Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Roditeljstvo kroz svetove

Kako razlike u pristupu odgajanju dece u različitim zemljama utiču na kasniji razvoj deteta?

  Izvor: Shutterstock

roditeljstvo_kroz_svetove_2
Izvor: Shutterstock Ne možete razmaziti dete ljubavlju

Svoja soba. U SAD-u i nekim delovima Japana beba gotovo rođenjem stiče svoju sobu. Najvažniji razlog za to jeste potreba da roditelji imaju svoj mir i da se beba odmalena nauči samostalnosti. Utvrđeni su i rituali uspavljivanja, a roditelji edukovani da dete uvek u približno isto vreme stave na spavanje. Ipak, deca se i dalje često bune, odbijaju spavanje i to doživljavaju kao veliki stres. U Indiji ili Kamerunu dete nema uslova za sopstvenu sobu. Ono spava u istoj sobi ne samo sa roditeljima već često i sa velikim brojem svojih drugih rođaka. Ipak, beba ne spava na sopstvenom ležaju iako bi za to bilo uslova, već uvek u telesnom dodiru sa majkom. Zaspi kada joj se spava i oko toga niko ne pravi dramu.

U Pekingu i Delhiju nema tako bitnih razlika. Naprotiv, čini se da su njihovi vaspitni pristupi neka vrsta zlatne sredine između prethodna dva modela: evropskog i američkog, s jedne, i indijskog i afričkog, s druge strane.

Konačno, kako ove razlike u pristupu utiču na samu decu? U onim sredinama gde su nošena, pažena, mažena, i to ne verbalno već pre svega taktilno, deca imaju brži motorni razvoj. Dojenje, masaža, bacanje u vazduh kao vid igre, dodirivanje, makar i nesvesno, tokom sna, utiče da se deca brže osamostale. Ranije prohodaju, kooperativnija su, poštuju sve članove porodice (to nikada nisu samo mama i tata već i bake, dede, sestre, ujaci…). Iako su u najranijem detinjstvu dobijala malo lične pažnje od biološke majke, imala su stalnu pažnju cele porodice. Takav pristup uticao je na to da vezanost za porodicu ostaje i kada dete postane odrasla osoba.

U Americi nije tako. Kada ode na koledž, dete svoje roditelje viđa samo nekoliko puta godišnje, a ostale članove porodice jedva da i poznaje, ili ih poznaje kao udaljene srodnike. Zahvaljujući tome što je telesni kontakt često zamenjen verbalnim, deca koja rastu u tim sredinama verbalno su jača nego njihovi vršnjaci u drugim delovima sveta. Nažalost, često i reč bude zamenjena materijalnim, na primer, kada se dete rasplače, a mama mu ponudi igračku umesto da ga uteši rečima, ili što je još važnije, zagrljajem.

Ono što učinite u prvim godinama od neprocenjivog je značaja za kasniji razvoj deteta. Ne možete pogrešiti, preterati u maženju i pokazivanju ljubavi. Ali možete zakasniti, pa će vaše dete nositi sa sobom osećaj nesigurnosti ili niskog samopouzdanja. Dete ne postaje razmaženo ako je mnogo voljeno nego ako ne postoji odgovarajuća kazna za neko konkretno ponašanje. Uostalom, kada biste jednoj mami iz Kameruna opisali mamu iz Los Anđelesa koja svoju bebu pušta da plače da bi je naučila redu i disciplini, tj. da ne bi postala razmažena, ali i da bi ona sama mogla da odspava, ne bi vas razumela. Pojam razmaženog deteta u Kamerunu nije poznat.

Lično, i sama imam iskustvo u radu sa roditeljima male dece. Ponekad sam prisiljena da onim roditeljima čija deca deluju nesigurno, ćutljivo ili frustrirano, kažem: „Jeste li mu (joj) pokazali koliko ga volite?“ Roditelji me gledaju kao da pričam na svahili jeziku i pitaju: „Kako to mislite?“, a meni bude neprijatno da govorim ono što mislim da se podrazumeva i da svi znaju. Jednostavno je. Zagrlite svoje dete.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj