NAUČITE KAKO DA OSLOBODITE UM OD NEPOTREBNE BUKE: Vežbe koje će vam pomoći da postavite jasnu nameru i povećate fokus

Sposobnost fokusa i koncentracije se ogleda u svesnom usmeravanju našeg uma na svakodnevnom nivou. Usled naprednih tehnologija, velikih promena i distrakcija, postaje sve teže da usmerimo pažnju na stvari koje su nam najvažnije i održimo fokus. Praktikovanje kvalitetne percepcije, prisutnosti i jasno definisane namere nam može pomoći da eliminišemo mentalnu buku i usredsredimo svoje misli i emocije na najbolji mogući način. Povezivanje sa univerzumom kroz intuiciju nam može dodatno pomoći da ne trošimo energiju na stvari za koje možda nije vreme i uskladimo se sa okolnostima koje nam najviše idu u prilog na duge staze.

Ljudska pažnja nije neograničena. Istraživanja u kognitivnoj nauci ukazuju da je fokus na četiri stvari gornja granica za broj informacija koje možemo da držimo u našoj ’radnoj memoriji’. Česta promena fokusa pažnje smanjuje našu koncentraciju i sposobnost duboke mentalne angažovanosti. Da bi poboljšali koncentraciju, vazno je da sagledamo koji je kvalitet naše percepcije i koliko možemo da održimo mentalni proces usmeravanja pažnje.

Vežba: Kolika vam je sposobnost pažnje?

• Da li često imate prekide u koncentraciji usled email-a ili telefonskih poruka?
• Da li primetite kada vam odlutaju misli?
• Koliko minuta ste u stanju da držite konstantno pažnju?
• Kada ste sa svojim prijateljima i porodicom, da li ste zaista prisutni?
• Da li često posežete za telefonom da proverite poruke ili potražite nešto na Internetu?
• Da li praktikujete neku vrstu mentalnog treninga, meditacije ili kontemplacije?

Kvalitet percepcije

Percepcija nije nešto što se dešava pasivno, već je to naše aktivno učešće u procesu stvaranja. Način na koji percipiramo stvari je od velikog značaja za naš odnos prema životu i drugim ljudima. Kvalitet percepcije zavisi od toga koliko umemo da primetimo kompleksnost i integraciju u nama i svetu oko nas. Ukoliko svet vidimo uglavnom crno-belo, kvalitet naše percepcije će biti relativno nizak. Percepcija se može poboljšati uviđanjem raznih nijansi realnosti i različitih uglova iz kojih možemo da posmatramo svet oko nas. Kada uvidimo paradoks da stvari mogu biti u isto vreme i dobre i loše, naša percepcija postaje ispravna. Onda možemo da odlučimo da se fokusiramo na ono što je pozitivno i podržavajuće za nas i da prioritizujemo stvari na koje možemo da utičemo.

Za kvalitetan nivo percepcije takođe je potrebno da postanemo svesni integracije. Ako vidimo sebe kao važan deo celine, mi imamo visok nivo percepcije. Tada možemo da vidimo kako naše razmišljanje i ponašanje direktno utiču na svet oko nas, na ljude, prirodu i ceo ekosistem. Ukoliko sebe vidimo kao izolovanu jedinku, odvojenu od drugih ljudi i sveta, mi ćemo osećati visok nivo straha i nećemo jasno videti našu ulogu i svrhu. Kada ne vidimo svrhu, onda je teško da znamo na šta treba da se fokusiramo, što dovodi do konfuzije i česte promene fokusa pažnje.

Vežba: Kakva vam je percepcija?

o Da li vidite sebe kao važan deo nečeg većeg?
o Da li verujete da su stvari crno-bele ili vidite nijanse?
o Da li primećujete kako utičete na svet oko sebe?
o Koliko ste svesni kvaliteta svoje percepcije?

Prisutnost

Da bismo razvili fokus i koncentraciju, prvobitno je važno da praktikujemo prisutnost. Svesnost u momentu, bez secanja na prošlost i brige o budućnosti, stavlja nas u poziciju iz koje možemo adekvatno da odgovorimo na situaciju u kojoj se nalazimo. Prisutnost je nešto što se svakodnevno vežba, što smo prisutniji to nam je lakše da primetimo kada nam misli odlutaju i kada mentalno vise nismo u sadašnjem trenutku.

Koliko god da vežbamo prisutnost, normalno je da ponekad imamo trenutke kada smo rasejani ili zbunjeni. Rasejanost i konfuzija često ukazuju na emotivni naboj koji je nerazrešen duboko u nama. Važno je da znamo da se jake emocije pojavljuju upravo zato da bi nam pomogle da integrišemo stvari koje su nam u tom trenutku bitne za dalji napredak. Integrišemo ih tako što smo sa njima, bez pokušaja da mentalno pobegnemo, racionalizujemo ili manipulišemo na bilo koji način. Što je veća sposobnost da budemo prisutni sa emocijama i pustimo ih da nas informišu, to će nam biti lakše da vidimo pravu sliku stvarnosti i suočimo se sa izazovima. Vežbe dubokog disanja mogu biti koristan alat za regulaciju emocija i vraćanje fokusa pažnje na sadašnji trenutak. Važno je da svakodnevno upražnjavamo nameru da održimo prisutnost i fokus na sadašnji trenutak.

„Kada smo fizički i mentalno prisutni, veća je verovatnoća da ćemo adekvatno odgovoriti na situaciju pre nego što ćemo reagovati u afektu. Kada unesemo više svesti o sadašnjem trenutku u naše svakodnevne aktivnosti, možemo lakše da integrišemo stvari bez pokušaja da manipulišemo svojim iskustvom. Tada dozvoljavamo da se čak i neprijatni trenuci dešavaju i osećamo da se proces odvija kako treba.“ (Proces prisutnosti, Mihail Braun)

Namera

Namera se razlikuje od želje ili cilja. Dok želje mogu često da se menjaju i budu zasnovane na površnim potrebama, namera je permanentna i proizilazi duboko iz nas. Sa druge strane, cilj je nešto što je racionalno, linearno i orijentisano na zadatke koji treba da se odrade. Želje i ciljevi nastaju na nivou svesnog uma, međutim mi često previdimo otpor koji se dešava na nesvesnom nivou i stoji na putu njihovih ostvarenja.
Namera je nešto što je mnogo dublje i važnije od preciziranog cilja. U skladu sa našim dubokim vrednostima, namera integriše levu i desnu moždanu hemisferu i naše racionalno razmišljanje sa emocijama i ponašanjem. Kada imamo jasnu nameru, možemo lakše da usmerimo misli na pravi način. Ukoliko nam je namera da napredujemo na poslu, u izazovnoj situaciji ćemo se fokusirati na ono šta treba da naučimo i saradnju sa drugima, umesto da se žalimo. Ako nam je namera da imamo skladan odnos sa partnerom, u momentu konflikta ćemo se fokusirati da čujemo njihovu stranu i da adekvatno iskomuniciramo naše potrebe, umesto da tražimo krivca. Imati jasnu nameru znači uspostaviti generalni pravac u kome želimo da se stvari odvijaju i preuzeti odgovornost za naš doprinos svakoj situaciji.

„Namera je energetska polazna tačka svakog cilja u njegovom najčistijem obliku. To je seme koje stvara veličanstveni cvet. To je moćno autentičan zavet koji dajete sami sebi, koji dolazi iz vašeg jezgra. Kada smo artikulisali nameru, očekujemo i pozdravljamo otpor i integrišemo ga kada se pojavi. Otpor ili sumnja se na ovaj način transformiše, čineći nameru moćnijom.“ (Namera: Kako iskoristiti najpotcenjeniju moć u univerzumu, Andrej Valas)

Vežba: Kako definisati nameru?

o Koja je razlika između vaše namere i cilja?
o Koje su lične vrednosti u korenu vaše namere?
o Koliko su dešavanja u vašem životu odraz vaše namere?
o Na koji način vam namera pomaže da prevaziđete otpor?

Intuicija

Kada imamo jasno definisanu nameru, potrebno je da se prepustimo i stupimo u kontakt sa univerzumom kroz intuiciju. Intuicija je unutrašnji osećajkoji nas informiše o tome kako je najbolje da fokusiramo energiju. Usled toga što naša pažnja može da bude preuzeta od raznih strana, potrebno je da koristimo intuiciju kao vodič da fokus bude na pravoj stvari u pravo vreme. Ako imamo dugačku listu stvari koju treba da uradimo u toku dana, možemo na trenutak da se smirimo i konsultujemo intuiciju oko toga koje stvari treba da imaju prioritet. Ovaj unutrašnji glas je rezultat naše duboke povezanosti sa svetom oko nas, koji nam kroz intuiciju šalje informacije koje će aktivnosti imati najveću podršku od univerzuma u datom trenutku. Fokus na te stvari će biti korisniji, neće izazivati otpor i zahtevaće manje energije pri realizaciji.

Da bismo razvili fokus i koncentraciju, važno je da ne preopteretimo racionalni umrazmišljanjem, što može dovesti do napetosti, anksioznosti i konfuzije. Intuicija nam pomaže da rasteretimo um i da ga, u skladu sa namerom, usmerimo na one stvari koje će nam doneti najvišu dobrobit. Intuicija zahteva disciplinu da stalno osluškujemo svet oko nas i prepoznamo da iskoristimo trenutak i okolnosti u kojima se trenutno nalazimo na najbolji način.

Izvor: Sensa/Milena Bratičević, dr Integralnog zdravlja; konsultant i predavač za mentalno zdravlje i psihološku bezbednost; www.nondualperspectives.com