Kako da se nosimo s tuđim besom: mentalna snaga i moć ćutanja

Kada bismo svoju reakciju porođenu iz besa posmatrali kao eksploziju beskorisnosti i štetnosti za sve učesnike, uvideli bismo i da je sve što je potrebno da uradimo kako bismo tu eksploziju uspešno izbegli, da se prebacimo sa stolice u desnom uglu na stolicu u levom uglu. Uvideli bismo tada potpuno drugačiju perspektivu. Ugao posmatranja i besne situacije i besne reakcije i učesnika u besu i besa samog, momentalno bi se promenio. Kad se promeni ugao posmatranja, promeni se i čitava scena. Film počne da se odmotava na nov i drugačiji način. Dakle, konstruktivnija i korisnija reakcija na bes postoji.

3 saveta za lepši dan: evo kako da smanjite osećaj depresije

Zato što osvešćivanjem i prihvatanjem činjenice da tuđe nije naše, umnogome sebi olakšavamo život i komunikaciju sa svetom. Taj svet mogu biti nama bliski i poznati ljudi – sa kojima uglavnom najčešće i dolazi do raznih konfrontacija, svađa i nevolja ili, pak, ljudi koji nam nisu toliko privatno bliski ali su nam, na primer, poslovni saradnici ili partneri. Moramo prihvatiti da svako ima pravo i na svoje mišljenje i na svoj stav ali da baš niko nema pravo da nas na bilo koji način omalovažava i ugrožava nam integritet, egzistenciju i dostojanstvo. Može to da uradi isključivo ako mu mi sami to dozvolimo. A zašto bismo ikada ikome tako nešto dozvolili?
Ovo pitanje je poprilično složeno ako uzmemo u obzir da smo svi mi različiti i da svi različito reagujemo. Ali u jednoj stvari smo isti: imamo pravo da se zauzmemo za sebe.

Zauzimanje za sebe u 21. veku nikako ne znači da treba potezati tešku artiljeriju na onoga ko se s nama ne slaže u nečemu ili ni u čemu. Zauzimanje za sebe u 21. veku znači civilizovanu komunikaciju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i stava, ali ne nužno i slaganje s istim. Jer ne moramo se složiti s nekim drugim niti se neko drugi mora složiti s nama. Pravo svakog od nas jeste ispoljavanje onoga što mi mislimo da je ispravno. To je naša stolica u levom uglu. Onaj ko sedi na stolici u desnom uglu ima drugačiju sliku pred sobom. I to je u redu. Nije manje pametan i inteligentan od nas samo zato što ne sedimo na istoj stolici. I obrnuto. Problem nastaje kada se mišljenja ne uvažavaju ili još gore – kada jednoj strani uopšte nije dozvoljeno da svoje mišljenje izloži. Pitanje koje se ovde nameće jeste: a ko je taj koji to može da nam zabrani?

Ako ste pod stresom na poslu, ovih 5 stvari treba da uradite: trik za oslobađanje od briga i napetosti

Kažu da je onaj ko je u sobi najglasniji zapravo najslabiji. I ako samo malo razmislimo, shvatićemo da imamo bar jedan takav primer u svom okruženju. Takvi svojom osionošću, besom, histerijom, pretnjama, nezadovoljstvom, agresijom i/ili mržnjom prikrivaju neki svoj nedostatak. O kakvom se nedostatku radi, možemo da saznamo ako se upustimo u detaljniju analizu konkretne osobe. Neosporno je da takve osobe stvaraju lažne frke kako bi izbegli da se suoče sa onim za šta znaju da je njihova slabost, razotkrivena slabost. Jer ko još voli da bude razotkriven i raskrinkan? Oni, dakle, moraju da jedinim sredstvom kojim raspolažu u neograničenim količinama – nabrojanim stanjima i situacijama – doslovno pucaju u svoje tzv.

Protivnike kako bi ih zastrašili i onesposobili za bilo kakvu reakciju i suprotstavljanje. Takozvane protivnike jer su takve osobe same sebi jedini i najveći protivnik. Ne shvataju to ali posmatraču koji zna da gleda i da vidi sve je jasno. Ako prihvatimo da tuđe nije naše, neophodno je da radimo na sebi kako bismo naučili da ovu istinu primenjujemo u životu. Jer to se uči. Uči se zato što uglavnom nasleđujemo uverenja i stavove od onih koji su ih na nas preneli pa nismo baš najspremniji za zauzimanje za sebe i odbranu od tog tuđeg. Ili seplašimo – što je uglavnom najveći problem, ili ne želimo da se kačimo kako ne bismo napravili još veći problem. I u jednom i u drugom slučaju mi bežimo. Da li stvarno želimo da pobegnemo? Da pobegnemo a ne da se kao odrasle i umne osobe toga zauvek oslobodimo? Je l’ imamo integritet ili ne postojimo? Da li svojim besom i negativnostima svako ko je odabrao da mu to budu glavni sastojci života može da nas gazi dok mi kao beskičmenjaci puzimo i molimo za milost? O posledicama takvog gaženja bismo morali da razmislimo.

3 osobe koje treba da izbacite iz svog života: oni ne zaslužuju vaše vreme i energiju

Važno je da znamo kako da pomognemo sebi kada se nađemo u situacijama u kojima smo izloženi besu jer iako sa tuđim besovima nemamo ništa, sa samima sobom imamo sve. I baš zato je korisno da sebe istreniramo za adekvatnu reakciju u svakoj, pa i besnoj situaciji. Pre svega, važno je da naučimo da negativne spoljašnje uticaje blokiramo.

Možemo to posmatrati kao protivpožarni sistem koji aktiviramo kad neko krene da na nas ispaljuje negativnu energiju, uvrede, psovke, bes, mržnju u ekstremnim situacijama, stres i sva ostala neartikulisana stanja i reči. Baš kao što pravi protivpožarni sistem zaustavlja vatru, odnosno ne dozvoljava joj da se rasplamsa, tako i ovaj naš protivpožarni sistem ne dozvoljava svemu nabrojanom da do nas dopre. Možemo tada reagovati suprotno od onoga što druga strana od nas očekuje – umesto da mu odgovorimo još većom vatrom, mi ga lepo stišamo jednim kratkim a jasnim “u pravu si”, a onda se fizički udaljimo od njega. Ukoliko fizičko udaljavanje nije moguće, udaljimo se mentalno. Ko na nas ispali arsenal svojih frustracija, histerija i besova, s naše strane biva obasjan svom našom Svetlošću. Možda je teško setiti se ovoga u konkretnom trenutku, ali kada se jednom prebacimo na taj mode, prešli smo igricu; pređe nam u naviku i na taj način smo uspeli da kontrolišemo i svoj i tuđi bes.

Imajmo u vidu i da je nekada najpametnije i najkorisnije ćutati. Ne zato što smo slabiji ili inferiorniji, nego zato što je ćutanje u određenim situacijama odlika mudrosti i više inteligencije. Pustimo one koji se hrane besom i svađanjem da budu u pravu, a mi budimo srećni. Kada se u toku dana desi nešto što nas pomeri i izbaci sa staze po kojoj smo išli do tog trenutka, imamo dve varijante: da nastavimo da se pomeramo dok ne dođemo do ivice provalije i kompletne propasti tog dana ili da opet aktiviramo nešto što je suprotno tome što se desilo. Ako dobijemo poruku zbog koje nam je došlo da bacimo telefon, udahnimo duboko a onda umesto da se nadovežemo na tu negativnu poruku tako da nadovezivanju nema kraja, pošaljimo nekoj skroz drugoj osobi neku lepu poruku. Na lepu poruku dobićemo i lep odgovor. I eto balansa. Umesto da upadnemo u radioaktivni otpad, preusmerimo svoju energiju na drugu stranu i dozvolimo joj da nastavi slobodno da diše. Zbog samih sebe.

Ako ovako započnete dan, privlačite porodičnu sreću: ritual koji donosi mir i radost u naš dom

Pravilno postavljanje u konfliktnim situacijama proizlazi iz rada na sebi. Za svađu je potrebno [najmanje] dvoje. Možemo da potonemo u to živo blato i da se udavimo a možemo i da se izdignemo iz čitave situacije i da odreagujemo potpuno drugačije od očekivanog. Ako je očekivano ružna-reč-za-ružnu-reč – odreagujmo lepom reči. Ako je očekivano fizički obračun – odreagujmo osmehom i svetlošću u očima. Ako je očekivano bilo šta loše – odreagujmo dobrim. Onaj ko je uvek spreman za svađu, neka se svađa sam sa sobom. Ne prihvatajmo da budemo deo toga jer to nismo mi.
Rad na sebi, pak, podrazumeva proširivanje sopstvenih horizonata i sagledavanje šire perspektive. Rad na sebi podrazumeva i greške prilikom učenja bez okrivljavanja sebe i prebacivanja kako ništa ne znamo. Ko uči i radi, taj i greši. Svaki rad podrazumeva vreme...ne može sve odmah i sad.

Strpljenje igra važnu ulogu, istrajnost je nešto bez čega se u tom slučaju ne može a želja i volja sve to kroje i predvode. Rad na sebi podrazumeva I otvoren um. Kako mislimo da proluftiramo stan ako su svi prozori zatvoreni? Ako hoćemo svež vazduh, moramo da ih otvorimo. To je prosto tako. Ili otvoreni prozori ili ustajao vazduh. Rad na sebi podrazumeva i uvažavanje tuđeg mišljenja. Iako to mišljenje nije kao naše, možda nam baš ono ukaže na neke druge stvari. Poštujmo ga, ali ne ulazimo u polemisanje čije je mišljenje dobro a čije nije. Svako ima svoje i to je okej. Rad na sebi podrazumeva i spremnost za promene. Promena je konstantna. Kako mislimo da promenimo život ako ne promenimo sebe? Prihvatimo promene. Radujmo im se. Promene su tu da bi nas oplemenile.  

Kako da pomognete bliskoj osobi da bude srećna i zadovoljna: praktični saveti za postizanje flow stanja

Rad na sebi podrazumeva i zahvalnost – bez zahvalnosti ništa nema smisao. Podrazumeva i ljubav prema sebi. Tek kad naučimo da volimo sebe, osposobićemo se za adekvatne reakcije u svakoj situaciji. Postaće nam jasan značaj nas samih pa ćemo uvek reagovati iz ljubavi a ne iz ega, straha ili besa. To je jako važno. Rad na sebi podrazumeva i prihvatanje da zaslužujemo najbolje i da nismo stvoreni da bismo se mučili i da bi neko na[d] nama vršio bilo kakvo nasilje – psihičko ili fizičko, i lečio svoje neizlečive komplekse. Sve to i još mnogo toga jeste rad na sebi.

Nismo slabiji ako se povučemo pred osobom koja nema kontrolu nad sobom. Kako ta osoba sa tim živi – to je odlično pitanje, ali mi ne moramo da znamo odgovor na njega. Ne trošimo energiju na raspravljanje sa zidom koji se ne pomera. Jer takve osobe su armirani beton koji jedino atomska bomba može da sruši. Šta će nam to, pustimo takve da budu u pravu ako im od toga život zavisi jer oni ne znaju za bolje, mi znamo.

"Nećeš biti kažnjen zbog svog besa. Bićeš kažnjen od svog besa." – Buda

Izvor: Lovesensa