U blogu za sajt The Guardian, Michelle McGagh, opisala je svoje iskustvo. Naime, ona je odlučila da godinu dana ne troši novac.

"Pre 12 meseci dala sam sebi izazov: odustati od trošenja na bilo šta osim na osnovne stvari tokom cele godine. Počela sam u petak 27. novembra, kada je većina pohrlila u prodavnice. Prvih šest meseci bilo je teško, ali otkrila sam novi način življena i taj izazov ostavio me je bogatijom i mudrijom. Shvatila sam koliko sam novca proćerdala na kafiće, restorane, pabove i nepromišljenu kupovinu.

Kao novinarka zadužena za finansijske teme, ljudi su mislili da sam dobra sa novcem, ali dok sam pisala dosta o merama štednje, nisam primenjivala ono što sam "propovedala".

Trošila sam bez promišljanja, vođena reklamnim porukama i obećanjima da za novac mogu da dobijem sreću.

Bila sam zaglavljena u ciklusu konzumerizma - zarađivala sam novac koji mi i nije bio zaista potreban, i koji me nije činio srećnom.

Odluka da ne trošim novac godinu dana bila je ekstremna, ali cilj je bio da prihvatim štedljivost i da razdrmam svoje navike pri trošenju.

Neću da se pretvaram da je bilo lako, pogotovo u prvih nekoliko meseci kada sam nosila sa sobom "stare" navike. Bilo je momenata kada sam htela da odustanem, i na primer, da kupim autobusku kartu umesto da vozim bicikl. Planirala sam obroke koje sam spremala kod kuće, i kupovala hranu namenski.

Koristila sam sajt "Evenbrite" da bih išla na projekcije filmova, pozorišne predstave i degustaciju vina, i sve to besplatno. London donosi mnogo besplatnih kulturnih aktivnosti - stalno sam išla na izložbe. Čak sam išla i na besplatne odmore, vozeći bicikl i kampujući na plažama. To je svakako nešto što nikada ranije nisam radila, i nikada i ni ne bih da sebi nisam postavila ovaj izazov. I ne mogu da dočekam da to uradim i sledeće godine.

Bilo je mnogo teških trenutaka, kada sam propuštala neke koncerte i blokbastere. Nisam išla sa prijateljima na večere. Bilo je čudnih momenata kada sam se na večere (kod prijatelja kući) pojavljivala praznih ruku. Oprala sam mnogo sudova u kući prijatelja da bih im tako izrazila zahvalnost.

Kako su se moji troškovi smanjivali tako sam više mogla da izdvajam za otplatu kredita za nekretninu. Shvatila sam da moj dug prema banci ne mora da traje 25 godina kao što smo planirali. Mogu da ga otplatim ranije.

Nisu baš svi bili zadovoljni zbog mog eksperimenta, neki su me optuživali zbog turizma u siromaštvo. Ali, postoji velika razlika između siromaštva i štedljivosti. Siromaštvo nije izbor. I dalje mogu da otplaćujem svoj kredit, račune i hranu.

Uprkos čudnim momentima i nekim nedostajanjima, ova godina pokazala mi je da mogu da isprobavam nove stvari, da češće kažem "da" i da mogu da budem avanturista. To što imam izbor da potrošim ili ne, privilegija je i postala sam svesnija toga zašto kupujemo.

Shvatila sam da nas konzumerizam vezuje za radne stolove, radimo za novac koji trošimo na stvari za koje mislimo da će učiniti život boljim. I kada nas te stvari ne čine srećnijima, radimo još napornije da kupimo nešto drugo.

... Sada mogu iskreno da kažem da sam srećnija.

Godina dana bez trošenja novca naučila me je tome koje su mi stvari zaista potrebne."

Izvor: Bizlife