Venčali ste se iz velike ljubavi, verujući da ćete sa svojom srodnom dušom zauvek deliti dobro i zlo. Dobili ste dete. Pažljivo, nežno i dugo gradili ste jedan mali, ušuškani svet. Ulagali ste sve svoje vreme, emocije, snagu, živce, novac, pokušavajući da svoju porodicu očuvate od svakodnevnih stresova.
A onda je, ni sami niste sigurni kada i kako, krenulo nizbrdo i nije se moglo zaustaviti. Baš zbog toga što se lagano ruši jedan svet koji ste dugo i sa ljubavlju gajili, pomisao o razvodu i jeste tako bolna.
Svako od nas nosi svoj "kofer" pun tereta i problema, i svaka je veza (bračna, prijateljska, poslovna, itd.), priča za sebe. Vaša bračna priča razlikuje se od svih ostalih bračnih priča pa je tako i vaš razvod drugačiji nego kod ostalih koji su kroz to iskustvo prošli. Upravo zato ni ne postoje opštevažeća, univerzalna rešenja. Ipak, onima koji prolaze kroz proces razvoda zajedničko je osećanje nesigurnosti, izgubljenosti, i brojni strahovi (od egzistencijalnih briga kao i briga o daljem samostalnom vaspitavanju deteta, pa onda i osuda okoline...).
Loš brak ili razvod. Podrazumeva se da je za decu idealno da rastu uz oba roditelja koji su uravnoteženi, zdravi (mentalno, fizički, emotivno, psihološki...), posvećeni deci i porodici. Nažalost, dva roditelja ispod istog krova nisu garancija kvalitetnih, harmoničnih odnosa. Zato kada između roditelja postoje problemi koji se na drugi način ne mogu rešiti, onda je za decu razvod njihovih roditelja ipak bolje rešenje.
Atmosfera stalne tenzije, vikanja, svađa, povređenih emocija, plača, a ponekad i scena nasilja, ne može biti dobra baza za odrastanje emotivno zdravog i samopouzdanog deteta. Deca rastu i budu zdravija i rasterećenija uz jednog roditelja koji je uravnotežen, nego uz dva koji su u stalnim međusobnim svađama, sukobima, tučama...
Predrasude. Ukorenjena su uverenja da će dete, posle razvoda na primer pokvariti školski uspeh, početi da „beži" sa časova, pogoršati svoje uobičajeno ponašanje. Veruje se i da će dečaci zbog razvoda roditelja postati agresivni, a devojčice povučene, ili, suprotno tome, veoma neodgovorne pa čak i ranije seksualno aktivne nego devojčice koje odrastaju u celovitim porodicama.
U našem narodu još uvek važi i uverenje da su jednoroditeljske porodice, ili porodice samohranih majki (jer po našem zakonu deca posle razvoda najčešće budu dodeljena majkama), uvek štetne po dete, pa i neodgovarajuće. To nije tačno. Ove porodice su, prosto, različite porodice, baš kao što su međusobno različite i porodice sa dva roditelja. Deca iz jednoroditeljskih porodica postižu ista akademska postignuća i isto se ponašaju kao i njihovi vršnjaci iz porodice sa dva roditelja.
Posledice razvoda. Uobičajeno je da se govori o negativnim posledicama razvoda po decu. Međutim "prave" posledice razvoda ne mogu se otkriti toliko u ponašanju deteta kao što je školski uspeh ili drugačiji način komuniciranja, koliko u njegovom unutrašnjem doživljaju promene koja se dogodila. Naime, deca razvedenih roditelja često nose u sebi ožiljke koje druga deca nemaju. Imaju ružna sećanja, potisnute emocije, teškoće u kontrolisanju svog ponašanja, a druga deca to imaju u manje izraženom obliku ili nemaju uopšte.
Veliki broj dece razvedenih roditelja bio je suočen sa svađama, tučama, užasnim scenama, najrazličitijim vređanjima i lažima svojih roditelja. Ponekad su tako dovedena u situaciju da ne spavaju noću, da osećaju krize identiteta, ili su manipulisana da lažu i zauzimaju stranu jednog od roditelja.
Pozitivne posledice
Praksa pokazuje i pozitivne uticaje razvoda na dete. Ukoliko razvod roditelja prolazi u mirnoj atmosferi, i ukoliko je dete zaštićeno od stresa, ono ima objektivne šanse da zadrži emotivnu stabilnost.
Nakon razvoda, jedan roditelj, onaj koji je dovoljno posvećen detetu, može umnogome formirati bolju atmosferu odrastanja, pa dete, sada lišeno porodičnih svađa i bračnih problema, može „procvetati". Neretko posle razvoda dete popravi ocene u školi, ojača samopouzdanje, stekne i nove prijatelje jer se sada oseća slobodnije, samostalnije, raspoloženije.
Od čega zavisi kako će dete reagovati na razvod svojih roditelja? U različitim uzrastima, deca razvod roditelja doživljavaju na različite načine. Prolaze faze besa, tuge, osećanja napuštenosti, krivice, nadanja da će se roditelji pomiriti, idealizacije onog roditelja koji je otišao... Kako će dete „proći" kroz razvod roditelja zavisi od njegovog uzrasta, pola, temperamenta, njihove međusobne emotivne povezanosti ali i od toga koliko su zadovoljene njegove potrebe u ovom periodu.
Zato kako bi pomogli detetu:
- Osluškujte njegove potrebe.
Nije dovoljno izolovati dete od vaših konflikata i nadati se da ono ne zna šta se dešava u vašoj porodici i da je time zaštićeno. Naprotiv, kada je potpuno izolovano, dete smišlja sopstvene zaplete i rasplete, a time se pojačava njegova nestabilnost. Umesto toga, stalno razgovarajte sa njim i pružite mu objašnjenja za promene koje se u vašoj porodici odvijaju. Detetove primarne psihološke potrebe su da bude sigurno, zaštićeno, voljeno.
- Razgovor.
Nemojte pred detetom govoriti o razvodu kad god vi o tome mislite, ili kada ste u afektu. Tek kada budete sigurni da ćete preduzeti određene korake da do razvoda braka i dođe, to detetu i recite. Razgovarajte sa detetom, primereno njegovom uzrastu i odgovorite na sva njegova pitanja. Za ove razgovore budite pripremljeni. Unapred isplanirajte šta ćete reći. Budite racionalni, smireni, ne dozvolite da iz vas govore samo emocije.
Kada detetu objašnjavate zašto ste se razveli:
- "Tehnikalije".
U predškolskom i osnovnoškolskom uzrastu, za dete je od ključne važnosti da razume tzv. "tehničke" stvari: gde će ko živeti, kako će se i pod kojim uslovima viđati. U ovom uzrastu, ono možda ni ne zna šta "razvod" znači.
- Istina.
Recite istinu, ali, bez opterećujućih detalja. Dobar način je, recimo: "Nismo se slagali. Pokušali smo, oboje smo se mnogo trudili, ali stvarno nismo uspeli da rešimo naše probleme. Zato smo se dogovorili (ključna reč: dogovorili) da se razvedemo i živimo odvojeno."
- Dete nije krivo.
Uvek govorite detetu da ono nije krivo i nije razlog zbog kojeg se razvodite. Naime, u predškolskom uzrastu dete sve što se roditeljima događa povezuje sa sobom, na primer, misli da ako su mama ili tata tužni, da je to zato što je ono nešto pogrešilo, a ako ste vi raspoloženi, ono je sigurno da je za to i samo zaslužno. Ako ste se vi razveli ono sebe doživljava kao loše.
- Ljubav.
Roditeljima se ljubav prema detetu podrazumeva, pa misle da nije potrebno reći. Međutim, da bi dete što manje trpelo posledice razvoda, važno je da bude uvereno a ne samo da naslućuje da razvod ne umanjuje ljubav koju oboje osećate prema njemu. Takođe, bez obzira na razvod, oba roditelja moraju uložiti trud da dete uvere da ga vole istim intenzitetom i da će to zauvek tako ostati.
Ne zaboravite da važi i obrnuto, jer i dete ima potrebu da voli oba svoja roditelja. Bez obzira na to koliko ste možda povređeni, besni ili ljuti, ova osećanja zadržite kao "sopstvena". Zato nemojte koristiti dete kao posrednika u komunikaciji sa bivšim partnerom.
Konačno, vi se niste razveli od svog deteta već od partnera. Razvodom se, možda zaista, srušio jedan svet koji ste pokušavali da pažljivo i sa ljubavlju gradite. Kada ta rana zaceli, shvatićete da ste istovremeno počeli da stvarate i jedan novi svet. Zbog svog deteta u ovaj novi svet ćete ponovo uložiti maksimum svojih emocija, vremena, živaca, strpljenja...Sa tom razlikom što se vaša veza sa detetom neće nikada prekinuti i taj svet neće nikada nestati. Srećno!