Svako od nas bi voleo da izbegne laž, ali često je teško prepoznati da bliska osoba ili poslovni partner govore neistinu. Osobe koje često govore laži počinju da ih prihvataju kao istinu, izgovaraju ih tako samouvereno, bez sumnjivog tona i govora tela, zbog toga je neke "lažove" nemoguće razotkriti.
Ipak, postoji jednostavna tehnika koja pomaže u identifikaciji laži i koja se u komunikaciji korist za otkrivanje istine. Počnite sa nizom bezazlenih pitanja. Na primer, pitajte o onome što znate ili o onome o čemu osoba verovatno neće lagati: gde je rođena, ima li dece, gde radi? Pratite pogled sagovornika svaki put kada odgovori, i pogledajte u kom pravcu se kreću njegove oči. Pokreti očiju su povezani sa tim koji deo mozga osoba koristi za primanje informacija.
Nakon što utvrdite na koji način sagovornik gleda kada govori istinu, postavite pitanje na koje ne želi da odgovori istinito. Na primer, zašto je prošla veza prekinuta ili zašto ste napustili svoj poslednji posao? Ako se oči pomeraju u drugom pravcu, osoba ne vraća sećanja, već pokušava da smisli nešto i da vas slaže.
Kretanje očiju tokom razgovora je izuzetno teško lažirati, čak iako se trudite. Morate biti neverovatno inteligentni kako biste kontrolisali svoje oči dok izgovarate laž, budete smisleni i sačuvate tok razgovora. Zato sledeći put kada sumnjate da vas neko laže, samo isprobajte ovu metodu i zagledajte se u njegove oči. Izreka "Oči su ogledalo duše" očigledno nije samo obična fraza.
Zašto ljudi lažu? Uglavnom to rade kako bi izvukli određenu korist, a ne manje često osobe se služe neistinom kako bi se što više dopali drugima. Pričanje laži, odnosno dodavanje stavri, bojenje stvarnosti je samo odlika niskog samopouzdanja, jer se osoba služi alžima kako bi ostavila bolji utisak na razgovoru za posao ili na romantičnom sastanku. Postoji i izraz "bele laži" za koje se smatra da su dobre, ali iskustvo svakog od nas pokazuje da za laž plaćamo mnogo veću cenu nego kada izgovorimo istinu.
Izvor: Sensa