Čini se da postoji pogrešna interpretacija određenih psiholoških poremećaja, među kojima je i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Za mnoge ljude to je ušlo u svakodnevni sleng, koji se često koristi za opisivanje jednostavnih perfekcionističkih tendencija ili upornog tipa ličnosti. Sve šale na internetu vrlo jednostavno predstavljaju opsesivno-kompulsivni poremećaj, ali prava istina je mnogo ozbiljnija: OKP može da bude vrlo iscrpljujući.
Dakle, šta je OKP, zaista? Prepoznat u Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima, on uključuje borbu sa nametljivim, uznemirujućim mislima - to su opsesije - a takođe i ponavljajuće ritualne navike, kojima osoba pokušava da razreši anksioznost svojih misli. Ti ritualni obrasci ponašanja su kompulzije. Iako osobe koje imaju OKP nemaju nužno i jedno i drugo, većina ljudi sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem ih ima, i po definiciji, ovi začarani ciklusi misli i ponašanja uzrokuju intenzivan stres i značajne poremećaje u svakodnevnom životu. Srećom, postoji nada i postoji nekoliko efikasnih opcija lečenja.
5 mitova i pogrešnih uverenja o opsesivno-kompulsivnom poremećaju:
1. Mit broj 1: OKP znači da ste perfekcionista.
Netakčno. Ljudi sa OKP-om mogu osećati da su van kontrole, izgubljeni u ciklusu opsesija i kompulzija, i mogu da osećaju kao da se savršenstvo nigde ne može naći. Ne radi se o tome da želimo stvari baš kako treba. Radi se o stalnoj borbi da se utišaju misli koje stalno opsedaju osobu.
2. Mit broj 2: OKP znači da ste izuzetno uredni ili se bojite bakterija.
Takođe netačno. Iako neki pojedinci sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem mogu imati specifične opsesije koje uključuju strah od kontaminacije i kompulzije koje se odnose na pranje ruku, mnogi nemaju. Opsesivne misli mogu biti o bilo čemu uznemirujućem, a strahovi od zagađenja, samo su jedan podtip. I mnogi ljudi koji gomilaju predmete do momenta dok ne stvore opasne životne uslove na taj način, pate od opsesivno-kompulzivne simptomatologije. (Poremećaj gomilanja je usko povezan.)
3. Mit broj 3: OCD je samo tip ličnosti.
Nije. Opsesivno-kompulsivni poremećaj je pravi psihološki poremećaj koji može izazvati ogromne uznemirenosti i izazove, a ljudi različitih ličnosti mogu patiti od njega. Zabuni doprinosi i to što postoji i poremećaj ličnosti koji nosi naziv opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, ali ti ljudi možda uopšte nemaju opsesije ili kompulzije. (Zaista zbunjujuće!)
4. Mit broj 4: Ljudi sa OKP-om samo treba da se opuste.
Opet - ne. Osoba sa OKP definitivno se bori sa anksioznošću, ali ona potiče od stalnog naleta opsesivnih, uznemirujućih misaonih ciklusa i obrazaca navika, za koje smatra da im kontrolišu živote. Ljudi sa OKP-om često imaju osećaj da im je mozak najveći neprijatelj. Reći osobi sa OKP da se opusti, jednako je korisno kao i depresivnoj osobi da se kaže "samo budi srećna". (Ne činite to!)
5. Mit broj 5: OKP samo govori o tome kakvi ste i ne možete pomoći sebi.
Srećom, ovaj stav je jednako pogrešan kao i drugi. Kada je u pitanju opsesivno-kompulsivni poremećaj, čak i teški slučajevi, postoji mnogo razloga za nadu. Određene vrste kognitivno-bihevioralne terapije, poput ERP-a (prevencija izloženosti i odgovora), pokazale su veoma obećavajuće nivoe efikasnosti, a različiti lekovi su pokazali pozitivne efekte. Ako patite od OKP-a, nemojte da ćutite. Obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje i upamtite da niste sami!
Izvor: Sensa