Šta uzrokuje insomniju: evo kada se kod žena najviše javlja hronična nesanica

Šta je insomnija?

Kako se može klasikovati inomnija?

Insomnija se može klasikovati kao epizodična (ili situaciona), stalna i povremena. Ako je epizodična može da traje od jednog do tri meseca.

Uglavnom je povezana sa stresnim životnim događajima. Ako traje više od tri meseca znači da je stalna, a u slučaju da se vam se dese dve ili više epizoda u toku godine onda se smatra povremenom.

Insomnija doprinosi tome da se osoba u toku dana oseća iscrpljeno, da ima lošu koncentraciju, i da se ne oseća odmorno i naspavano prilikom buđenja.

Insomnija se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se prve epizode dešavaju u dvadesetim. Kod žena se može javiti kao posledica menopauze zajedno sa drugim simptomima. Češća je kod starijih odraslih. Tegobe sa spavanjem mogu da se dese i deci i adolescentima ali mnogo ređe i uglavnom su posledice neredovne rutine kada je u pitanju odlazak u krevet. Međutim, nije isključeno da psihološki i medicinski faktori u slučaju dece i adolescenata mogu da doprinesu insomniji.

Koji su simptomi insomnije?

Dijagnostički kriterijumi insomnije uključuju poteškoće da se zaspi, da se održi san, buđenje prerano ujutru i nemogućnost da se osoba vrati spavanju. Ovakva vrsta poremećaja sna može da dovede do ozbiljnih promena u funkcionisanju u svim sferama života od društvene, preko akademske, bihejvioralne, i poslovne. Koji su uzroci insomnije?

Postoji veoma veliki broj uzroka za insomniju. Neki od njih su:

• Promena posla;
• Džet-leg;
• Depresija, anksioznost, preterana briga;
• Stres;
• Tuga;
• Uzbuđenje;
• Korišćenje nikotina, kofeina, alkohola, ili drugih stimulansa;
• Određeni lekovi ili skidanje sa lekova;
• Spavanje u toku dana;
• Hipertireoza;
• Problemi sa disanjem;
• Menopauza;
• Digestivni problemi;
• Različiti problemi medicinske prirode;
• I ostalo.

PageBreak

Hronična insomnija može da bude posledica nekih drugih faktora kao što su fizički i mentalni poremećaji. Depresija je jedan od najčešćih uzroka za insomniju, dok drugi uzroci uključuju astmu, poremećaj disanja u snu, narkolepsiju, sindrom nemirnih nogu, artritis, bubrežne bolesti, bolesti srca, hipertireozu. Hronična insomnija može da bude i posledica preteranog korišćenja kofeina, alkohola, i ostalih supstanci, kao i stresa, promene posla i ostalih većih životnih promena.

Kako se leči insomnija?

Situaciona ili epizodična insomnija ne zahteva lečenje jer obično prođe sama od sebe posle nekoliko dana ili nedelja. U ovoj situaciji, san osobe se vraća u
normalu bez ikakvog lečenja. Savetuje se:

Da se ide u krevet svaki dan u isto vreme i da se budi u isto vreme;
Svakodnevna zička aktivnost, barem 20-30 min dnevno;
Izbegavanje nikotina, kofeina, alkohola, pogotovu pred spavanje;
Izbegavanje teške večere;
Uvesti relaksirajuću rutinu pred spavanje;
Ako vam se ne spava ustanite iz kreveta i radite nešto drugo dok vam se ne
prispava.

U drugim slučajevima epizodična insomnija može da se reši i terapijom relaksacije, tehnikama disanja, izbegavanjem da se spava u toku dana. Pilule za spavanje koje nisu prepisane od strane stručnog lica se ne preporučuju zato što mogu da stvore zavisnost, ili da pojačaju pospanost u toku dana.

U svakom slučaju, s obzirom da insomnija može da bude posledica nekog ozbiljnijeg poremećaja poput depresije ili anksioznosti, i u slučaju da potraje, najbolje je obratiti se psihologu, psihoterapetu, ili psihijatru za pomoć.

Izvor: Psihocentrala