Kako da gledate kroz ljude? Frojdova tehnika i danas radi, a zasniva se greškama koje svaki čovek često pravi

Naši postupci, reči, pa čak i "slučajni" gestovi nalaze se pod kontrolom nesvesnog. Savremena istraživanja potvrđuju da nesvesni obrasci postoje i da se mogu dešifrovati. Zato je dobro podsetiti se tehnika koje je Sigmund Frojd, otac psihoanalize, koristio u psihoanalizi, ali koje su primenjive i danas u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima.

1. Greške i lapsusi su ključ podsvesti

Frojd je lapsuse nazvao "parapraksisom“ - greškama u kojima se manifestuju potisnute želje ili sukobi. Kada osoba napravi lapsus, možda nesvesno pokušava da izbegne temu.

Ukoliko se sagovornik zbuni dok izgovara ime, naslov ili pojm, postavite mu pitanje: "Zašto ste izabrali baš tu reč?" Često se iza greške krije skriveno značenje.

2. Slobodne asocijacije - pratite nit

Frojd je tražio od pacijenata da kažu šta god im padne na pamet, bez filtera. Cilj je pronaći veze između nasumičnih misli i dubokih iskustava.

U razgovoru nežno podstaknite osobu da spontano kaže koja je prva njena misao koja joj padne na pamet kada kažete "detinjstvo", a oštri, emocionalni ili nelogični odgovori često ukazuju na važne okidače.

3. Simbolizam - jezik nesvesnog

Frojd je verovao da su snovi, šale i metafore šifrovane poruke iz podsvesti. Na primer, slika "zatvorenih vrata" u snu može značiti strah od nove faze.

Ako osoba često koristi metafore poput "osećam se kao da se davim“, pitajte je: "Šta vam taj osećaj znači?“. Odgovor će otkriti unutrašnje sukobe.

4. Transfer - kako ljudi projektuju svoje emocije na vas

Frojdovi pacijenti su često prenosili svoja osećanja prema roditeljima ili partnerima na njega. U životu se to manifestuje kada vam novi poznanik iznenada izazove neobjašnjivu simpatiju ili pak iritaciju.

Ako je sagovornik agresivan ili preterano ljubazan bez razloga, zapitajte se: "Ko bi se iz njegove prošlosti mogao ovako ponašati?“ To pomaže da se njegova ličnost odvoji od projekcija.

5. Odbrambeni mehanizmi - šta čovek krije iza sarkazma

Frojd je opisao više od 10 odbrambenih mehanizama psihe. Na primer, racionalizacija (opravdavanje neuspeha lažnim razlozima) ili regresija (detinjasto ponašanje pod stresom).

Ako se kolega sarkastično našali o vašem projektu, to može biti projekcija: on je nesiguran u svoj posao. Umesto konfrontacije, pitajte ga šta mu smeta u vašem zadatku.

Zašto ova tehnika i danas funkcioniše?

Neuronauka potvrđuje da se 95 procenata naših odluka donosi podsvesno. Kada čovek kaže "rekao sam to slučajno“, on ne laže - njegov mozak je zapravo odao informaciju koju je njegova svest pokušavala da blokira. Takođe,on je znao da upootrebom samo jedne reči možete da se zaštitite.

Frojd nije učio da "čita ljude kao knjigu“. Njegova metoda je uočavanje kontradiktornosti: između reči i gesta, logike i emocije, "želim” i "treba da”. Kao što je i sam psihoanalitičar napisao: "Tajna ljudske duše leži u zaustavljenim pokretima njenih želja."

BONUS VIDEO: