke krize.
U ovom slučaju je važno osvestitipozitivnustranu ovog životnog perioda. Počnite da uviđate nove šanse za sebe, bez devalviranja prethodnih zasluga, tražeći nova područja aktivnosti za svoje životno iskustvo, mudrost, ljubav i kreativne moći. Tada koncept starosti dobija samo biološki smisao, bez ograničavanja vitalnih interesa, i ne donosi pasivnost i stagnaciju.
Brojna istraživanja pokazuju da su koncepti "starosti" i "pasivnosti" apsolutno nezavisni jedan od drugog, ovo je samo uobičajen stereotip! Svaki životni period, pa tak i ovaj, posmatrajte kao stepenik koji treba preći, ali na tom putovanju iznova treba traćiti radost života i prilagođavati se promenama tako da ih okrenete u svoju korist.
Izvor: Sensa