Isceljujuća moć hrane

Mnoge drevne civilizacije posmatrale su hranu kao lek za telo, um i dušu. Vračevi i starešine zajednica posmatrali su pažljivo biljke i intuitivno dolazili do zaključka kojem delu tela one mogu da pomognu. U savremenom svetu odavno smo odsečeni od prirode i takve mudrosti. Isceljujuća moc prirode i hrane danas zvuči kao narodna bajka. Na sreću, nova istraživanja sve više potkrepljuju intuitivno znanje davnih mudraca. Naučna istraživanja i njihovi rezultati, začudo, u potpunosti se poklapaju s nekoliko teorija na koje se oslanjaju herbalisti i homeopate. Jedna od njih je takozvana doktrina potpisa, koja vodi poreklo od herbalista iz vremena antičkog lekara Galena, a tokom istorije inspirisala je ljude poput alhemičara Paracelzusa ili mistika Jakoba Bemea. „Potpis” u ovom smislu znači oznaka prirode.

U novije vreme ova se teorija razvija i dalje. Uočeno je da većina jestivih biljaka ima unutrašnju strukturu poput nekih organa i da je to signal kojim nam priroda otkriva korisnost svojih plodova. Ova teorija ograničena je na prirodnu i nepreradjenu hranu, budući da ona raste onako kako je to zamislila priroda. Ako želite da se igrate zagonetki, zapitajte se šta je to meko, crveno i ima četiri komore ispunjene tečnošću?

To može da zvuči kao zagonetka, ali ako odgovorite srce ili paradajz, u oba slučaja ćete biti u pravu. Stare civilizacije znale su ne samo da paradajz izgleda kao srce nego i da je blagotvoran u lečenju i balansiranju tegoba vezanih za srce. Zanimljivo, paradajz se nekada smatrao afrodizijakom, a nazivali su ga i „ljubavnom jabukom“, što svakako ima veze sa srcem. Moderne studije otkrivaju da paradajz sadrži likopen (snažni antioksidans), koji sprečava zgrušavanje krvi. Kombinacija likopena i drugih fitonutrijenata u paradajzu dobra je za srce i zato je paradajz dobar za osobe koje imaju previše masnoća u krvi i sužene krvne sudove, pa su stoga izložene povećanom riziku stvaranja krvnih ugrušaka.

Nedavna studija s Harvarda pokazala je da svakodnevno konzumiranje paradajza smanjuje obolevanje od srčanih bolesti za čak 30 posto. Druga je pak studija pokazala da dodavanje paradajza u ishranu samo tokom jedne nedelje udvostručuje visinu likopena u organizmu. Uz to, smanjuje i oksidaciju u telu, a to je dobro za cirkulaciju i funkciju srca. Jedno desetogodišnje istraživanje pokazalo je da organski odgajen paradajz ima viši nivo flavonoida koji štite od bolesti srca od uobičajeno gajenog paradajza, što je u skladu s idejom doktrine potpisa.

Groždje takodje smanjuje rizik od srčanih bolesti. Crveni grozd oblikom nalikuje srcu, a svako pojedinačno zrno krvnoj ćeliji. Istraživači u Velikoj Britaniji otkrili su da polifenoli u koži groždja, ali i u crnom vinu, pomažu u sprečavanju srčanih bolesti. Jedan od tih polifenola, poznat pod skraćenicom OPC, ima antioksidantno dejstvo i do 50 puta jače od vitamina C, pa dokazano jača zidove krvnih žila, čime potpomaže zdravlje kardiovaskularnog sistema. Amerikanci su nedavno otkrili i snagu resveratrola, supstance iz tamnog groždja koja ima antioksidativno i anti-aging dejstvo.

PageBreak

Hrana za mozak

Orah ne samo što liči na ljudski mozak nego i pomaže u sprečavanju mnogih neuroloških bolesti. Smešten je u tvrdu ljusku, baš kao što mozak ima lobanju koja ga štiti. Čak ima i deo koji spaja njegove dve jednake polovine, poput spojnice dveju hemisfera mozga. Koštunjavo voće je bogato mineralima i vitaminima poput tijamina, vitamina B6, folne kiseline i magnezijuma, koji igraju važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Dobro je poznato i da je većina koštunjavog voća bogat izvor esencijalnih masnih kiselina.

Orasi tako sadrže alfalinolensku kiselinu koja suzbija upalne procese, glavne činioce u razvoju Alzheimerove i Parkinsonove bolesti. Takodje, osobe koje imaju visoku koncentraciju te kiseline u organizmu manje su podložne moždanom udaru. Znate li da se mozak sastoji od 60 posto masnoće? U tom svetlu masnoće iz oraha presudne su za zdravlje i optimalan rad mozga. Ali to zapravo nije ništa novo jer su još stari Grci pre 2800 godina orahe cenili kao hranu za um.

Za alfa mužjake

Mnoštvo je hrane koja podstiče mušku polnu moć. Kad smo kod koštunjavog voća i semenki, pinjole su pune cinka koji podstiče potenciju i plodnost kod muškaraca. Malo mašte pomoći će vam da se prisetite na šta vas pinjoli oblikom podsećaju. Ali i kikiriki, recimo, pomaže u sprečavanju nekih vrsta raka, posebno raka prostate. Istraživači s Tajvana otkrili su da izdanci kikirikija sadrže pitičnu kiselinu, resveratrol, fitosterol, antioksidanse koji su prvoklasni borci protiv tumora. Kikiriki sadrži i aminokiselinu arginin koja povećava nivo azotovog oksida, a popularni lek za erektilnu disfunkciju vijagra takodje se temelji na delotvornosti azotovog oksida. Svakako, on je u leku mnogo snažniji od prirodne varijante.

U staroj Grčkoj i smokve su bile povezane s plodnošću i vodjenjem ljubavi, dok se u Južnoj Evropi negovao običaj bacanja smokava na mladence umesto pirinča, radi brojnijeg potomstva. I zaista, smokve su bogate aminokiselinama i stimulišu seksualni nagon. Povećavaju broj i pokretljivost spermatozoida. Obično na grani vise u paru i prepune su semena – baš poput testisa.

Nema nagrade za onoga ko pogodi šta će konzumacija tikvica, banana, špargli i krastavaca učiniti za „alfa mužjaka”. Odgovor je jednostavan. Hrana u obliku falusa, pokazuju istraživanja, dobra je za proizvodnju muških polnih hormona. Hindusi su verovali da je banana znak plodnosti. Možda su imali intuiciju, a mi danas imamo potvrdu budući da znamo da je to voće bogato kalijumom i B-vitaminima koji podstiču seksualnu funkciju i izdržljivost.

Špargle su pak bogate vitaminom E, a to je još jedan vitamin presudan za polno zdravlje. Samo jedan pogled na šargarepu dovoljan je da zaključite da je to takodje hrana za muškarce. Ali šargarepa ima dvostruku funkciju – kad je isečete, podseća na zenicu oka, a svi znamo šta šargarepa čini za vid uz pomoć vitamina A, koji je presudan za zdravlje očne mrežnjače.

PageBreak

Voće za žene

Jagoda je u prošlosti bila simbol Venere, boginje ljubavi. Pogledajte je dobro i jagoda vas može podsetiti na bradavicu, stoga ne čudi što se za to voće tvrdi da potpomaže zdravlje reproduktivnog sistema. Na sličnom je tragu i citrusno voće koje je važno za žene.

Pomorandža gotovo doslovno preslikava žensku dojku, koja je takodje gradjena od režnjeva u opnama. Citrusna hrana, a posebno pomorandža, sadrži monoterpene, antikancerogene supstance.

I avokado privlači našu pažnju jer mu treba tačno devet meseci da bi se razvio u oblik koji inace podseća na matericu.

Avokado sadrži folnu kiselinu, vitamin B6 i kalijum koji su presudni za zdrav razvoj fetusa, a mogu pomoći i u smanjivanju simptoma jutarnje mučnine. Doktrina potpisa još je jedan primer drevne mudrosti koju nauka vraća u savremeni život. Sledite jednostavne principe koje smo vam otkrili i u tom procesu možete čak doći i do skrivenih slojeva zanemarene intuicije. Pokušajte!