Kada se suočavamo sa negativnim mislima, najčešće pokušavamo da ih promenimo, zamenimo i transformišemo u pozitivnemisaoneobrasce. Ipak, zabrinuta osoba u čijem umu se pojavljuje talas napetih i nepovolnih misli, zna da klasični saveti poput "samo misli pozitivno", u ovakvoj situaciji neće dati rezultate.

Fizički simptomi koji ukazuju na anksioznost: šta se događa u telu kada smo uznemireni

Misli mogu biti poput živog blata - što više pokušavate da se borite sa njima, potiskujete ih i čupate se iz njihove zamke, one vas sve više usisavaju i vuku ka dnu.

Dr Marina Haris, psihoterapeut, ističe da se prema negativnim mislima treba ponašati kao prema iskačućim prozorima i neželjenim oglasima na Internetu. Kada surfujete Internetom u potrazi za nekom informacijom, na vašem ekranu mogu se pojaviti novi prozori, neželjena pošta ili sadržaji koji vas ne zanimaju.

Kako biste uklonili ove prozore, morate pronaći taj mali, skriveni "x" u uglu. Kada ga jednom pronađete, prozor nestaje, a vi nastavljate sa radom i pretragom tamo gde ste stali. Iz ove situacije možemo puno naučiti kada je reč o otpuštanjunegativnihmisli.

Možete da kreirate svoj sopstveni mentalni „antivirusnisoftver“ tako što ćete svoje misli tretirati kao iskačuće oglase na Internetu.

Umesto da se borite sa svojim mislima, trošite vreme na njihovu detaljnu analizu i dozvoljavate da vas svaka od njih uznemiri i naruši vaš mir i energiju, probajte mnogo lakšu mentalnu strategiju.

Reč je o kognitivnoj defuziji, odnosno prihvatanju misli onakvih kakve jesu - to su samo misli!

Mnogi od nas imaju tendenciju da se vezuju sa zvoje misli, naročito anksiozne. Lako poverujemo da je svaka naša negativna misao istinita, a onda se javljaju stres, panika i uznemirenost.

Na primer, bliska osoba vam se ne javlja na telefon i vi odmah razvijate scenarijo negativnih događaja. Naša anksioznost nas vara i podstiče nas da pomislimo da su te misli stvarnost. Zapravo, to su samo misli koje je najbolje tako i prihvatiti, kao misli, a ne sliku stvarnosti.

Kognitivnadifuzija može smanjiti stres, osećaj zabrinutosti, povežati saosećanje i smanjiti rizik od anksioznosti i napada panike.

Kako koristiti kognitivnu difuziju u praksi?

Možda nećete ovu mentalnu strategiju odmah uspeti da iskoristite, ali njenim vežbanjem možete doći do rezultata.

1. Koristite reč "primećujem" kada se pojave negativne misli. Napravite slobodan prostor između sebe i svojih misli i na ovaj način izolujte se od njih.

Umesto: "Doživeću neuspeh", možete reći - "Primećujem da često razmišljam o neuspehu."

Simptomi koji ukazuju da hormoni uzrokuju anksioznost: obratite pažnju na ova 4 hormona

2. Koliko je stara vaša negativna misao? Većina nas godinama ima iste obrasce razmišljanja. Znate i sami koliko je teško zanemariti jedne misli i automatski se prebaciti na druge.

Misao može biti stara godinu dana, 5 ili 20 godina, ali to ne znači da treba da verujete u nju. Ne nastavljajte da negujete određene misaone obrasce zato što su dugo sa vama i u vama, već na osnovu toga da li vam služe ili ne.

3. Kada se pojavi negativna misao, tretirajte je kao neželjeni iskakajući prozor na Internetu. Osvestite da je tu, priznajte svoju misao, nemojte je potiskivati, već je smao primetite, pronađite u sebi taj čarobni "x" koji će je ukloniti i nastavite tamo gde ste stali.

Šta uzrokuje anksioznost: 7 rizičnih faktora koji utiču na pojavu anksioznog stanja

U naletu negativnih misli, možete čak i vizualizovati veliko crveno "x" dugme koje ćete pritisnuti i vaše misli odbaciti.

Ako na svom računaru kliknete na poštu koja u sebi sadrži virus, taj virus počinje da se širi celim sistemom. Isto je i sa mislima. Osvestite negativne misli, ali se distancirajte od nje i nastavite slobodno i sa više lakoće da živite svoj život.

Izvor: Lovesensa