- Anksioznost i stres pogađaju različite mišiće i sisteme organa u telu.
- Ubrzan rad srca, otežano disanje, glavobolja, problemi sa bešikom, samo su neki signali, ali treba izbeći paniku kad se svi uključe u isto vreme.
Naša tela se sastoje od višestrukih sistema koji nas održavaju funkcionalnim i zdravim. Kada smo preopterećeni, pod stresom ili anksiozni, ovi sistemi mogu početi da reaguju preterano i nekoordinisano – kao da su signali pomešani. Anksioznost se povećava, javljaju se osećaji panike, a ponekad i utisak da će se nešto loše desiti.
Kod zdravstvene anksioznosti, fizički simptomi su često veoma izraženi jer se stres i briga javljaju u istim delovima tela koji bi mogli biti znak nećeg ozbiljnijeg. Razumevanje kako pojedinačni sistemi tela reaguju na stres može nam pomoći da razlikujemo anksioznu reakciju od stvarnog zdravstvenog alarma. U članku su navedene neke od najčešćih stresnih reakcija i gde ih ljudi obično osećaju.
Mišićni sistem
Kada smo anksiozni ili pod stresom, naši mišići se instinktivno napinju. Ako uzmemo u obzir da su neki od "centara“ anksioznosti zapravo mišići, brzo postaje jasno zašto su određeni simptomi toliko česti. Na primer, bešika je mišić, zbog čega mnogi ljudi primećuju potrebu za čestim mokrenjem kada su anksiozni.
Slično tome, nervoza može izazvati dijareju ili osećaj otežanog zadržavanja stolice – takođe zato što je rektum mišićna cev. Srce je, naravno, mišić, tako da je logično da radi brže i jače kada je pod stresom. Ove reakcije mogu biti zastrašujuće i intenzivne, ali same po sebi obično nisu znak medicinske hitnosti. Ove simptome anksioznosti ljudi mešaju sa infarktom.
Organi i kortizol
Kortizol je prirodni hormon stresa. Kada se pokrene reakcija na stres, može se lučiti u većim količinama, a njegova pažnja je usmerena ka preživljavanju, a ne ka dugoročnoj ravnoteži (kao što je optimalna imunološka funkcija). Tokom stresa, kortizol i drugi mehanizmi stresa su snažnije usmereni ka organima: srce brže kuca, pluća češće dišu, a mozak može iskusiti glavobolje, migrene i osećaj maglovitog razmišljanja.
Zato ljudi sa anksioznošću često opisuju osećaj nedostatka daha, ubrzani rad srca i osećaj zbunjenosti ili nemogućnosti koncentracije. Pošto ovi osećaji mogu biti slični znacima srčanog udara, aneurizme ili moždanog udara, ponekad ih je teško pravilno proceniti.
Respiratorni sistem
Kada osetimo strah, naša tela se stežu i spremaju da se brane. Povišen krvni pritisak i brže disanje su deo načina na koji telo aktivira adrenalin i reakcije "bori se ili beži“. Anksioznost se može osećati kao vrtoglavica, nesvestica, plitko disanje ili otežano disanje jer naš respiratorni sistem radi brže nego obično. Lako je pomešati ova osećanja sa znacima medicinske hitnosti, iako su često deo reakcije na anksioznost.
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem je komandni centar tela: on prima senzorne informacije, obrađuje ih, a zatim šalje signale dalje. Kada smo preplavljeni informacijama i stimulusima, može doći do preterane reakcije, što utiče na naše raspoloženje i emocije. U takvom stanju, mozak može osloboditi nagli nalet hormona i kortizola, što dovodi do fizičke reakcije kao što je panika. Osećaji panike su često toliko intenzivni da mogu imitirati ozbiljnije fizičke probleme.
Kada se sve uključi odjednom
Kada organi, mišićno-skeletni sistem, centralni nervni sistem i respiratorni sistem rade istovremeno većim brzinama, može doći do intenzivne anksioznosti i panike – kao da se telo bori da prati sopstveni odbrambeni odgovor. Razumevanje ove veze je važno jer nam pomaže da se nosimo sa jakim osećanjima i njihovim fizičkim znacima na adaptivniji i zdraviji način. Proverite šta da radite kada osetite kao da ste se zaglavili.
Pročitajte u našoj galeriji 11 pravila Mihaila Labkovskog da prihvatite i zavolite sebe:
BONUS VIDEO:
Sensa.metropolitan.si/ Sensa/ Z. A.