Sa grupama koje vodim često čujem pitanja o vezama, i to posebno ona koja se tiču prvog dela - upoznavanja i zaljubljivanja. Pitanja kao što su “Kako da pronadjem osobu s kojom ću ostvariti kvalitetnu vezu”, “Kako da se zaljubim?” ili “Kako da održim vezu?” trebalo bi da postanu deo priručnika koji bismo mogli da dobijamo u osnovnoj školi. Do sada verovatno znate da gotovih rešenja nema, da testovi ne pomažu, a saveti prijateljica koriste koliko i časovi fizike. No, tematika u vezi sa ovim pitanjima dublja je nego što se možda na prvi pogled čini.

Važnost spontanosti


Završili ste školu, faks, zaposlili se. Smerovi, ciljevi i ostvarenja nižu se na vašoj mentalnoj oglasnoj tabli. Red rada, red odmora uz pilates ili yogu, red druženja i izlazaka. Ali nema onog nekog.

Planiranje kao stil života protkano obećanjem naše šopingom zaražene svesti nudi nam iluziju izbora. I baš kao što biramo hranu, odeću ili sredstva za čišćenje, tako nam se čini da možemo birati i smerove u životu. I dobro nam se čini! No, kao što bi sve što na kasi potrošimo trebalo i zaraditi i odraditi, tako bi trebalo da zasučemo rukave i isplaniramo i ostvarimo postavljene ciljeve.

Ali, kako da isplaniramo taj početak veze - kako da isplaniramo da sretnemo nekoga? Ako niste u medjuvremenu počeli da gledate u kristalnu kuglu, to je gotovo nemoguće. No, s druge strane, ono na šta možemo da utičemo lako nam je dostupno - to smo upravo mi.

Stav kojim svaki dan zračimo projektuje se ispred nas poput energetskog talasa koji krči, odbija ili privlači, na taj način stvarajući sutrašnjicu.

Hvatamo li se u koštac s poslovnim problemima visokog duha, odmorni i fleksibilni, veća je verovatnoća da i uspešno rešimo. Krenemo li u taj dan umorni, pomalo nevoljno, nespremni za saradnju, imaćemo osećaj da nam sve teže pada i, zaista, naša efikasnost, kako mentalna, tako i duševna, biće toga dana znatno snižena.

Svaki dan odašiljemo oko sebe signale o svom stanju i potrebama, pa i o potrebi da volimo nekoga. Što je veći niz neuspeha ili razočarenja, to je i snažniji talas rezigniranosti koji se oko nas širi. Prepoznamo li to kod sebe, naš je zadatak da učinimo sve da to promenimo ne bismo li sprečili da takav talas počne da stvara sutrašnjicu. Jedno od rešenja je svakodnevna energetska higijena nekom od meditacija ili relaksacija, ali i redovno raspremanje na svim nivoima - od sobe, radnog prostora, do “raspremanja” ljudi u čijim prostorima se krećemo. Kad rešimo zaglavljene priče i tako se oslobodimo starog prtljaga, talasi koji će se širiti oko nas privući će nove ljude i situacije.

Želje i očekivanja


Drugi deo koji takodje možemo da planiramo jeste da odustanemo od želje u korist očekivanja. Tanka linija koja razgraničava želje od očekivanja mnogima je maglovita. Želeti svakako nije loše, ali kad nešto dugo želimo, a to ne uspevamo da ostvarimo, radja se frustracija, a nju ne želimo da isijavamo oko sebe ukoliko želimo pozitivan ishod potrage za novim.

Očekivanja su blaža forma želje. Krenemo li u nekom smeru s očekivanjima, ipak održavamo pogled prema cilju, no fleksibilniji smo u pogledu ishoda. Želja nas fiksira i vuče u jednom smeru, čime uveliko gubimo na dečijoj razigranosti s kojom smo krenuli.

Očistimo li ovim savetima svoj životni prostor, postaćemo laganiji i spontaniji. Energija koja nas nastanjuje učiniće da se ponovno radujemo malim pomacima, a te male radosti ispuniće nas i postati jedna velika radost. To je pozitivna energija kojom želite da zračite i privučete pozitivne dogadjaje - energija koja će i vaše bližnje podstaći na promenu.