Ekart Tol je patio od hronične anksioznosti, a sa 29 godina doživeo je, po sopstvenim rečima, duhovnu transformaciju. Autor je bestselera, od kojih je najpoznatiji "Moć sadašnjeg trenutka". U nastavku vam donosimo savete sa njegovog bloga i odgovor na pitanje jende od njegovih čitateljki, u kojem će se mnogi od nas pronaći.
Pitanje: "Imam 34 godine, imam dobar posao i lep dom. Udata sam za divnog čoveka. Imam anksioznost i nemam pojma šta želim od svog života. Imam nisko samopoštovanje. Retko sam zadovoljna ili zahvalan. Moje razmišljanje je tako negativno. Treba mi odobrenje drugih.
Odgovor Ekarta Tola: Na prvi pogled izgleda da ovo nije pitanje, ali u vašim rečima postoji pitanje. Najpre bih vam čestitao na samosvesti jer ste svesni sopstvene anksioznosti. Ne znaju svi koji su zabrinuti da su anksiozni. Preplavljeni su anksioznošću i to je praktično njihovo normalno stanje. Ako ih pitate: "Da li ste zabrinuti?" oni odgovaraju: "Ne, nisam."
Vaša rečenica, „Nemam pojma šta želim od svog života“, deluje kao početak mesta neznanja, što je dobro. „Imam nisko samopoštovanje“ znači da ste svesni da imate nisko samopoštovanje. „Retko sam zadovoljan ili zahvalan“, dobro je i samoposmatranje. „Moje razmišljanje je tako negativno“, je još jedan dobar deo samosvesti. Možete se zapitati: U ovom trenutku, koje mi još misli prolaze kroz glavu?
Ako ovu svest primenite na sadašnji trenutak kada se te stvari dešavaju - defanzivnost, nisko samopoštovanje i anksioznost - primetićete određene misli koje se ponavljaju u umu, glas u vašoj glavi koji vam govori - ovo je nisko samopoštovanje. Možda postoje određene emocije koje idu uz misli, ali osnova za nisko samopoštovanje su misli koje sami sebi kažete o svom niskom samopoštovanju.
Ako možete da prepoznate misli u vreme kada se javlja nisko samopoštovanje, možda ćete shvatiti da ponavljajuće, uslovljene misli nisu nužno istinite. Možda je nisko samopoštovanje počelo u detinjstvu – to se često dešava ljudima čiji su roditelji veoma kritični ili su im rekli da nisu dovoljno dobri . Tamo je to verovanje možda počelo i stvorilo se u vama.
Svest koja je već prisutna stoga mora biti prisutna u trenutku kada se te misli pojave – da biste ih prepoznali kao misli – i tada više niste potpuno zarobljeni u onome što te misli govore. Drugim rečima, vaš osećaj postojanja više nije u vašem umu; to je u svesti misli. Da upotrebimo analogiju, prostranstvo neba je vaša svest, a oblaci su vaše misli.
Ostanite na nebu (svest) i dozvolite oblacima (mislima) da dođu i odu. Vi ste svest iza misli. Ovo se odnosi na bilo koju vrstu negativnog razmišljanja - javlja se, prepoznajete ga kao automatsko - to je misao. Vi ste svest koja zna da je ovo (nisko samopoštovanje) negativan misaoni obrazac. Na taj način više ne hranite uslovljeno mišljenje, pa iz razmišljanja izvlačite svoj identitet i više ne obnavljate stare obrasce.
Ako vaša svest može da raste ili produbi, jer u izvesnoj meri već postoji - onda će se ovi uslovljeni obrasci smanjiti i transformisati.
Izvor: Sensa