Nakon ozbiljne povrede mozga koja je uticala na apsolutno svaki aspekt njenog života, Ejmi Kadi (Amy Cuddy) se nakon godina rada i truda našla u odličnoj poziciji da se pozabavi upravo ovom temom. Svoja iskustva je podelila na TED TALKS, gde je njen govor videlo nekoliko miliona ljudi, a nakon toga je nastala i knjiga „Prisutnost, kako da u najvećim iskušenjima pronađete najhrabriji deo sebe”.

Nakon izlaganja koleginice o istraživanju koje se ticalo procenta uspešnosti ljudi koji su kod poslodavaca aplicirali za određeni projekat zainteresovala se za psihologiju prisutnosti. Primećeno je da nisu prolazili projekti ljudi koji su upravljali svojim govorom tela ili koji su predstavili najbolji biznis plan, već ljudi koji su pokazali najveći nivo umerenog samopouzdanja i entuzijazma. Obe ove stvari su proizilazile upravo od tog trenutka prisutnosti u sadašnjem trenutku i u spostvenoj autentičnosti. Sama auotorka u knjizi kaže: „Prepoznamo je (prisutnost) kada je vidimo, ali prisutnost je teško definisati. S druge strane, većina nas prilično dobro ume da opiše njen nedostatak.”

Zamislite samo sledeću situaciju: na sastanku ste i predstavljate neku ideju, ili ste na razgovoru za posao i jedino o čemu razmišljate jeste šta sve treba da kažete, koliko vremena to traje, kako reaguju ljudi koji vas slušaju. Pokušavate da protumačite sve signale koje dobijate u prostoriji i prilagodite svoje ponašanje tome i, naravno, počinjete da grešite, mucate, saplićete se. Jednostavno, niste prisutni i to baš onda kada je najviše potrebno da budete i da se povežete sa sobom i ljudima oko sebe. Dragocene trenutke ne treba da provodite tako što ćete brinuti o tome kako vam ide i šta drugi misle o vama.

Za razliku od potpunog razvijanja svesnosti u istočnim tradicijama, gde težimo da takvo stanje bude trajno, prisutnost koju proučava psihologija dolazi i odlazi, to jest, javlja se iz trenutka u trenutak.

Nastavak članka