Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU ANKSIOZNOSTI I DEPRESIJE: Ovi simptomi su važni

Kako aprepoznati depresiju, a kako anksioznost - ovi simptomi su ključna razlika!

  Izvor: Foto: Shutterstock

Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju ili da li će anksiozni poremećaj „preći“ u depresiju. Anksiozni poremećaji i depresija pripadaju različitim dijagnostičkim kategorijama i svaki ima svoje podkategorije. S jedne strane, postoje osobe koje imaju samo neki od različitih tipova anksioznih poremećaja (npr. panični poremećaj sa/bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, fobiju, OKP) i osobe koje imaju samo neki od različitih tipova depresija (npr. blaga/umerena/teška depresija). S druge strane, dešava se da osoba pati do oba poremećaja odnosno ima i anksiozni poremećaj i depresiju i u ovakvim slučajevima važno je da dijagnostičku diferencijaciju obavi stručno lice (bilo kakvo samodijagnostikovanje samo može štetiti osobi).

Pročitajte još:

Simptomi koji ukazuju da hormoni uzrokuju anksioznost: obratite pažnju na ova 4 hormona

Kako su stari Grci lečili anksioznost i depresiju: 5 moćnih i prirodnih terapija - bez lekova

Šta uzrokuje anksioznost: 7 rizičnih faktora koji utiču na pojavu anksioznog stanja

Razlike između simptoma anksioznih poremećaja i depresije

Simptomatologija ova dva poremećaja se kvalitativno razlikuje. Dominantna emocija kod anksioznih poremećaja je intenziviran i kontinuiran strah, a karakteristične anksiozne misli imaju opšti oblik „ŠTA AKO+negativan ishod“ i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti. Npr. „Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu“ ili „Šta ako uđem u lift i on se zaglavi“.

Dakle, postoji strah da će se dogoditi nešto negativno/katastrofalno što će ugroziti život/zdravlje osobe. Fiziološki postoji ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojanje dlanova, drhtanje, osećaj gušenja, osoba je uznemirena i njen energetski nivo je povišen (usled povećanog adrenalina). Na ponašajnom planu mogu se javljati izbegavajuća ponašanja pri čemu osoba počinje da izbegava određene životne situacije za koje proceni da mogu biti ugrožavajuće po nju (npr. izbegava da ide sama na javna mesta, izbegava liftove i sl.).

Depresiju pre svega karakteriše sniženo raspoloženje, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač (npr. gubitak drage osobe/posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe/druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno – budućnost, prošlost, sadašnjost. Mogu se javiti i suicidalne misli (dok anksiozne osobe generalno strahuju za svoj život i zdravlje.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj