Prosperitet, zapravo, znači živeti u kontaktu sa resursima. Latinska reč resurgere iz koje je izvedena reč resurs znači izvirati. Tako je izvor naprikladnija slika prosperiteta, jer spaja u sebi tok i izobilje.

Resursi mogu biti naše sposobnosti, talenti, osobine, značajne osobe u našem životu, mesta, aktivnosti, vizije, ideje, znanja, kontakti i, naravno, novac i materijalni resursi. U osnovi su i materijalni i duhovni resursi vrsta energije, motor koji nas pokreće. Nekada u životu se jedni pokazuju kao značajniji, nekada drugi.

Moj pristup koučingu (Coaching by Consciousess) je radikalno orijentisan ka rešenjima, resursima, pozitivno, salutocentrično (na zdravlje, umesto patocentrično tj. na patologiju, probleme i deficite, kao starija psihoterapija). Umesto iscrpnih analiza i dijagnoza problema, fokusiram se od prve klijentove rečenice na osluškivanje mogućnosti prevazilaženja problema. To nije beg ni minimalizacija problema, već iza tog pristupa stoji jedna sasvim drugačija logika od uobičajene.

Ono na šta se fokusiramo, naime, ima tendenciju da raste u našim životima – bavljenje problemima i blokadama nas često čini slepim za rešenja. Moja usmerenost u koučingu nije da ispravim neki nedostatak, već da otvorim put klijentu da se iz zastoja i zaglavljenja vrati u tok života, sopstvenoj autentičnoj energiji. Kad otkrijemo nove prostore u svom životu, problemi često nestanu sami od sebe.

Tako i novac možemo doživljavati kao resurs, ali možemo od njega napraviti i problem i blokadu u kojoj se zaglavljujemo. Strah od nedostatka zaustavlja tok, stvara gramzivost, pohlepu, zavist i tvrdičluk; zastoj u protoku energije, opet, povratno pojačava strah – tako ulazimo u circulus vitiosus. Ubeđivanje i čisto kognitivni pristup teško mogu da raskinu ovaj krug.

PageBreak

Autentična energija promene

Da bi došlo do promene, potrebno je ponuditi našoj psihi jedno novo, alternativno iskustvo, koje će biti dovoljno ubedljivo da nas uvede u drugačije tokove razmišljanja i delovanja. Oni će, opet, početi da potkrepljuju sami sebe, ovaj put stvarajući začarani krug uspeha.

Potrebno je, makar na momenat, doživeti stanje suprotno od deficita, dakle, ispunjenje, izobilje, podršku, povezanost sa resursima. Zato mnogo radim sa iskustvenim eksperimentima, koji počivaju na stavu „kao da“ i mogu čak izgledati kao bezazlena igra.

Takođe je važno da ne budemo uzano fokusirani na jedan cilj, novac, na primer, kako su to recimo propagirali gurui pozitivnog mišljenja, jer tako sužena perspektiva može upravo da potencira blokade i slepe mrlje.

Često radim sa klijentima na razvoju jedne vizije širokog spektra, vizije jednog drugačijeg života u kome ima više otvorenosti, toka i prosperiteta. Iz takve vizije se zatim kristališu konkretni projekti, planovi i ciljevi za naredni period. Ne obratno. Vizija nije zacrtani put, ona ostavlja uvek dovoljno prostora za dograđivanje, fleksibilnost, kreativnost.

Pored toga, dok ciljeve može da postavlja neki površni i povodljivi deo nas, vizija je duboko lična, rađa se uvek iz najdubljih slojeva našeg bića i povezana je sa samim našim jezgrom i najvažnijim resursima. U tome je njena moć. Samo ono što je autentično naše može biti izvor samopouzdanja koje nam je potrebno za istrajavanje u fazama u kojima se stvari ne odvijaju glatko. A takve faze su normalan deo života. On ne izgleda u svakom trenutku kao pravolinijski prosperitet, ali je važno znati da i tada put vodi dalje. Baš u trenucima zastoja, gubljenja staze, nedostatka sredstava, gomilanja prepreka i nezgoda, vizija nam služi kao zvezda vodilja.