Elizabet Gilbert, autorka popularne knjige „Jedi, moli, voli“ poznata je po tome da na nenametljiv način motiviše druge da budu bolji, da napreduju, da dobiju ono što žele, da ostvaruju svoje snove. U priči koju vam donosimo pronaći će se svi oni koji su zbog porodice izneverili svoje snove, koji su odustali od svojih želja i ciljeva zarad drugih, zbog obaveza ili očekivanja koja su osećali da treba da ispune.

„Pre nekoliko godina, našla sam se u kozmetičkom salonu u Detroitu, gde mi je frizuru pravila jedna mlada rokerka u ranim 30-im. Moja frizerka je bila puna života, odmah mi se dopao njen duh. Ali kada sam spomenula da sam tog jutra doletela iz Njujorka, učinilo mi se da je iznenada obuzeta tugom.

"Ah, Njujork", reče ona sa čežnjom. „Oduvek mi je bio san da tamo živim.

„Treba to da uradiš!” rekla sam.

"Nikada ne bih mogla", odgovorila je.

"Ljudi se svakodnevno sele u Njujork! Avioni, vozovi i autobusi voze od Detroita do Njujorka svakog sata. Verovatno jedan tek odlazi! Mlada si - idi!"

''Volela bih da mogu. Ovde se gušim. Ali to se nikada neće dogoditi.''

Imam interni alarm koji se uključuje kad god čujem da ljudi pričaju o snovima koji se „nikada neće dogoditi“, pa sam naravno morala da je pitam za više detalja.

„Moja porodica me ovde drži zatočenom“, objasnila je ona.

"Oh, jesi li udata?" upitala sam.

"Ne."

"Deca?"
"Ne."

„Briga za starijeg člana porodice?“

„Ne“, uzdahnula je.

"Pa u čemu je problem?"

„Potičem iz velike porodice“, rekla je, „i veoma smo bliski, tako da ne mogu da odem.

"Ah, kanta za rak!", pomislila sam.

Prvi put sam čula za termin „kanta za rakove“ od mog prijatelja Roba Bela. U stvari, neke porodice su poput velike kante za rakove - kad god jedan od rakova pokuša da iskoči i pobegne, drugi rakovi će ga zgrabiti i povući nazad. Rob Bel je govorio o tome kako je njegova porodica bila ugrožena njegovom potrebom da se razvija. On im je poremetio pogled na svet. Ponekad porodica ima velika očekivanja- veruje da stabilnost zavisi od zadržavanja ljudi na njihovom „pravom“ mestu. Ako se usudite da se pomerite sa tog mesta, remetite njihov osećaj sigurnosti.

U porodicama, mentalitet kante za rakove može stvoriti najgoru vrstu lojalnosti — kodeks časti koji zabranjuje bilo kome da se menja ili raste. Ovo se takođe dešava u grupama vršnjaka, kada prijatelji potkopavaju napore drugih da napreduju.
Znam nekoga ko je bio posvećen gubitku kilograma, ali kada su se njene kolege nemilosrdno rugale njenom izboru zdrave hrane, ona je konačno popustila i ponovo im se pridružila u naručivanju brze hrane. U tom trenutku je odmah primljena nazad u pleme.

Neki srećnici dolaze iz fantastičnih „kanti za rakove“, onih u kojima se formiraju korisne „merdevine“ za najperspektivnije rakove da se popnu i izađu. Ali neki dolaze iz kanti gde pokušaj odlaska naiđe na brzu reakciju drugih i povlačenje. Njihov stav je - ako ja ne mogu da izađem iz ove kante, niko drugi neće.

Pretnja od gubitka našeg plemena može biti veoma zastrašujuća, ali ako imate svoj san, onda kanta za rak nije mesto za vas. Ako se osećate kao da se gušite, možda je vreme da se izborite za izlaz. I dok puzite iz te kante, pogledajte poslednji put iza sebe. Da li možda vidite svog mladog i ambicioznog rođaka raka koji takođe očajnički pokušava da se popne na taj zid do slobode? Posegnite dole i izvucite ga sa sobom, pomozite mu. Zajedno, možda vas dvoje možete otići negde gde nećete biti sputani potrebama drugih.

Izvor: Sensa.hr