Zahvaljujući običaju Opre Vinfri da u svoj šou program poziva goste u razmaku od po nekoliko godina, kao i da prati svoje priče iz stadijuma u stadijum, čitaoci "Hafington posta" bili su u prilici da vide srećan kraj Zakarijeve priče koja je tako stravično počela.

U postu objavljenom 26. avgusta 2014. godine sažete su godine života porodice Zakarija Ferisa u samo pet minuta. Strahovi, strepnje, suze... sve je to stalo u kratko televizijsko vreme koje kombinuje arhivske i aktuelne snimke.

"Već u prvim godinama života pokazivao je znake agresivnog ponašanja, koje se često i drastično menjalo. Grubo se igrao, stalno je imao višak energije..." počinje svoju tadašnju ispovest Zakova majka Lori.

Osećala je, kaže, sa čime se njen sin bori, ali je nažalost iskusila i strah za sopstveni život, jer je u sedmoj godini Zakari bio na ivici da ubije majku.

"Kada bi bio ljut, bio bi veoma ljut. To nije ljutnja koju bi druga deca svakodnevno pokazivala, niti već poznati napadi besa koje doživljavaju i druga deca. Vrištao bi, gađao nas igračkama, udarao takvom snagom u zid da bi napravio rupu, razmazivao je po zidovima izmet...", objašnjava Lori Feris u tim arhivskim snimcima iz 2011. godine.

Najpotresniji je trenutak kad se priseća kobnog popodneva u kojem je počela da se boji rođenog deteta.

"Prala sam sudove i od jednom osetila kako je Zak stoji iza mene. Okrenula sam se i videla ne samo da stoji tu, već i da u ruci ima kuhinjski nož. Imao je čudan, ludački pogled, i kao da je bilo pitanje vremena kada će me ubosti", rekla je Lori. Odmah je uzela nož, a zatim i zgrabila malene ruke svog sina, ali zauvek ostala potresena tim prizorom.

Džo, Zakarijev otac, u to vreme je neprekidno strepeo  da će se jednog dana vratiti kući sa posla i zateći ženu i ćerku mrtve. "Plašiti se rođenog deteta i onoga što bi mogao da uradi je neopisiva stvar. To ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju", izjavio je Džo drhtavim glasom.

Do desete godine, Zaku su bile određene četiri različite dijagnoze mentalnih poremećaja, uključujući i poremećaj senzorne integracije. "Kada sam smiren onda je sve u redu, ali kada nešto pođe po zlu onda to definitivno nisam ja", izjavio je tada Zakari u Oprinoj emisiji.

Kraj priče je ipak srećan! Zak sada ima 14 godina, sprema se da krene u državnu srednju školu i život mu je znatno mirniji. Lori otkriva kako je njen sin sada sigurniji u sebe i da se očigledno oseća "prijatnije u sopstvenoj koži". Kako kaže, njen sin je zapravo vrlo kreativan, duhovit i srećan. „On je jedno predivno biće. Uvek je i bio, čak i u najmračnijim momentima. Otkako smo saznali kako da mu pomognemo i otkako je on naučio kako da održava svoj mir, sve je u potpunom redu".

Kako je Zakari uspeo da ovlada sobom i stekne mir i sposobnost koncentracije? Rešenje je u praktikovanju vežbi energetske svesnosti (Energetic Mindfulness therapy) u kojima uči da prihvata sve oko sebe i oprašta uz puno razumevanje drugih.

"Sećam se kako sam uvek želeo da povredim nekog kad god bih osećao bes", svedoči Zakari. "Sada više nije tako."