Hodate ali s osećajem da na ramenima nosite ogromnu torbu s nekim teškim teretom i čeznete za mestom gde ćete sesti i osloboditi se tog pritiska. Međutim i kada konačno sednete ili kad stignete kući i privedete dan kraju, težak teret je još tu. Niste jedini, jer umor upravo tako deluje na ljude, "dodaje" teret njihovim emocijama i telu.

Istina, mnogi ljudi se osećaju umorno jer su neispavani, hrane se loše ili su preterali s kofeinom, pićem ali kako to da su isto tako umorni i oni koji imaju dobar san i vode zdrav život? Prema izveštaju američke neprofitne organizacije Consumer Reports od oktobra 2012. godine, umor je jedan od najčešćih simptoma stresa zbog kojih se ljudi javljaju lekaru. A većina nas nije svesna ni kako stres deluje na organizam, a ni koji su ključni faktori stresa. Debbie Mandel, specijalista za stres u svojoj knjizi "Zavisni od stresa" podseća da moćni hormoni stresa utiču na sve metaboličke procese u telu kao i na naše emocije. Ovo su njeni osnovni saveti za redukovanje stresa:

  • Budite svesni svih 4 glavnih pokretača stresa: kompletno okruženje, u okviru kojeg treba uzeti u obzir i hemikalije kojima ste izloženi, pa čak i pesticide u hrani, kao i klimatske promene; zdravstvene faktore kao što su sezonske bakterije, virusi i alergije; našu, intimnu situaciju koja može da uključuje tugu, brigu zbog problematičnih odnosa i neostvarenih ciljeva i opštedruštvene strahove poput zabrinutosti zbog terorizma, konflikata ili recesije.
  • Prepoznajte stres čim osetite njegovu najmanju naznaku, i to pre nego što vas u potpunost preplavi, pre nego što obuzme obuhvati vašu psihu i telo. Na primer, koji deo vašeg tela vas "boli" nakon suočavanja sa nekom stresnom situacijom? Da li su to leđa, vrat, stomak, glava ili oči a možda najpre koža? Gde je "okidač" i šta telo želi da nam poruči?
  • Dišite polako. Kada smo pod stresom, dišemo ubrzano. Ako udahnemo polako i duboko, daćemo sebi priliku da prikupimo više energije, uputićemo više kiseonika do centra mozga pa ćemo tako s mirnijim pogledom na situaciju uspeti da nađemo neko optimistično rešenje.
  • Napravite pauzu od tehnoloških uređaja. Tehnologija nam remeti prirodni ritam i opterećuje nas i dezorijentiše. Po jednom istraživanju Univerziteta u Kaliforniji, često pregledanje mejla tokom posla rezultira ubrzanim kucanjem srca koje samo stvara stres.
  • Izbacite stres iz tela. Vežbanje je kao meditacija u pokretu, pogotovo ako vežbe povežemo s pozitivnim mislima poput "Pravim veliki korak u svom životu". Think it, do it, and become it.
  • Ne zaboravite da pijete dosta vode. Možemo da se hranimo dobro ali bez unosa tečnosti naše telo će dehidrirati. Imajmo na umu da je za dobar metabolizam potrebno da svakom procesu u organizmu obezbedimo dovoljno vode inače će ostati bez energije...
  • I budite svesni onoga što radite. Čest običaj da se bavimo porodičnim problemima dok obavljamo rad na poslu samo nas troši. Steknite običaj da budete u potpunosti predati onome što radite u određenom momentu. Tada ćete raditi sve bez umora.