SENSA PREDAVANJE: Rane iz ranog detinjstva

Primer dveju emocionalnih rana:
Kod rane poniženja, osoba ima osećaj tereta i vrlo često se javlja bol u ramenima ili kičmi. Uvek imaju „teške noge" i probleme sa venama, disfunkcije grla, probleme sa jetrom i štitnom žlezdom. Previše razmišljaju i brinu o drugima, a manje o sebi samima, otuda i njihova psiho-maska ‒ mazohist. Gotovo uvek imaju višak kilograma, i teško da će im pomoći bilo kakva dijeta dok se ne oslobode svoje rane. Njima se roditelji često mešaju u život, pre svega majka; ne znaju, prosto, kako da izađu iz začaranog kruga i otrgnu se takvoj kontroli. Maksimalni strah: strah od slobode.

Rana napuštanje je najčešće dijagnostikovana rana u zapadnom svetu. Osnovni značaj koji nosi ova rana je napustiti, ostaviti nekoga, ne želeti više brinuti o njemu. Nastaje između prve i treće godine života. Nasleđuje se od roditelja suprotnog pola, a izaziva je nedostatak afektivnog posvećenja, nedostatak ljubavi koju dete očekuje. Primeri buđenja ove rane u detinjstvu: kada majka ne dođe na vreme da preuzme dete od bake ili iz obdaništa, ili je zbog rođenje novog deteta u porodici, previše obuzeta novim članom; može se javiti i kada dete mora da bude u bolnici, te je odvojeno od roditelja. Psiho-maska ove rane je zavisnost. Fiziki izgled osoba koje pate od ove emocionalne rane karakterišu dugačko telo, pre svega izdužene ruke, hipotoničnost, slabe noge, povijena kičma, mekani i viseći delovi tela (ramena ili dojke kod žena, npr.) Karakteristike ovih ljudi su empatičnost, osećaj žrtve, potreba za pažnjom i prisustvom, pre svega za podržavanjem. Imaju poteškoće pri donešenju odluka, kao i teškoće prilikom prihvatanja bilo kog vida napuštanja i odbijanja (kad čuju reč "ne"). Primarni strah: samoća.