Koje profesije su ljudima potrebne redovne konsultacije sa psihologom?

Ako govorimo o profesijama, postoji zvanična lista profesija, prema kojoj je potrebno periodično prolaziti kroz lekarske preglede i konsultovati se sa terapeutom i psihijatrom. Među njima: operateri liftova, električari, radnici u šumarstvu, zaštitari, spasioci, vatrogasci, rudari, oni koji rade sa hranom, policajci, farmaceuti. Na listi se nalaze profesije koje su povezane ili sa ljudima i potencijalom da im naškode, ili sa radom sami, u teško dostupnim područjima, gde je, naprotiv, kontakt sa drugim ljudima veoma ograničen.

Lista je zasnovana na razmatranju da osoba sa mentalnim poremećajem može naneti štetu drugim ljudima. U slučaju rada u teško dostupnim područjima, to je, pre svega, briga za samu osobu i kvalitet njenog rada. Izolacija povećava verovatnoću razvoja mentalnih problema.

Šta ako se zvanično ne zahteva odlazak kod psihologa, kojim profesijama je ovaj razgovor potreban?

Ako odgovorimo na ovo pitanje, uzimajući u obzir mentalno zdravlje same osobe, onda su to, pre svega, profesije vezane za ljude i komunikaciju sa njima. Čovek troši mnogo sredstava i energije na druge ljude, pa ljudi u profesijama koje zahtevaju stalnu interakciju sa drugim ljudima brzo pregorevaju. U ovom slučaju, potrebna vam je podrška psihologa, ne da ne biste štetili drugima ili poboljšali kvalitet rada, već da ne biste izgubili sebe.

Koje profesije podrazumevaju stalnu komunikaciju sa drugim ljudima?

  • Nastavnici
  • Menadžeri prodaje i operateri
  • Taksisti i vozači
  • Medicinski radnici
  • Novinari
  • Menadžeri i rukovodioci
  • Socijalni radnici
  • Uslužni radnici

Kakve bi mogle biti posledice?

Mnogi ljudi i dalje doživljavaju konsultacije sa psihologom kao nešto čudno, hir, kao da psiholog može biti potreban samo osobama sa ozbiljnim mentalnim poremećajima. U stvari, depresija i anksiozni poremećaj su takođe bolesti, poput gastritisa ili aritmije. Treba ih tretirati tako da ne dovode do destruktivnih posledica po ljude.

Šta još utiče?

Pored prirode profesionalne delatnosti, na mentalno zdravlje utiču i drugi faktori na poslu:

Raspored. Nepravilan raspored, rad u noćnoj smeni, nedostatak razumne raspodele rada i odmora ne daju čoveku vremena da se oporavi. San, odmor i vreme za sebe su veoma važni.
Organizacija procesa rada. Svima su potrebni udobni uslovi za rad, koji se ne mogu uvek stvoriti.
Odnosi sa menadžmentom i timom. Stalni pritisak i napetost dovode do stvaranja neuroza i anksioznih poremećaja.

(Sensa)

BONUS VIDEO:

08:20
DEPRESIJA JE OPAKIJA NEGO ŠTO SE MISLI! Najčešće je psihičko oboljenje, ali ona pored toga uzrokuje MNOGE DRUGE BOLESTI Izvor: Kurir TV