Studije pokazuju da mindfulness može pomoći u smanjenju naše nesvesne pristrasnosti. Sa rastom welness industrije „svesna“, pažnja postaje sve popularnija. Postoje različite definicije svesnosti, ali jednostavno rečeno, ona uključuje fokusiranje nečijeg uma na sadašnjost, kako se osećamo, šta radimo i kako reagujemo na stimulanse. Nauka se slaže – dokazano je da mindfulness smanjuje stres i anksioznost i poboljšava kvalitet sna, kognitivne sposobnosti, produktivnost i opštu dobrobit.
Međutim, važno je da studije sugerišu da mindfulness može pomoći u smanjenju naše nesvesne pristrasnosti prema drugima. To nas može učiniti svesnijim svojih osećanja i predrasuda, što nam omogućava da razmišljamo racionalnije i jasnije pre nego što reagujemo. Studija društvenih istraživača sa Centralnog Mičigen univerziteta iz 2014. otkrila je da je grupa koja je slušala 10-minutnu vežbu svesnosti pokazala manje pristrasnosti u pogledu rase i starosti na osnovu rezultata testa implicitne asocijacije (IAT) od onih koji nisu pratili vežbe mindfulnessa.
Takođe se pokazalo da mindfulness smanjuje pristrasnost koja čini da vidimo postupke pojedinaca kao odraz njihovih urođenih karakternih osobina, za razliku od spoljašnjih faktora – dok su druge studije pokazale vezu između svesnosti i smanjenja pristrasnosti negativnosti, što nas tera da izbegavamo situacije u kojima bismo mogli da doživimo osećanje odbačenosti.
Svi ovi dokazani efekti su posledica mindfulnessa kojI nam pomaže da usporimo, zastanemo i fokusiramo se na svoje misli i osećanja. Ako postanemo samosvesniji, onda možemo da namerno odlučujemo o tome kako želimo da odgovorimo na teške situacije, umesto da prerano donosimo zaključke i automatski reagujemo na načine zbog kojih bismo kasnije mogli da zažalimo.
Vežbe pažnje
Biti svestan ne zahteva sedenje u zamračenoj sobi i meditiranje 10 minuta. Postoje jednostavni načini na koje možemo da vežbamo svesnost. Zajedno, oni mogu pomoći u podršci inkluzivnijoj kulturi i promovisanju inkluzivnog ponašanja:
• Fokusirajte se na jedan po jedan zadatak umesto na više zadataka. To znači da je veća verovatnoća da ćete nečemu ili nekome posvetiti punu pažnju, umesto da žurite.
• Isključite ili utišajte sve ometanja poput e-pošte, tableta i mobilnih telefona kada ste na sastanku ili vodite važan razgovor.
• Usredsredite se na ono što govore, budite svesni svojih predrasuda i odvojite vreme da odlučite kako ćete reagovati pre nego što odgovorite na njih.
• Dozvolite sebi pauze da vežbate da budete svesni. Udahnite svež vazduh, protegnite se.
• Kada počnete da se osećate pod stresom ili uznemireni, vežbajte jednostavnu tehniku meditacije koja se fokusira na vaše disanje. Polako udahnite i izdahnite jedan minut, koncentrišući se na to kako sedite, brzinu disanja i svoja čula uopšte. Ovo će vam omogućiti da se prizemljite i usporite svoj um.
Sensa/Sofija Borojević (MIndfulness Flow)