U današnjem društvu nešto se stalno dešava, u konstantnom smo pokretu pa je tišina retka, a mnogima čak i neprijatna. Jedni je smatraju potrošenim vremenom a drugi, ironično, luksuzom koji mnogi sebi ne mogu da priušte. Strah od tišine je u tolikoj meri uključen u naše živote, da čak i kada smo sami pokušavamo da ostanemo u nekoj vrsti razgovora kroz dopisivanje sa prijateljima, slušanje muzike, gledanje televizije i listanje društvenih mreža.
Međutim, u tišini često leži mudrost - evo podsetnika na razloge zbog kojih je često bolje zaćutati u mnogim situacijama...
1. Vaš glas će zaista biti bitan.
Kada ne govorite često, svaka reč koju kažete nosi veću vrednost. Svi smo bili u situacijama da neku osobu potpuno isključimo zato što su previše puta pokušali nešto da kažu. Isto tako, svi poznajemo mnogo ljudi koji uvek žele da daju savet ili ispričaju nešto. Frustrirajuće je što većina ljudi priča samo da bi se njihovo mišljenje čulo. Kada češće ćutimo, drugi ljudi ne mogu postati "imuni" na naš glas, i onda kada progovorimo naše reči znače više.
Ako naučite da ćutite i govorite samo onda kada zaista imate nešto da kažete, takav pristup činiće sve što izgovarate vrednim.
2. Bićete bolji prijatelj.
Sa školskim prijateljima nam je uvek prijatno i sa njima smo ono što jesmo i ono što ćemo postati kada odrastemo. Ali nakon srednje škole i fakulteta više ne provodimo toliko vremena sa istim ljudima, ne možemo da uskladimo uvek prezauzete kalendare, a ni da uspostavimo nekadašnju bliskost nakon propuštenog vremena.
Upoznavanje novih ljudi često deluje nemoguće u stvarnom svetu. Nekada je dobro ućutati kako biste stekli nove prijatelje, a i zadržali one stare. Poenta prijateljstva nije izgovaranje svake misli koja vam padne na pamet, kao ni laži i tajne. Bitna je brižna komunikacija sa nekim do koga vam je zaista stalo. Bitno je da znate kada da ućutite, a kada da pričate. Bitno je da budete glas koji je drugoj osobi potreban u tom trenutku i, naravno, da saslušate šta oni imaju da kažu.
3. Tišina može biti "prva pomoć" prijatelju.
Nije poenta da ućutite onda kada je to lako. Tišina je najlakši izlaz onda kada pitanja ostaju nepostavljena i kada konfliktima treba samo malo da isplivaju na površinu.
Nije potreban zavet na ćutanje
Kada ne razgovaramo o nekom problemu, to znači da ne možemo da se suočimo sa njim, a tako stvaramo još veći problem.
Tišina je najbitnija onda kada je lakše pričati, dakle: kada neko pokušava da vam pomogne, kada vam prijatelj priča nešto a vi mislite da je vaša priča bolja, kada mislite da vas ta druga osoba ne razume, ili kada mislite da znate bolje od nje.
Držanje jezika za zubima može da vam sačuva posao ili da vam pomogne da naučite nešto o sebi ili nekom drugom. Uostalom, svi smo razgovarali sa ljudima koji samo čekaju da završimo priču da bi i oni nešto rekli i znate koliko je to iritantno. Razgovori postaju pravi onda kada prestanete da razmišljate o tome šta ćete reći sledeće i, umesto toga, zapravo saslušate sagovornika.
4. Pomoći ćete sebi.
Unutrašnjem glasu takođe treba šansa da progovori, ali nekad je teško da on dođe do izražaja jer mi nikako da ućutimo. U eri u kojoj živimo, tekstovi u magazinima, knjige, filmovi, serije i drugi ljudi nas konstanto savetuju kako da radimo na sebi. Kada smo stalno okruženi nekim ljudima počinjemo nesvesno da "kupimo" način na koji pričaju, kako se ponašaju i usvajamo njihovo mišljenje, i tako se uklapamo u grupu. Ali kada ćutimo, to nam daje prostora da posmatramo stvari sa strane i na taj način ne dolazimo u opasnost da izgubimo svoje JA.
5. Naučićete nešto.
Neverovatno je koliko informacija možemo da "upijemo" i koliko drugačije pristupamo stvarima kada dovoljno ćutimo i zapravo obraćamo pažnju na ono što se dešava oko nas. Slušanje svih argumenata pre nego što shvatimo na čijoj smo strani pomaže nam da posmatramo stvari iz različitih perspektiva i da rastemo kao individue. Kada prvo posetimo i dobro osmotrimo neko mesto, to nas može odvesti do sjajnih iskustava. Kada upoznajemo nove ljude, ako ih pustimo da pričaju - lakše ćemo ih upoznati.
Naravno, ovaj tekst ne znači da bi trebalo svi da se zareknemo na ćutanje, ili da ne bi trebalo da iznosimo svoje mišljenje, jednostavno moramo da uzmemo u obzir da pričanje nije jedina opcija.
Svačije mišljenje je bitno, ali trebalo bi da sami biramo svoje reči i pažljivo biramo kada i kako ćemo da podelimo svoje mišljenje sa svetom. Reči su moćne. I mogu biti ili oružje ili alat, u zavisnosti od toga kako ih koristimo.
Izvor: Lovesensa