Devojka priča s naočitim momkom na zabavi i smeška mu se. Za njenog dečka to je signal da mu se pojavio suparnik. Suprug odjednom počne da odlazi na službena putovanja, baš nakon što je u njegovo sektor došla nova koleginica. To alarmira njegovu suprugu, uplašenu da njen brak visi o koncu. Ljudi se lako uznemire ako osete pretnju za svoju vezu, ali ljubomora se ne događa samo između ljubavnih i seksualnih partnera nego i u mnogim drugim međuljudskim odnosima.

Opaža se i kod dece stare pola godine i kod 65-godišnjih veterana. Prisutna je kod oba pola i u svim kulturama, a antropolozi veruju da je stara koliko i ljubav i požuda. Dakle, koliko i ljudski rod. Svi smo barem jednom osetili njenu žaoku i uplašili se da bismo zbog nje mogli da izgubimo glavu. Nije čudno da je ta emocija toliko jaka, s obzirom na to da je bitna u evoluciji i nalazi se u našim genima.

Emocije je poslovično teško definisati, a definiciji posebno uspešno izmiču složene emocije kao što je ljubomora. Ona obuhvata niz neprijatnih osećanja kao što su strah, teskoba, napuštenost, gubitak, tuga, ljutnja, poniženje i zavist. Mnogi psiholozi smatraju da je u osnovi ljubomore nesigurnost u sopstvenu vrednost, ali ova emocija nastaje i iz drugih pobuda kao što su sebičnost i nadmetanje.

Psiholog Steven Stosni iz Vašingtona ocenjuje da ljubomora u tipičnom slučaju pogađa nesigurnu osobu u nestabilnoj vezi. Veza je nestabilna ako je jedan partner znatno poželjniji od drugoga - mladošću, fizionomijom, društvenim ugledom, poreklom ili nekom drugom cenjenom crtom. U takvoj neuravnoteženoj vezi kandidat za ljubomoru je partner koji je manje poželjan ili se takvim doživljava. Nesigurnost se obično tiče seksualnosti, ali zahvata i polje prijateljstva i porodičnih odnosa. Neki su ljudi ljubomorni na svakoga ko odvlači pažnju osobe do koje im je stalo. Nažalost, kaže Stosni, iskazivanjem ljubomore nesigurni ljudi čine vezu još nestabilnijom izazivajući kod druge strane osećaj gušenja.

Najbolja i najkonstruktivnija taktika je iskoristiti osećaj ljubomore za rad na sebi. Francuska psihijatrica Marsijan Blevis, koja je proučila stotine veza ugroženih ovom emocijom, tvrdi da je ljubomora znak pogledamo ka svojoj unutrašnjosti, umesto ka partneru ili onom koga smatramo suparnikom. Uobičajena meta naše ljubomore, odnosno suparnik, uništava naše samopoštovanje jer nam se čini da iz njega isijava aura čarobnih osobina koje nama nedostaju. Ali mi smo ti koji mu pridajemo te osobine, ističe dr Blevis. Zapravo smo ljubomorni na nešto što sami nismo ostvarili u sebi i to treba da iskoristimo kao podsticaj da se poboljšamo i poboljšamo sopstveni identitet.

PageBreak

Čuvar ili razarač ljubavi

Osećaj inferiornosti nije jedini temelj ljubomore. Naime, partnera je moguće izgubiti i zbog nekoga ko nije privlačniji ni poželjniji, nego samo uspešniji u manipulaciji. A partnera je važno zadržati nezavisno od osobina suparnika i načina na koji deluje.

Evolucijski psiholog David Bass sa Univerziteta u Teksasu opisuje ljubomoru kao "nužnu emociju koja služi kao sredstvo odvraćanja od nevere kojoj podležu i muškarci i žene". Ljudi se, kaže Bas, služe ljubomorom kao signalom upozorenja partneru da ne zastrani i okolini da se ne meša u tuđu vezu. I on je sam to osetio na svojoj koži kad mu je bivša devojka dolazila na posao i proveravala ga na očigled prisutnih. Basove kolegice su shvatile o čemu je reč pa nisu pokušavale da se zbliže s njime da ne bi došle u sukob s ljubomornom "rospijom".

Klasično ponašanje ljubomornog pojedinca, koje uključuje kontrolu kroz metode uhođenja, prisluškivanja, kopanja po stvarima i ispitivanja, redovno stvara otpor kod drugog partnera. Jedini način na koji ispadi ljubomore mogu da sačuvaju vezu jeste zastrašivanje partnera još većim neprijatnostima u slučaju nevere. Ali veza koja opstaje samo zbog ljubomore nije zdrava ni utemeljena na ljubavi.

"Ljubomora po pravilu nije čuvar, nego razarač ljubavi", slaže se i Marsijan Blevis. Međutim, ljudi - i mnoge druge životinjske vrste - ne teže intimnim vezama samo iz romantičnih pobuda. Ne zvuči baš ohrabrujuće, ali neki više vole da zadrže partnera uz sebe i bez ljubavi nego da ga prepuste drugome. "Pogrešno je pretpostaviti da ljubomora uvek uključuje ljubav. I pojedinac koji ne podnosi svoju suprugu može postati ljubomoran ako primeti da se neko drugi zanima za nju", napominje izraelski filozof Aron Ben-Ze'ev sa Univerziteta u Haifi. "U ovom slučaju okidač ljubomore je mogućnost poraza od suparnika. Takva ljubomora povezanija je sa sebičnošću nego s ljubavlju", dodaje.

Bas, autor knjige o ljubomori The Dangerous Passion (Opasna strast), u kojoj ovu emociju opisuje potrebnom koliko i ljubav i seks, tvrdi da muškarci i žene doživljavaju ljubomoru različito i u drugačijim okolnostima. Prema Basu i drugima, muškarac pretežno oseća ljubomoru vezano za seksualnu neveru, to jest ako neko drugi ugrožava njegovo isključivo pravo na partnerkino telo. S druge strane, žena je ljubomornija u emocionalnom smislu ako oseti da joj neka druga preotima srce njenog partnera. Te su razlike biološki motivisane. Muškarčev cilj je sprečavanje partnerke da zatrudni sa suparnikom, tako da ne bi svoja ograničena sredstva trošio na podizanje tuđeg deteta. Žene su zabrinutije da bi muškarac, ako ode s drugom, zanemario svoje materijalne obaveze prema njoj i njenoj deci, čiji bi opstanak tada došao u pitanje.

Dok burna i nametljiva ljubomora nanosi stres i stvara razdor, umerena doza ljubomore korisna je za dobro zdravlje veze. Posebno u njenim počecima, pa i u fazi udvaranja. Kako kaže Stosni: "Paradoksalno, svi želimo mrvicu ljubomore jer ona odražava stepen angažovanosti. U malim dozama, pokazuje koliko je kome stalo".

PageBreak

Ljubomora s predumišljajem

Izazivanjem ljubomore proveravamo da li je korisno uložiti osećanja u odnos. Ako druga strana pokaže malo ljubomore, znači da joj je stalo do nas i da smemo i dalje ulagati osećanja u nju. A ako ne reaguje, moguće je da ne mari.

Budući da je ljubomora koristan pokazatelj privrženosti i zainteresovanosti, razumljivo je i da se mnogi njome služe s predumišljajem. A žene to čine tri puta češće od muškaraca. Istraživanja sprovedena na univerzitetima u Njujorku i Teksasu pokazala su da između 31 i 40 odsto žena smišljeno izaziva partnerovu ljubomoru s namerom da testira njihove reakcije.

Ženske taktike su neuzvraćanje poziva partneru tako da on posumnja da ga vara, spominjanje bivših momaka, smeškanje i čavrljanje sa zgodnim muškarcima. "Iznenađujuće je lako pritisnuti muški prekidač za ljubomoru. Muškarci često nisu ni svesni manipulacije", kaže Bas. Pripadnici oba pola služe se taktikom stvaranja utiska da za njima vlada velika "potražnja". Ako uspeju u tome, njihov partner će ih doživeti privlačnijima nego pre, pa će ih shodno tome više ceniti. "Ljudi ne žele da budu u vezi sa nekim za koga se niko drugi ne zanima", tvrdi Bas.

Da je umerena ljubomora dobra stvar i važan sastojak odnosa, pokazalo je istraživanje na Univerzitetu Vestern Ilinoja u kom su praćeni parovi koji se zabavljaju. Od petsto takvih parova, nakon sedam godina 25 odsto ih je bilo u braku. Među venčanima bilo je najviše onih koji su se u istraživanju pokazali ljubomornima, dok su od najmanje ljubomornih - skoro svi prekinuli vezu!

Sve u svemu, ljubomora je sastojak veze koji u umerenoj dozi održava "napon" i svedoči o motivaciji partnera da zadrže jedno drugo uz sebe. Ali ako nas ljubomora muči i nagriza, više nema zaštitnu, nego destruktivnu ulogu. Ako se nađete u takvom stanju, umesto da osuđujete partnera i suparnika, okrenite se sebi, otkrijte kako možete da se unapredite i prionite na to. Kako god da ispadnu stvari sa vašom vezom, iz tog procesa ćete izaći kao bolja osoba.