Stručnjaci su zabeležili porast nesanice tokom pandemije korona virusa širom sveta, a istraživanja pokazuju da nedostataksna doprinoseći povećanju stope depresivnog raspoloženja i anksioznosti, kao i pogoršanje i uzrok drugih mentalnihoboljenja. Nesanica ugrožava svakodnevno funkcionisanje, pa loše utiče na čitav spektar fizičkih i mentalnih stanja.
Hronična nesanica kao simptom najviše ukazuje na poremećajeraspoloženja, depresivna stanja, anksioznost, pa čak i bipolarni poremećaj. Kod pacijenata sa dijagnostikovanim depresivnim poremećajem, čak 90 odsto se bori sa nesanicom.
Nesanica je takođe identifikovana kao faktor rizika za razvoj mentalnebolesti. Autori psiholoških studija zaključuju da uporna nesanica može više nego udvostručiti rizik od anskioznosti. Poremećaji spavanja mogu takođe pogoršati simptome dijagnostikovane mentalne bolesti, uključujući zloupotrebu supstanci, pogoršanje raspoloženja i psihotične poremećaje.
Kako se leči nesanica?
Ukoliko se suočavate sa hroničnom nesanicom koja ometa kvalitet vašeg života, neophodno je da potražite stručni pomoć. Najvažnija stvar u borbi sa nesanicom jeste promena načina života, što podrazumeva manju izloženost stresu, kvalitetniji način ishrane i uključivanje redovne fizičke aktivnosti. Blagodati kognitivno-bihejvioralne terapije za nesanicu preporučuju se kao prva liniju lečenja - Kliničke smernice Američke akademije za medicinu spavanja. Studije sugerišu da dobrobiti traju dugoročno, čak i nakon završetka terapije.
Izvor: Sensa