Kako za Sensu piše hipnoterapeutkinja Snežana Nena Bujošević, Kler Grejvs je kreirao psihološke modele koji odražavaju različite stadijume čovekovog ličnog razvoja, specifično vezanih za određene vrednosti, kao što su hrabrost, ambicija, sreća, iskrenost, čast itd. Hijerarhija strukture ovih vrednosti sadrži osam nivoa koje odlikuju čoveka i koje on može da prepozna u svom životu. Takođe se može reći da i celo društvo evoluira po ovim principima.
Dok se Abraham Maslou bavio formulisanjem hijerarhije ljudskih potreba, njegov savremenik, psiholog Kler Grejvs se posvetio praktičnoj analizi onoga što ljude čini različitim, gledano kroz njihovo ponašanje, njihove lične vrednosti i poglede na svet. Kroz dugogodišnji rad sa hiljadama ljudi, on je došao do zaključka da postoje specifični stadijumi u razvoju ljudskih vrednosti. Grejvs je inicijalno želeo da, kroz praktičan rad, potvrdi zaključke do kojih je Maslou došao tokom svojih istraživanja. Međutim, njegov sistematski pristup otkrio je mnoge psihološke uvide, koji su se pokazali daleko složenijim i informativnijim u odnosu na hijerarhiju potreba. Grejvs je preminuo 1986. godine, pre nego što je završio svoje studije, tako da njegov rad nije uspeo da dopre do šire publike. Ipak, njegovo istraživanje su otkrili Kristofer Koven i Don Bek, koji su na osnovu njih 1996. godine objavili teoriju spiralne dinamike.

OSAM STADIJUMA GREJVSOVOG MODELA

Dok čitate ovaj članak, zamoliću vas da pokušate da sagledate ove stadijume kroz različite ekspresije ljudskog iskustva. Važno je da naglasim da određeni stadijum razvoja, ne definiše samu osobu iz razloga što ta osoba ispoljava i druge vrednosti, a koje nisu nužno vezane za taj određeni stadijum, već su odlika nekog drugog nivoa.

1. INSTIKTIVNO JA ILI BEŽ NIVO

Karakteriše ih nagon za preživljavanjem (ispunjenje potreba za hranom, vodom, skloništem i reprodukcijom). Instiktivno Ja je bazično, arhaično, automatsko i vođeno primarnim instiktom. Osobe koje funkcionišu na ovom nivou, teško mogu da se dignu na ostale nivoe zbog prevelike okupiranosti osnovnim potrebama za preživljavanjem.

2. MAGIČNO JA ILI LJUBIČASTI NIVO

Magično Ja želi da se oseća sigurno i bezbedno. Okrenuti su misticizmu i sujeverju. Osobe koje funkcionišu na ovom nivou oslanjaju se na više sile, magiju i rituale da bi se osećali zaštićeno.

3. IMPULSIVNO JA ILI CRVENI NIVO

Impulsive osobe su u stalnoj potrazi za slavom, moći, osvetom i sl. To su egocentrične osobe koje vole da iskorišćavaju druge ljude, impulsivne su i ratoborne.

4. POSLUŠNO JA ILI PLAVI NIVO

Osobe na ovom nivou vole bezuslovni mir, apsolutizam, poslušnost. Duboko veruju u zakon, regulative i red kreiran od strane ljudi na vlasti i oni čine moralnu potku društva. To su osobe koje iskreno veruju sistemu. Možemo reći da su mnogi religiozni sistemi zasnovani po ovom modelu.

5. USPEŠNO JA ILI NARANDŽASTI NIVO

Osobe na ovom nivou priželjkuju uspeh, autonomiju i lični interes. Oni su materijalisti, ambiciozni, individualisti i dobri stratezi. Oni teže uspešnoj poslovnoj karijeri, a možemo ih videti i u nauci i medicini. Oni ostvaruju lične interese kroz različite igre manipulacije i ne odustaju na svom putu do cilja.

6. OSEĆAJNO JA ILI ZELENI NIVO

Ove osobe žive kroz povezanost, zajedništvo, slobodarstvo. Veoma su osećajne, poštuju i uvažavaju tuđe poglede na svet. Fokusirani su na potrebe drugih i uvek su spremni da pomognu. Oni su u potrazi za unutrašnjim mirom i raznim dimenzijama egzistencije u zajednici.

7. INTEGRALNO JA ILI ŽUTI NIVO

Ove osobe su fokusirane na sintezu prethodnih nivoa, kroz put lične inteligencije, a sve u cilju da se osećaju celovito. One su sistematične, fleksibilne i konceptualne. Osećaju veliku ličnu odgovornost i svest na putu ostvarivanja cilja ličnog usavršavanja i spiritualnog napretka.

8. HOLISTIČKO JA ILI TIRKIZNI NIVO

Vođene su saosećanjem i harmonijom. U stalnoj su potrazi za mirom u ovom nerazumljivom i haotičnom svetu koji nas okružuje. Stalno rade na razvijanju uzvišene receptivnosti za različite multidimenzionalne perspektive, istovremeno zadržavajući svoju neutralnost i ne dajući prioritet ni jednoj od njih. Oni istinski teže tome da iskuse svojevrsno jedinstvo uma i duha.

Važnost integracije

Gledano iz perspektive našeg psihološkog razvoja, jedna od najvažnijih stvari kod Grejvsovog modela je da razumemo razlike dva reda koji postoje u okviru tog poretka. Prvi red inicijalno uključuje prvih šest stadijuma vrednosti koji se reflektuju kroz Osetljivo/Senzitivno Ja. Kada je centar naše gravitacije u jednom od ovih šest stadijuma, mi imamo tendenciju da se identifikujemo sa tom jednom strukturom vredosti. Na primer, ako je centar naše gravitacije Uspešno Ja, mi se najverovatnije identifikujemo kao uspešna osoba i imamo tendenciju da verujemo da su vredosti uspešne osobe (zadovoljstvo, materijalne stvari, novac itd.) najvažnije stvari u našem životu i takođe smo uvereni da svako treba da vrednuje te stvari.
Drugi red reprezentuje radikalni pomak u načinu na koji jedna individua doživljava stvarnost oko sebe. Dok se u prvom redu, ego određene osobe identifikuje sa specifičnim stadijumom u psihološkom razvoju, u drugom redu postoji ekspanzija svesti i ta jedinka posmatra i shvata sve perspektive odjednom. Mi bi trebalo da prepoznamo sve stadijume razvoja i vrednosti koje one reprezentuju, da razumemo i da pokušamo da integrišemo svaki od ovih stadijuma bez prioritizacije i osude.

Napisala: Snežana Nena Bujošević, hipnoterapeutkinja