"Dolazi vreme buđenja. Svako od nas, ali i čovečanstvo kao celina, mora da se probudi, jer to je ključno za budućnost sveta i svakog pojedinca”, poručio je dr Dipak Čopra na predavanju "Probuđeni život" 13. jula 2025. u punoj Plavoj dvorani Sava centra u Beogradu, koji je tog dana bio epicentar svesnosti.
A pre nego što se jedan od najuticajnijih mislilaca današnjice pojavio pred 2.000 probuđenih ljudi iz regiona, atmosferu je zagrejala Naida Kudurović, sertifikovana geštalt psihoterapeutkinja iz Sarajeva, koja je na panelu "Svesni život” dobila ovacije, a za Sensu je ispričala kako je moguće osvestiti svaki trenutak i uzeti život u svoje ruke.
Naida je osnivačica Instagram Aya’s Touch platforme, kroz koju je posvećena svesnom življenju i unutrašnjem buđenju, a gde svakodnevno sa 200.000 ljudi pokušava da osvesti svaki trenutak. Zbog svog pristupa ličnom razvoju imala je čast da nastupi pre čuvenog dr Čopre, koji je te večeri naglasio da "gurui ne postoje, već da su odgovori koje tražimo u nama samima i da se najčešće jave ako dovoljno dugo sedimo u tišini".
Svesnost i putovanje unutar sebe
Nakon inspirativog predavanja, pokušali smo da lično od Naide saznamo kakvi su njeni utisci o Dipaku Čopri, o konceptu svesnosti i buđenja.
"Nastup u Beogradu za mene je bio zaista snažan trenutak, ne samo zbog reflektora i više od 2.000 prisutnih, već definitivno zbog polja koje smo svi zajedno stvorili. A susret sa Dipakom Čoprom zaista je bio potvrda da ono što živim i prenosim poslednjih deset godina upravo ono za mene najvažnije - a to jeste svesnost", kaže Naida i podseća da je dr Čopra čovek koji je još pre tri decenije otvorio vrata između tela i duha i između nauke i duhovnosti, te da njegov rad danas naročito ima novu težinu, ali da ono što ju je naročito dirnulo jeste jednostavnost i prisutnost kojom zrači.
"Nema pompe, nema ega, samo veliki spektar znanja i tišina u kojoj se ta istina može i čuti. Meni je bilo posebno značajno da govorim baš u Beogradu i pred publikom koja ne pristaje na malo, jer ovde na Balkanu se budi nešto veliko, što nema ime, ali ima puls, a ja taj puls osećam i živim sa svojom zajednicom na Instagram Aya's Touch platformi, gde 200.000 ljudi svakodnevno dele svoje uvide i svoja isceljenja", kaže naša sagovornica.
A kada je reč o konceptu svesnosti, Naida govori o povratku, o konceptu prisećanja na ono što jesmo, o prestanku bežanja, o preuzimanju vlastite odgovornosti, o buđenju iz hipnoze svakodnevnog ne života - več preživljavanja.
"Rekla bih da je svesnost stanje prisutnosti u kojem prestajemo da glumimo, da se skrivamo i korak po korak počinjemo da živimo iznutra prema vani, što je zapravo najveće herojsko putovanje svačijeg života. Iziskuje vreme, posvećenost, trud i ulaganje jer nimalo nije jednostavno kopati po sebi i po svojim transgeneracijskim ranama."
Izlaz iz automatizovanog života
Naida je na predavanju, između ostalog, govorila o tome da bi svako trebalo da proba izađe iz "transa automatizovanog života“.
"Mislim da je jako važno da čovek pronađe izlaz iz transa automatizovanog života - život prođe, a da mi nismo bili uključeni u njega, i to je najveća tragedija savremenog čoveka", kaže i dodaje:
"Bez okolišanja, automatizovani život je kao da vozimo auto vezanih očiju i nadamo se i verujemo da nećemo sleteti sa puta... Ustajemo ujutru, odlazimo na posao, hranimo decu, skrolujemo po digitalnim mrežama, jedemo, malo gledamo TV i spavamo. I sutradan ponovo sve isto... A duša viče iznutra: 'Halo, je li ima iko kod kuće?' A kako izaći iz tog transa? Ja govorim klijentima da zastanu i pitaju se: 'Gde sam ja u svemu tome?'
A doslovno tri puta dnevno sebi treba postaviti pitanje: Da li živim ili samo funkcionišem? Ako ništa, treba na tri minuta utišati svet oko sebe jer tišina zna više od bilo kog gurua, to je unutrašnja tišina, treba se osamiti i isključiti buku spoljnog sveta", kaže Naida, pa ističe da to znači raskinuti ugovor s perfekcionizmom.
"Savršen život, savršeno telo, savršen roditelj, to su veliki pritisci koji nam se nameću spolja, a to je zapravo najbrža karta za život u iluziji. Jer čovek je nesavršen i disfunkcionalan, ali on je stvaran, on je u procesu i treba sebi dopustiti biti čovek. Tu se svest rađa. A kao što geštalt nalaže, kao i većina duhovnih i psihoterapijskih pravaca - apsolutno uključite telo jer telo nikad ne laže."
Naida podseća da je potrebno kretati se, disati svesno, biti prisutan sa svojim telom tako što ćete staviti dlan na srce i zapitati 'kako se ja osećam, kako mi je danas zaista'. Ono što osetimo to smo mi, a ne ono što ljudi vide na Instagramu.
"Zapravo možda najveća veština jeste dekodirati rutinu. 'Šta radim svaki dan, a da mi oduzima život? Koje su to aktivnosti? Da li je to skrolovanje bez svesti? Da li su to ljudi koji piju našu energiju? Da li je to posao koji nam steže grlo?
Potrebno je probuditi se u tim trenucima. I to crveno svetlo treba protumačiti kao poziv za hrabrost i snagu i rečenicu: 'Ja to mogu promeniti."
Odgovornost je ključ svesnosti
Takođe, sagovornica ističe da je ključ svesnosti u reči "response/ability“.
"Mislim da je to divna igra reči, ali zapravo i dekodiranje skrivenog značenja. 'Respons ability' jeste sposobnost da odgovorimo na život, ne da reagujemo, ne da se branimo, ne da pobjegnemo, već da odgovorimo sa svešću, sa prisutnošću, sa autentičnošću. U toj reči je zapravo skrivena najveća moć koju imamo kao ljudska bića. Na taj način prestajemo da budemo žrtve, jer kad ne preuzmemo odgovornost za svoj život i za svoju sudbinu, onda su svi drugi krivi: roditelji, bivši partner, sistem, retrogradni Merkur.
Mi zapravo ostajemo na taj način u ulozi deteta koje čeka da neko drugi reši stvar. Ali čim kažemo ok, možda nisam birao ovu situaciju jer ko bi odabrao strašnu bol, ali biram kako ću na nju odgovoriti.
Čim to kažemo, mi smo se već probudili iz iluzije i preuzimamo zapravo odgovornost i vraćamo sebi moć i snagu. I zapravo odgovornost je suština buđenja.To znači biti sposoban da ne pobegneš iz sebe kada je teško."
"Svesnost nije fina ideja s mašnicom, to je sposobnost da znaš gde si, šta osećaš i kako biraš da reaguješ i ta sposobnost se trenira svaki dan."
Šta kada se osoba pravi da spava
Tragom indijanske poslovice "nemoguće je probuditi osobu koja se pretvara da spava", pitali smo psihološkinju može li to biti eventualna prepreka da se ljudi probude, trgnu.
"Rekla bih da je to istina. To je verovatno najveća prepreka da se ljudi trgnu. Osoba koja spava može da se probudi, ali osoba koja se pretvara da spava donosi nesvesnu odluku da ne vidi, da ne čuje i da ne zna. To je tačka gde neznanje i nesvesnost postaju izbor a ne samo stanje. Buđenje boli i to većina ljudi zna. Lakše je reći 'ne znam'. To je kompenzacija, izbegavanje bola, izgovor za stagnaciju, to je zona komfora ili udobnost zone poznatog. Ego više voli poznato nego istinito", priča naša sagovornica.
"Na kraju ja ne mogu ni probuditi nekoga ko bira san. Ja mogu samo ostati budna pored i nositi svetlo. I možda jednog dana moje reči počnu da ih žuljaju više nego njihov mrak", zaključila je Naida za Sensu.
BONUS VIDEO:
