Luksuz definišemo, između ostalog, i kao nešto što nije od suštinskog značaja za naš život, ali nam pruža udobnost i i zadovoljstvo. U savremenom društvu dogodio se preokret, te su zapravo tišina, mir, biti nedostupan kada poželiš ...
Nekadašnju komunikaciju pismima i fiksnim telefonima, sada smo zamenili efikasnim sredstvima komunikacije koju prati razvoj tehnologije. Uz upotrebu npr. elektronske pošte, znatno smo olakšali i ubrzali razmenu informacija. Ipak, onog trenutka kada se ulogujemo u svoj e-mail nalog, počinje zatrpavanje beskrajnim nizom poruka koje se sastoje iz različitih poslovnih obaveštenja, najavljivanja obaveza, sastanaka, ažuriranja aplikacija, oglasa itd. Možda nismo toga svesni, ali postajemo sve zatrpaniji digitalnim otpadom.
Radni ili kreativni vikend: 8 saveta koji će vas svakog vikenda činiti srećnom
Pojava elektronske pošte bila je samo lagana uvertira u svet digitalnog izobilja. Pojava popularnih društvenih mreža dala je novo značenje tehnološkom napretku koji je sada (osim brzine u komunikaciji koja nas je učinila ekspeditivnijim i bržim) počeo da zadire u tehnologiji doskora nepoznate sfere našeg intelektualnog i duševnog poimanja sebe i sveta oko sebe. A kako je zapravo sve počelo sa popularnim društvenim mrežama (Facebook, Twitter, Instagram...) koje su postale deo naše svakodnevice i navika koju ne možemo da izbacimo? Naime, od prvobitne ideje da ove platforme treba da služe tome da podelimo lične fotografije i vesti sa dragim prijateljima i da nam olakšaju održavanje komunikacije sa njima, danas su se pretvorile u binu koja nam omogućava da pumpamo svoj digitalni ego, povećavajući broj prijatelja i pratilaca. Šerujemo, lajkujemo i povezujemo se sa ljudima koji su nam prividno bitni. Lajkovi kao da imaju dejstvo sunčevih zraka, podstičući lučenje serotonina...
Naša online komunikacija je postala brža, efikasnija, jednostavnija i uprošćenija. Upotrebljavamo poznate i nepoznate skraćenice, a u brzini ponekad ne obraćamo pažnju na pravopisna pravila i interpunkciju, jer ih podrazumevamo. Uz sve pogodnosti, brzinu i prednosti, naša stvarna komunikacija gubi na kvalitetu. Brzina, vreme, novac, kratki rokovi, biznis, poslovanje, opet novac... Vrtimo se u začaranom krugu našeg zamišljenog puta ka uspehu, krugu koji izgleda kao veliki helijumski balon u kom se meškoljimo, trudeći se da trčimo brže od života, dok zahuktano duboko udišemo digitalni otpad u želji da zgazimo na začarani stepenik efikasnosti, brzine i novca, koji lebdi tik ispred nas podbočen instant porukama, četovima, lajkovima, tvitovima i mejlovima na koje odgovaramo u hodu, oborenih glava, zagledani u svoje nove telefone dobrih karakteristika.
I dok lebdimo u tom balonu digitalnog blagostanja, osim konstantne informisanosti i dostupnosti zahvaljujući tehnološkim dostignućima i aparatima koje imamo, izloženost različitim medijskim portalima i društvenim mrežama dokazano je počela da utiče na porast mentalnih bolesti i poremećaja u svetu (anksioznosti i depresije, ali i bipolarnog poremećaja, šizofrenije itd.). Na pojavu ovih problema utiče i naša želja i potreba da se poredimo sa drugima, što društvene mreže olakšavaju i podstiču... To je trenutak kada se šareni helijumski balon pretvara u balon od sapunice koji puca na svaki oštar pogled „emotikona" ili samouvereni komentar osobe koja je rešila da iskoristi nečiju kratku pamet i dugački status za ostavljanje svog emotivno-digitalnog otpada u vidu komentara, kako bi opet utolio glad svog ega i pomilovao frustracije. I tako se lanac ishrane u tehnokratskom svetu pretvorio lagano u kopiju prirodnog lanca. Balon od sapunice je, kao što smo videli, pukao i sada dolazi trenutak suočavanja sa realnošću.
