U odnosu prema duši, prostor i vreme su "elastični".
"Da bismo zaista znali i razumeli kako univerzum funkcioniše, moramo podići naša istraživanja iznad visine misli i osećaja, i zaći u arenu direktnih, ličnih iskustava. Tu sinhronicitet postaje ključ koji otvara najveće misterije univerzuma." - David Wilcock
Nekada sam mislila da neuki ljudi robuju svojim predrasudama, a onda sam shvatila da ništa manje ropstvo nije ni kada robuješ svom znanju, pa makar ono bilo potvrđeno diplomom fakulteta.
Ono što čuješ od autoriteta i pročitaš u referentnim udžbenicima, postaje neka vrsta aksioma: ne proveravaš dalje i ne sumnjaš. Godinama smo slušali da geni determinišu naše osobine, pa i karakter i ponašanje; a onda epigenetika kaže da su geni u našem telu nešto poput arhitektonskog nacrta: daju skicu kuće, ali graditeljji određuju kako će kuća izgledati i od kakvog će materijala biti sagrađena. Teza da svojim mislima možemo uticati na genetsku strukturu ozbiljno je poljuljala sve ono što sam godinama učeći i baveći se medicinom skladištila i prihvatila.
Kako da aktivirate moć sinhroniciteta: 7 koraka do sreće...
Splet okolnosti je bio takav da mi je svaki dan bio ispunjen borbom sa samom sobom i činilo se da bi moja potraga za rešenjem aktuelnog problema mogla biti okončana,ali je cena u tom trenutku bila prevelika - odrekni se velikog dela onoga što te medicina naučila i što je tvom razumu logično i prihvatljivo.
Bolest i sve oko nas ima uzrok i posledicu, otkriješ uzrok - odrediš kauzalnu terapiju; ako ne znaš uzrok - tretiraj simptome. To je sasvim logično, a sve što je mimo takvog sistema, pogrešno je i neprihvatljivo. Dva i dva su četiri, posle dana dolazi noć; ako prospeš vodu, biće mokro; moguće je samo ono što racionalno možemo objasniti... Sve je to tačno, osim kada nije!
I tako je univerzum rešio da mi pokaže da sam u zabludi, a da je moje znanje, zapravo, ograničenje koje nije ništa bolje od predrasuda nekoga ko ne ume da otvori svoje vidike.
