Nekadašnju komunikaciju pismima i fiksnim telefonima, sada smo zamenili efikasnim sredstvima komunikacije koju prati razvoj tehnologije. Uz upotrebu npr. elektronske pošte, znatno smo olakšali i ubrzali razmenu informacija. Ipak, onog trenutka kada se ulogujemo u svoj e-mail nalog, počinje zatrpavanje beskrajnim nizom poruka koje se sastoje iz različitih poslovnih obaveštenja, najavljivanja obaveza, sastanaka, ažuriranja aplikacija, oglasa itd. Možda nismo toga svesni, ali postajemo sve zatrpaniji digitalnim otpadom.
Pojava elektronske pošte bila je samo lagana uvertira u svet digitalnog izobilja. Pojava popularnih društvenih mreža dala je novo značenje tehnološkom napretku koji je sada (osim brzine u komunikaciji koja nas je učinila ekspeditivnijim i bržim) počeo da zadire u tehnologiji doskora nepoznate sfere našeg intelektualnog i duševnog poimanja sebe i sveta oko sebe. A kako je zapravo sve počelo sa popularnim društvenim mrežama (Facebook, Twitter, Instagram...) koje su postale deo naše svakodnevice i navika koju ne možemo da izbacimo? Naime, od prvobitne ideje da ove platforme treba da služe tome da podelimo lične fotografije i vesti sa dragim prijateljima i da nam olakšaju održavanje komunikacije sa njima, danas su se pretvorile u binu koja nam omogućava da pumpamo svoj digitalni ego, povećavajući broj prijatelja i pratilaca. Šerujemo, lajkujemo i povezujemo se sa ljudima koji su nam prividno bitni. Lajkovi kao da imaju dejstvo sunčevih zraka, podstičući lučenje serotonina...
Naša online komunikacija je postala brža, efikasnija, jednostavnija i uprošćenija. Upotrebljavamo poznate i nepoznate skraćenice, a u brzini ponekad ne obraćamo pažnju na pravopisna pravila i interpunkciju, jer ih podrazumevamo. Uz sve pogodnosti, brzinu i prednosti, naša stvarna komunikacija gubi na kvalitetu. Brzina, vreme, novac, kratki rokovi, biznis, poslovanje, opet novac... Vrtimo se u začaranom krugu našeg zamišljenog puta ka uspehu, krugu koji izgleda kao veliki helijumski balon u kom se meškoljimo, trudeći se da trčimo brže od života, dok zahuktano duboko udišemo digitalni otpad u želji da zgazimo na začarani stepenik efikasnosti, brzine i novca, koji lebdi tik ispred nas podbočen instant porukama, četovima, lajkovima, tvitovima i mejlovima na koje odgovaramo u hodu, oborenih glava, zagledani u svoje nove telefone dobrih karakteristika.
I dok lebdimo u tom balonu digitalnog blagostanja, osim konstantne informisanosti i dostupnosti zahvaljujući tehnološkim dostignućima i aparatima koje imamo, izloženost različitim medijskim portalima i društvenim mrežama dokazano je počela da utiče na porast mentalnih bolesti i poremećaja u svetu (anksioznosti i depresije, ali i bipolarnog poremećaja, šizofrenije itd.). Na pojavu ovih problema utiče i naša želja i potreba da se poredimo sa drugima, što društvene mreže olakšavaju i podstiču... To je trenutak kada se šareni helijumski balon pretvara u balon od sapunice koji puca na svaki oštar pogled „emotikona" ili samouvereni komentar osobe koja je rešila da iskoristi nečiju kratku pamet i dugački status za ostavljanje svog emotivno-digitalnog otpada u vidu komentara, kako bi opet utolio glad svog ega i pomilovao frustracije. I tako se lanac ishrane u tehnokratskom svetu pretvorio lagano u kopiju prirodnog lanca. Balon od sapunice je, kao što smo videli, pukao i sada dolazi trenutak suočavanja sa realnošću.
Začarani krug digitalnog izobilja
Depresivne epizode i anksioznost pojedinci neguju konstantnim i revnosnim održavanjem svojih profila dovodeći u pitanje svoje samopouzdanje voajerisanjem tuđih naloga i profila ili, jednostavno, padajući sve dublje u ružičasti svet savršenih projekcija sebe. Pojedinci smatraju da jačanjem vere u sebe kroz društvene mreže i konstantu prisutnost i dostupnost postajemo sigurniji, dok drugi uviđaju i tu drugu oštricu na nožu za urezivanje pozitivnih recki našeg uspešnog života.
Nije jednostavno isključiti sve uređaje i odvojiti se od e-maila, Facebook-a i drugih društvenih mreža. Zahvaljujući mobilnim telefonima i različitim aplikacijama, dostupni smo u svakom trenutku i konektovani sa ljudima, ali, čini se, samo preko žice. Kada ste poslednji put bili offline, isključili se iz virtuelnog sveta, osetili povezanost sa ljudima i svetom oko sebe, bili prisutni ovde i sada? Brojni učitelji joge i life couchevi nas uče da je život zapravo sačinjen od trenutaka, tačnije od ovog sada trenutka. Upijanje energije osobe koja je pored nas, uživanje u atmosferi i kompleksnosti sveta koji nas okružuje, bacili smo u drugi plan. Brzina u kucanju poruka ubrzala je i naše bivstvovanje. Žurimo da odgovorimo šefu, žurimo da odemo na poslovni sastanak, na brzinu bacimo pogled šta ima novo kod naših prijatelja na profilima, dok nas osećaj topline i sreće obuzima kada vidimo nove lajkove ili šerove koje smo dobili. U svemu tome zaboravljamo da usporimo i budemo prisutni sada i ovde.
Ovi trendovi digitalnog zagađivanja čine offline status sve većim luksuzom za kojim sve više raste želja među ljudima, baš kao što raste težnja ka zdravom životu, wellnessu, organskoj ishrani, ekološkoj garderobi, turizmu i putovanjima. U inostranstvu čak postoje i kampovi za digitalni detoks i za odvikavanje od tehnologije, u kojima primenjuju vrlo stroga pravila. Neki ljudi, pak, reše da ostave telefone i laptopove kod kuće i odu u stranu zemlju na dugo putovanje, bez ikakve spone sa obavezama i ljudima koje ostavljaju iza sebe. Destinacije su najčešće šume, jezera, planine i slični dragulji prirodnog života.
Vrhunski restorani i hoteli u Americi popravljaju raspoloženje gostima nudeći im nagradu ukoliko pregledaju svoj telefon na recepciji, a potom ga isključe. Mnogi hoteli nude čak i garanciju da nećete moći da primite pozive i dodatno naplaćuju za tu uslugu. Interesantno je da ni naša zemlja ne kaska za trendovima, pa su tako i mnogi kafići u Srbiji rešili da daju popuste na kafu i piće ukoliko ne koristite wi-fi, nego umesto toga razgovarate sa prijateljima. Takvi akti podrške zdravom životu često su propraćeni simpatičnim i dosetljivim natpisima na samim kafićima.
Kolika je vrednost i prednost interpersonalnog povezivanja u odnosu na virtuelne kontakte ostaje još da se vidi, a vreme će biti najbolji pokazatelj. Do tada, ne oklevajte. Duboko udahnite i laganim ali sigurnim pokretom ruke pritisnite dugme OFF.
Odvikavanje od tehnologije
Provedite neko vreme sa sobom, nasamo. Upoznajte sebe. Možda će da vas iznenadi osoba koja ste. Ili ono što ste u međuvremenu postali. Opet jedan duboki udah, pa izađite u šetnju. Udišite i izdišite svet oko sebe. Korak po korak, siđite do reke ili prošetajte do obližnje šume i pogledajte kako šuma ili ovo drvo pored vas provode svoje popodne. Nakon živog i čistog vazduha može da dođe na red i neka dobra knjiga, meditacija, ili čaša vina u društvu. Možda će isplivati neke nove verzije vaše ličnosti ili ćete jednostavno pronaći unutrašnji mir i neophodni balans u ubrzanom načinu života. Fokus se prebacuje na naše okruženje i na nas same. Ovim laganim koracima shvatićete ko je od virtuelne ekipe stvaran lik koji će biti dostupan sada i ovde.
Trebalo bi da upamtimo da je zapravo najvrednija stvar koju nekom možemo da pružimo naša pažnja. Kada isključite telefone, možda vam se i dopadne ono što ćete videti oko sebe. Ko zna, možda će da se otvori jedan sasvim novi svet doživljaja, emocija i senzacija, koji će pružiti novu perspektivu i put u životu.
Tech-detox u 7 faza:
Napravite konkretne planove i postavite ciljeve Uspešna tehnološka detoksikacija zahteva da napravite program koji će pomoći da ostvarite cilj i pored različitih poteškoća.
Pronađite nove hobije
Zamenite hobije koji su povezani sa internetom i tehnologijom sa alternativnim hobijima i aktivnostima. Čitajte knjige ili uvedite redovna druženja i razgovore sa prijateljima. Kada jednom napravite ove svesne izbore iznova i iznova, vremenom ćete početi da ih radite nesvesno.
Započnite malim koracima
Ne morate naglo da se odričete konzumacije tehnologije. Potrebno je da postepeno pronalazite odgovarajuću meru. Na primer, ostavite telefon kod kuće kada idete na ručak sa prijateljima.
Ispunjavajte upražnjeno vreme
Ukoliko želite da smanjite upotrebu Facebook-a, odredite kojim danima ili u kojim delovima dana nećete koristiti ovu društvenu mrežu, a zatim odredite šta ćete da radite u tom upražnjenom vremenu. Možete to vreme da predvidite za druženje sa ljudima sa kojima se dugo niste čuli ili da provedete kvalitetno vreme sa porodicom.
Držite aparate dalje od sebe
Može vam pomoći da svima u svom okruženju kažete da sprovodite tehnološku detoksikaciju kako bi vam pružili podršku i razumevanje.
Potrudite se da dovoljno spavate
Mnogi problemi sa spavanjem često su povezani sa tehnološkom zavisnošću. Iz tog razloga stručnjaci savetuju da ne koristite aparate pre odlaska u krevet, pa je poželjno da ih stavite u drugu sobu. Nemojte gledati u ekran bar dva sata pre spavanja. Potrudite se da, umesto toga, pored sebe držite neku dobru knjigu ili magazin koje će vam pomoći da ne gledate u ekran satima.
Uživajte u vremenu koje
provodite offline
Radite stvari koje vas ispunjavaju: idite na koncert, u muzej, uživajte uz čašu vina i muziku, čitajte knjigu ili posetite književno veče... Šta god da radite, uživajte u sadašnjem trenutku koji provodite van mreže.
Izvor: Sensa
