Razum i osećajnost: kad treba da poslušamo srce, a kad mozak

Istraživanja pokazuju da mi sami nismo dobri "statističari" kada su u pitanju naša sopstvena iskustva. Pamtimo selektivno, i to najčešće one situacije koje su nam prijatne, prenosi Psychology Today.

S druge strane teže pamtimo vremena kada smo logici dozvolili da prevagne. Možda razlog leži i u tome što ne pamtimo kada nešto nismo uradili. Ne pamtimo ono što "nismo" imali ispred sebe - kao na primer izbor da ne kupimo još jedan par cipela.

Uzimajući sve ove faktore u obzir, i nauka pokušava da odgovori na večnu dilemu - da li je bolje pratiti svoje osećaje ili misli? Na Univerzitetu u Istočnoj Kini ovaj problem je obrađen u inovativnom eksperimentu. Studenti su u određenom vremenom roku odlučivali da li da rizikuju ili ne. Cilj je bio da se otkrije pod kojim okolnostima se učesnici odlučuju na rizične poteze.

Rezultati pokazuju da pod vremenskim pritiskom, studenti donose rizičnije odluke kada se osećaju srećnima, a mnogo su pažljiviji kada se osećaju tužno. Kada imaju više vremena za razmišljanje, emocije ne prave razliku u rizičnim potezima.

I ekonomista nagrađen Nobelovom nagradom Daniel Kahneman zapitao se koliko se naše emotivno stanje odražava na rizične odluke.

Na brzo razmišljanje odnosno na brze odluke veoma utiče naše emotivno stanje. Tako na primer Kahneman smatra da ako rizična situacija donosi nešto dobro, propustićete priliku ako ste u lošem raspoloženju. Međutim, rizična situacija po definiciji ne daje baš zadovoljavajuće rezultate, a vaše dobro raspoloženje će vas voditi da donesete pogrešnu odluku.

Učite od velikana: Gandijeve misli o humanosti i ljubavi...

Zaključak studije je da to što slušate svoje srce nije dobro ako ste pod vremenskim pritiskom. Kada budete imali vremena da proučite sve faktore, racionalne i iracionalne, vaš sud će biti jasniji. Odluka da preuzmete rizik može vam doneti dobro, ali potrebno vam je vreme, ako je moguće, da donesete najbolju moguću odluku.

Izvor: Biz life