Još od članstva Supernatural-a u globalnom pokretu Slow Food, iz Italije, u 2009. godini, stvari u mojoj glavi krenule su da se slažu. Shvatio sam zbog čega Italijani imaju tako razvijenu kulturu hrane, a o tome smo već pisali u Sensi. Prosto, u Italiji se još od Rimskog carstva poljoprivreda smatra gospodskim poslom. Poljoprivreda je kičmeni stub razvoja, a gospodin seljak, koji vekovima radi u harmoniji sa prirodom, njen je glavni nosilac. Upravo u odnosu društva prema seljaku i prema selu, reflektuje se i stanje poljoprivrede i sela, a samim tim i stanje cele privrede. Italijani su to shvatili i primenjuju to znanje još od Dioklecijana.

U Srbiji je stanje potpuno drugačije. Posle Drugog svetskog rata seljak je degradiran, razvoj i ulaganja u seosku infrastrukturu su stala, krenula je industrijalizacija i masovan uvoz, i malo po malo, došli smo do vremena kada selo izumire. Danas umesto da kupujemo autohtone proizvode proizvedene sa ljubavlju od ljudi iz Srbije, mi kupujemo šargarepe iz Austrije, jabuke iz Italije, luk iz Kine, meso iz Argentine, mleko u prahu... Spisak je predugačak i besmislen.

Odlike eko-turizma su autentičnost, kvalitet proizvoda, lepa priroda, izvorne vrednosti. Vreme je da se vratimo selu. Povratak selu ima višestruke pozitivne posledice za sve nas. Za početak je potrebno uraditi strategiju razvoja sela, za narednih 20 godina. Ključni pravci razvoja su proizvodnja kvalitetne, autentične hrane, turizam, čisti izvori energije, infrastruktura itd. Gastronomija i turizam su sigurno ključni pravci razvoja. Danas u svetu sve više ljudi traži autentičnost, kvalitet proizvoda, lepu prirodu, izvorne vrednosti, jedinstvena iskustva; to je eko-turizam. Srbija u ekoturizmu ima izvanredne prednosti.

Iako je Soulfood film rađen s ciljem da privuče strance, on nesumnjivo ima za cilj da privuče i domaće turiste. Veliko je neznanje naših građana o lepotama i kvalitetima koje posedujemo. Soulfood film govori i o tome. Film govori o autentičnim srpskim proizvodima i lepoti savršene prirode Srbije gde ti proizvodi nastaju. Iznad svega - on govori o divnim ljudima sa sela koji, živeći u harmoniji sa prirodom, te proizvode prave s ljubavlju.

Negotinska vina - Rajačke Pimnice i selo Rogljevo je predeo gde se hiljadama godina gaji vinova loza, gde dve stotine godina arhitektura vinskih podruma podseća na Italiju i Francusku, gde rastu autohtone sorte tamjanika, prokupac, bagrina, gde se vinogradi na padinama sunčaju blizu obale Dunava. Teško je opisati lepotu ovog mesta, mistiku, istoriju. Treba prosto otići i to doživeti. Postoji zanimljiv podatak koji mi je ispričao vinogradar Petko. Širil i Estel Bonžiro došli su u opustelo Rogljevo, zakupili stare podrume i sada proizvode i izvoze vino. Francuz je došao, shvatio potencijal ovog mesta, i sada izvozi vino za Francusku. Francuz je Petku rekao da postoji pet mesta u Evropi sa najkvalitetnijom zemljom za vinograde. Jedno od tih pet mesta je u Srbiji, u okolini Negotina.

Leskovački ajvar - u selu Brestovac Stevica pravi vrhunski ajvar. Pravi ga ručno, sa ljubavlju, porodično, i u ograničenim količinama. Stevica ne proizvodi milione teglica sa emulgatorima i ostalim otrovima. Ne, Stevica pravi 100% prirodan, savršen ajvar. Stevica je inače pozitivan, inteligentan, zabavan i dobar čovek; samim tim i njegov ajvar postaje još bolji. U blizini se nalazi selo Lokosnica, gde njegovi prijatelji prave savršenu narandžastu mlevenu papriku. U blizini Brestovca nalazi se planina Radan, mistična planina prebogata biodiverzitetom, čistom vodom. Na Radanu postoje ostaci prašume još od doba dinosaursa.

Zlatarski sir i kajmak - U selu Trtovici živi i proizvodi sir, sa svojom porodicom, divna gospođa Milanka. Ona pravi zlatarski sir na tradicionalan način. Sir je tako dobar da kroz zalogaj svakog komada sira osećaš ljubav utkanu u njegovu proizvodnju, čistoću predela u kojem je nastao, kao i kvalitet mleka. Milanka, divna žena, zrači pozitivnom energijom i pozitivnim stavom prema životu. A Zlatar, planina na kojoj nastaje sir, je savršenstvo prirode. Zlatni pašnjaci, borove šume, vetar koji pirka kroz svež vazduh i prenosi mirise prirode, tišina i mir koji tu vladaju... Tu u podnožju je reka Uvac; reka toliko veličanstvena da se zapitaš je li moguće da ovako nešto postoji u Srbiji. U ovome i jeste ključna poruka! Srbija je prelepa.PageBreak

Hrana sa dušom

Futoški kupus - U vreme Habsburške monarhije, porez se plaćao kupusom. Kupus je jedan od najstarijih srpskih proizvoda čija proizvodnja traje više od 5 vekova. U Futogu, gradu koji je nastao pre Novog Sada, vredni i dobri ljudi proizvode na autentičan, čist i odgovoran način sada već legendarni futoški kupus. Goran, jedan od pokretača zadruge Futoški kupus, uspeo je da uradi ono na šta svi treba da se ugledaju: udružio se sa ostalim proizvođačima, napravio brend, zadrugu, i svojim proizvodom oduševio i Nemce i Francuze i Italijane. Od kupusa se pravi na stotine jela: sarme, podvarak, kiseli, slatki kupus, čorbe... Prebogat je vitaminom C. Pored Futoga teče Dunav, reka o kojoj tek treba ispričati priču, u blizini je Fruška Gora, ogledalo geološke prošlosti.

Rakija - u selu Gledić, na 20 km od Kragujevca i Kraljeva, porodica Đušić proizvodi Gledićku rakiju. Na brdima oko sela gaji se autentična, srpska šljiva crvena ranka i požegača. Šljive se ne prskaju, već uzgajaju onako kako ih je bog napravio - čisto, prirodno. U zaseoku koji se zove Rakija, jer tu teče rakijski potok, nalazi se mala porodična manufaktura; tu porodica Đušić proizvodi rakiju gde svaka kap sadrži vekovna znanja proizvodnje, ljubav, ukus zemlje gledićkih planina i sunca. Tu, u tom selu, možeš videti kako se proizvodi rakija, možeš sa svojim društvom da uživaš u plodovima i druženju, i da se nadišeš ozona, kojeg ovde ima u izobilju.

Pirotski kačkavalj - Ovaj zaboravljeni brend Srbije nekada se izvozio preko Grčke do Irana i preko okeana do Severne Amerike. Postoje zapisi da su ga jeli i američki predsednici. Izvorni pirotski kačkavalj pravljen je od ovčjeg mleka, a danas je on miks pažljivo odabranog kravljeg i ovčjeg mleka. Ovce i krave koje daju mleko su sa Stare planine. Srđan, koji radi u jedinoj mlekarskoj školi u Srbiji, u Pirotu, kaže da ne postoji nijedna mlekara u regionu gde ne sedi neki Piroćanac. Ljudi iz ovog kraja majstori su proizvodnje sira. Stara planina toliko je lepa, da kada prvi put dođete, osećate se kao da ste u nekoj bajkovitoj zemlji, a ta bajka - to je Srbija. Na Staroj planini rastu: patuljasta peru- nika, gorocvet, kosovski božur, stepski lužnjak, planinski javor, šumski ljiljan... Bukove šume na Staroj planini su kao iz kadrova filma Gospodari prstenova. Teku reke čiste i hladne vode, najveći vodopadi u Srbiji nalaze se ovde. Konji, ovce i krave slobodno se kreću planinom.

U filmu Soulfood prikazane su i ariljske maline, zlatiborski kajmak i pršut, sjenički sir i sudžuk, golubačka riblja čorba i homoljski med, golijski šumski plodovi i pečurke...

Na Internetu je bilo i komentara o tome zbog čega u filmu nema ovog ili onog, kao i da film liči na druge filmove, čak je povezivan sa nekim knjigama. To su komentari koji nemaju veze sa suštinom ovog projekta. Ograničeno vreme trajanja filma, produkcije i fokus na proizvode sa geografskim poreklom rezultiralo je filmom koji govori o hrani sa dušom. Film zapravo govori o bogatstvu koje posedujemo; o bogatstvu prirode, duha i znanja i veštinama koje imaju divni ljudi sa sela. Film prenosi emociju o prirodi i ljudima koji žive u skladu sa prirodom pripremajući najkvalitetnije proizvode. Film, osim što treba da podstakne strance da dolaze, ima za cilj da podstakne naše ljude na razmišljanje o vrednostima koje su zapostavljene; o najvećim vrednostima koje imamo; prirodi i duhu.

U stvaranju filma učestvovali su ljudi koje ovde želim da pomenem i kojima želim da se zahvalim: Turističkoj organizaciji Srbije i direktorki Gordani Plamenac koautoru filma; pravoj ženi, na pravom mestu, u pravo vreme. Ženi koja ima viziju i tu viziju sprovodi u delo.

Velika zahvalnost i njenom sjajnom timu. Veliku zahvalnost dugujem i pokretu Slow Food, Biagiu Carranu i kompaniji Seedev, Dragani i Pascalu.

Posebno želim da se zahvalim timu koji je učestvovao u stvaranju ovog projekta: Maji, Milanu, Bojanu, Ognjenu, Vladimiru, Nikoli i Neci, Dejanu, Zoranu. A najviše želim da istaknem trojicu; Dragana Vildovića, snimatelja ovog filma, koji je jedini znao da prenese emociju sa terena na sliku, Petra Petrovića, režisera koji je sve to povezao i ispričao i Gorana Stankoviću sa kojim smo i razvili početni koncept.

Veliko hvala svim divnim ljudima na selu koji su prikazani u ovom filmu i bez kojih ovaj film ne bi bio moguć.

Hvala i Majci Prirodi, što nam je podarila ovakvu zemlju, gde imamo sve što nam je potrebno. Molim ti se, Majko, da opametiš sve ljude da to shvate, da se probude i krenu da žive!!!

Predlažem vam da odmah krenete putem Soulfood Srbije. Film pogledajte na: www.srbija.travel/soulfood-srbija-nova-kampanja-tosa/.