Otkud žudnja za označavanjem

"Čim me etiketirate, vi me negirate." ~ Sören Kierkegaard

Da li ste, takođe, primetili ogromno olakšanje kada dobijete etiketu, dijagnozu, mišljenje, pa čak i drugo mišljenje...? Taj doživljaj oduševljenja, doduše za kratko vreme, kada je etiketa data... Zanimljiva je te naša potreba da označavamo stvari, i ne mogu a da se ne zapitam zašto nam je potrebno da etiketiramo? Odakle tolika žudnja za tim, i koju potrebu ili potrebe zadovoljavamo etiketirajući ili, dajući dijagnozu?!

Nije li to sjajan osećaj kada čavrljate sa nekim i oboje dođete do iste etikete. Osećaj povezanosti - jer istovetno označavanje nečega može da se desi samo kada imate isti pogled na svet.

Ova potreba za označavanjem, vrlo verovatno zadovoljava nekoliko potreba. Prvenstveno, duboko ukorenjenu potrebu da kategorizujemo stvarnost da bismo se efikasno snalazili u njoj. Evolucija je povezana sa opstankom. Opstanak je povezan sa predviđanjem i razumevanjem onoga što se događa. Razumevanje je povezano sa etiketiranjem. Jednom kad označite pojavu vi znate kako da se nosite s njom. Oznaka pretpostavlja da prepoznajete pojavu, da je ista kao neka druga pojava.

Ipak, ovde leži i ogromna mana. Čim ste označili pojavu, vi već mislite da znate o čemu se radi. U suštini, vi žrtvujete svoju sposobnost da otkrivate nove stvari o onome što ste etiketirali. Kod percepcije se ne radi toliko o upijanju stvari, već o projektovanju stvari. Um projektuje svoja očekivanja na svet oko sebe, i povezuje ta očekivanja sa ulazećim spoljnim stimulusima.

PageBreak

Mapa nije teritorija

A ovo je jedna od opasnosti, u kojoj je etiketiranje samo simptom. Neki ljudi se zaglave duboko unutar svojih umnih "fabrika etiketa" tako da spoljni stimulusi nikada ni ne dopru do njih. Barem ne oni koji bi ih nagnali da promene ili ažuriraju svoje razmevanje stvarnosti. Ovde mi padaju na pamet politički, religiozni i ideološki fanatici, sa gotovim interpretacijama bilo čega što se desi.

Etikete su još interesantnije kada ih primenimo na ljude. Jer, ako primenite etiketu na sebi, vi ćete ne samo interpretirati sebe u skladu sa etiketom, već će to takođe uticati i na vaše postupke. Što je najgore: ovo može da se desi čak i ako se ne slažete sa tom etiketom.

Ovde možda leži razlog zašto Tao Te Ching kreće sa pravljenjem razlike između onoga što je izgovoreno i onog što je rečeno. Stvari koje mogu da se kažu nisu same stvari. Put koji se može opisati nije put koji je putovan. Naš opis sveta ne predstavlja svet. Isto raspoloženje je ponovljeno mnogo kasnije, od strane nemačkog filozofa Emanuela Kanta. Stvar-po-sebi nije ista kao stvar-za-mene. I još kasnije, u načelima NLP-a: mapa nije teritorija. Mapa može čak da ograniči nečije istraživanje teritorije. Da je Kolumbo verovao da je svet ravan, on bi izbegao plovidbu ka ivici!

Dakle, imajući ovo u vidu, pozvam vas da počnete ovu nedelju istražijući šta vam znače određene etikete, oznake, nazivi. Koliko su one odgovarajuće za vaše lično iskustvo? Da li one doprinose bogatsvu vašeg doživljaja života, ili su date i prihvaćene kao podrazmevane? Da li vam pomažu da plovite do ivica i dalje, ili vas drže u začaranom krugu? Da li vam daju vetar u leđa?

Bilo bi interesantno čuti šta ćete otkriti na svom putešestviju istraživanja etiketa!

I zapamtite, ja sam tu za vas!

Želimo vam divnu nedelju i šaljemo okeane ljubavi,

Vaš ne-etiketirajući trener,

Lidija

P.S. Pozivamo vas da pogledate našu Momentum NLP Serbia Facebook grupu i našu Momentum Strategies Coaching Facebook stranicu i pridružite nam se sa komentarima, iskustvima, idejama i svim drugim stvarima vezanim za NLP lični razvoj i ekspanziju!!! Mi smo tu za vas!

Lidija Markovic Rosati, NLP Trener, Holistic NLP Trener, Hipnoterapeut, Master Neurostrateg, TimeLine terapeut. Osnivač Holistic NLP centra u Nišu. Živi i radi na relaciji Velika Britanija - Srbija. www.momentum-strategies.com
Izvor: Momentum Strategies 2013