Ako radite u maloprodaji, znate da je pravi početak sezone praznika Black friday... Za mnoge, reči Black friday ili crni petak prizivaju slike ljudi koji čekaju u redovima ispred prodavnica i preplavljuju ih, lomeći sve i svakoga na putu. Reke ljudi grabe stvari, ponekad se bore sa drugim lovcima na popuste - sve u svemu moderno bojno polje.
Šta je to sa konzumerizmom crnog petka koji nas tera da posežemo za novčanicima i ubeđujemo sebe da kupimo proizvode koji nam zapravo nisu potrebni? Kako crni petak čak i najpametnije kupce može pretvoriti u šopingholičare, a gužvu u maloprodaji pretvoriti u ljutitu rulju? Mnogo toga ima veze sa naukom o ponašanju, konkretno, psihologijom potrošnje i načinom na koji vas prodavnice ubeđuju da kupujete više. Evo primera šta se dešava…

FOMO: Strah od propuštanja

Sva ta medijska pažnja tokom pred crnog petka utiče na vaš mozak i tera vas da poželite da odete u kupovinu, čak i ako vam ništa ne treba. To je zato što se čini da svi mnogo dobijaju u tom grabežu, što može pokrenuti FOMO tj. strah od propuštanja.
Istraživanja pokazuju da strah od propuštanja igra veliku ulogu u tome kako donosimo odluke. Kratkoročno, skloni smo da žalimo zbog postupaka koji dovode do loših ishoda. I dugoročno gledano, često žalimo za stvarima koje nismo uradili. FOMO može privući pažnju vašeg mozga i otežati razmišljanje o bilo čemu drugom. Dakle, prirodno ćete postati više zaokupljeni kupovinom, piše sajt Adcocksolutions.com.
Istraživanja takođe pokazuju da upotreba društvenih mreža može povećati FOMO. Ako vidite šta su drugi pazarili u objavama na Instagramu, postoji veća verovatnoća da ćete poželeti da kupujete, ili ako ih vidite na odmoru kako uživaju, veća je verovatnoća da ćete rezervisati putovanje. Veliki brendovi maksimalno koriste ovu činjenicu i koriste FOMO da bi vas podstakli da kupujete na Black friday.
Da li ste ikada bili u kupovini na mreži i pojavi se malo obaveštenje koje kaže „400 drugih trenutno gleda ovaj proizvod“? Ili „ova stavka je kupljena 120 puta u poslednja 24 sata“? Ovo je vrhunska taktika za povećanje FOMO-a. Čitamo ovo i odmah mislimo da treba da pratimo gomilu i kupimo proizvod, bez ikakve stvarne svesti o tome da li je ova izjava tačna.
Drugi način na koji trgovci koriste FOMO je izjavom da su popusti „ograničeni“. Mnoge kampanje će postaviti vremensko ograničenje na svoje ponude – pazite na promocije koje kažu „samo jedan dan“ ili „požurite pre nego što se sve zalihe rasprodaju“. Ovo efikasno deluje na stvaranju osećaja hitnosti u našem mozgu i mi brzo delujemo kako bismo dobili proizvod po povoljnoj ceni.

Kada je najveći strah od propuštanja?

Konačno, istraživači su otkrili da većina ljudi oseća najviše FOMO na kraju dana i na kraju nedelje. Dakle, pošto je Crni petak, očigledno, petak, vaš osećaj za FOMO bi mogao biti posebno jak. To je dan koji je veoma strateški pozicioniran jer je za mnoge ljude to ujedno i poslednja plata pre Božića, što znači da je veća verovatnoća da će potrošiti novac zbog većeg raspoloživog prihoda odmah nakon što budu plaćeni, pre nego što se povuku bilo kakvi mesečni troškovi.

Black friday može promeniti hemiju mozga

Neuropsihologija nam pokazuje da događaji poput crnog petka imaju zanimljive efekte na hemiju našeg mozga. Kada zaronimo i zgrabimo poslednji veliki televizor sa ravnim ekranom, nivoi našeg hormona zadovoljstva dopamina skaču. Žurba osvetljava centar za nagrađivanje našeg mozga, čineći da se osećamo sjajno!
Međutim, previše dopamina, bez oslobađanja drugih hemikalija kao što je serotonin da ga uravnoteže, nije dobro za nas. U stvari, aktivnosti koje povećavaju dopamin su viđene kao faktori koji doprinose stvaranju zavisnosti kao što je kockanje.
Mega-popusti koje ćete naći na Crni petak takođe otežavaju razmišljanje o kupovini. Reči poput „Rasprodaja“ i „Ušteda“ mogu pokrenuti aktivnost u prirodnim sistemima nagrađivanja u našem mozgu. A kada ti centri za nagrađivanje ožive, delovi vašeg mozga koji bi vas prirodno naterali da zastanete i razmotrite svoje opcije, drugim rečima, nateraju vas da razmislite da li vam je nešto zaista potrebno, postaju manje aktivni.

Ludilo crnog petka - skriveni u velikoj grupi

Antisocijalno ponašanje u prodavnicama na crni petak je nešto što redovno dospeva na naslovne strane, dok kupci čekaju u redovima i izazivaju haos u prodavnicama, što utiče na bezbednost. Postoji nekoliko teorija socijalne psihologije koje pomažu da se objasni zašto se inteligentna ljudska bića odjednom ponašaju antisocijalno kada dođe taj famozni Black Friday.
Nauka nam govori da kada smo deo velike grupe, manje je verovatno da ćemo umeriti svoje ponašanje. To je zato što kada smo „skriveni“ u velikoj grupi, osećamo se manje prepoznatljivim. Dodatno tome, istraživanja pokazuju da viši nivoi pozitivnih i negativnih emocija utiču na naše ponašanje. Pokazalo se da ako svedočimo antisocijalnom ponašanju, posebno u velikoj gomili, povećava šansu da se pridružimo.
Pored toga, istraživanja pokazuju da vrsta gomile može uticati na ponašanje. U suštini, kupci Crnog petka su aktivna rulja: velika grupa ljudi koja se bori oko ograničenih resursa.

Možda će vas zanimati i da li ste zavisni od društvenih mreža.

‍Sensa

BONUS VIDEO:

Kurir TV KAKO JE CRNI PETAK DOBIO OVO IME? Sve je počelo bezbrižno u Filadelfiji, a onda su uleteli navijači! U Srbiji se OGLASIO I MUP