Roditelj narcis je značajan izazov za svako dete. Budući da narcisisvoju decu doživljavaju kao produžetak sopstvene ličnosti – oni im odriču autentičnost i mogućnost da budu drugačiji od njih. Decu koja su odrastala u ovakvoj atmosferi čeka dug put od trauma do promena koje će im omogućiti srećniji život.
Naravno, roditelj narcis često ne ostavlja izbor detetu do toga da i samo postane zavisno od toksičnih odnosa i zarobljeno u nezdravim obrascima ponašanja.

Ovakva deca mogu kasnije u životu pokazivati i karakteristike ličnosti ehoista ili kozavisnih empata. Oni misle da moraju ljubav da zasluže, imaju snažan osećaj da nisu ni dovoljno dobri ni vredni. Validaciju za sebe pronalaze najčešće u toksičnim odnosima sa narcisima nastavljajući tako hod po začaranom krugu. Imaju ogroman osećaj krivice i uvek se izvinjavaju, čak i kada to nije potrebno. Njihovi životi su puni anksioznosti i nesposobnosti da se nose sa problemima.

Najgori efekti izazvani narcizmom roditelja su:

  • Brojni mentalni problemi.
  • Gubitak kontakta sa telom.
  • Nedostatak kontrole nad sopstvenim odlukama i životom.
  • Ozbiljan nedostatak uzemljenja.
  • Oni ne mogu da se suoče sa onim što im se zaista dogodilo.
  • Posttraumatski sindrom.
  • Problemi sa samopoštovanjem.
  • Hronične bolesti.
  • Oni ne mogu da žive sopstvenim životom jer ih izjeda bes, ogorčenost i mržnja
  • Ne mogu da ostvare zdrave odnose sa drugima.
  • Gube sopstveni identitet i dostojanstvo.
  • Žive sa krivicom i stidom.
  • Imaju problema sa poverenjem i sumnjičavi su prema namerama drugih ljudi.
  • Depresija.

Lista je podugačka. Zato je toliko važno da svaki pojedinac počne da uspostavlja kontakt sa samim sobom i da u sebi prepozna znake narcizma, jer ih svi u određenoj meri imamo, jer smo svi u određenoj meri otuđeni od sebe. Najveći problem je što toga nismo ni svesni.

Izvor: Sensa.metropolitan.si