Uloga žrtve je maska koju mnogi bar jednom u životu stave ili zauzmu takav položaj u odnosu na dešavanja, okolnosti odnose. Međutim, problem nastane kada ova uloga postane vodeća od svih. Sklonost ponašanju žrtve imaju osobe sa traumama iz prošlosti, potisnutim strahovima, niskim nivooom samopouzdanja, dok manipulatori vešto i sa namerom koriste ovo kako bi psotigli ono što hoće.
Ovaj model ponašanja kod nekih ljudi preuzme ceo život i osoba počinje sa tim da se miri, odnosno stavlja sebe u ulogu žrtve i miri se sa određenom situacijom, bez pokušaja da je promeni.
15 znakova uloge žrtve:
1. Povećana sugestibilnost - Spremnost da se nekritički prihvati tuđe mišljenje i da se vlastito ponašanje promeni u skladu sa nametnutim mišljenjem.
2. Prebacivanje odgovornosti na druge ljude. Patološka želja da se u potpunosti preda svoj život u ruke druge osobe. U izvesnom smislu, ovo je potraga za starateljem. Takođe se javlja sklonost zavisnosti od drugih ljudi.
3. Stalne pritužbe na život, nepravdu, druge apstraktne stvari i konkretne ljude.
4. Nezdrava reakcija na strah od samoće. Istina je da je čovek društveno biće i da mu je potrebno da bude okružen ljudima koje voli i koji ga vole. Čovek zdravog duha može biti zadovoljan sam sa sobom i, u celini, lako podnosi usamljenost. Sa druge strane, osoba koja je u ulozi žrtve stalno želi da bude okružena drugima, da ima oslonac, podršku, da može nekome da se izjada...
5. Povećana emocionalnost.
6. Ekstremi poverenja. Žrtva je najčešće veoma poverljiva i veruje svakoj reči. Ali, kada se jednom opeče, onda prelazi u drugu krajnost - ne veruje nikome.
7. Nisko samopoštovanje.
8. Sindrom prevaranta.
9. Strah od javnog mnjenja, zavisnost od procene drugih. To je strah od odbijanja (i primanja i davanja), patološka želja da se svima ugodi i traži odobrenje, strah od osude za neke postupke, strah od izjašnjavanja o svojim željama i namerama.
10. Kompenzacija za slabost. Ukoliko osoba u ulozi žrtve od druge osobe dobije negativan tretman, postoji rizik da će osoba u ulozi žrtve preneti takvo ponašanje na osobu koja je još slabija od nje kako bi se oslobodila frustracije.
11. Samosažaljenje.
12. Hronična anksioznost.
13. Straha od direktnog sukoba, nagomilan bes koji se izliva kroz pasivnu agresiju.
14. Sindrom bespomoćnosti i stalno traganje za pomoći i podrškom drugih.
15. Zavist prema onima koji su u nečemu bolji od njih. Često ljudi u ulozi žrtve posmatraju druge osobe za koje smatraju da su superiornije, da im je sve bolje naklonjeno nego njima i upoređuju se.
Preuzimanje uloge žrtve može nepovoljno da utiče na mentalno zdravlje, odnose, posao, sam kvalitete života. Zato je važno da osoba koja se suočava sa navedenim znakovima potraži pomoć stručnjaka i uz odeđene savete prevaziđe ovo psihološko stanje.
Izvor: Sensa