Šta treba uraditi sa suvim smokvama pre jela? I kada je najbolje jesti ih? Pročitajte...
U suvom voću, koje ne sadrži više od 30 odsto vode, prestaje aktivnost bakterija, a ako ne sadrže više od 20 odsto vode prestaje aktivnost i plesni i kvasca.
Posle konzumiranja slatkog suvog voća obavezno prati zube, a da bismo izbegli kvarenje zuba, trebalo bi pustiti da suvo voće najpre nabubri.
Suve smokve su odličanizvor gvožđa, fosfora i vitamina B1, a bogate su i celulozom. Oko 100g ima ukupno 2,2 mg gvožđa. Bogat su izvor kalcijuma.
Svakako treba napomenuti da sveži plodovi smokve sadrže od 9 - 22 posto šećera, dok se kod suvih smokava taj procenat kreće i do 60 odsto. Sadrže oko 4 odsto belančevina, 5 odsto pektina, malo masnih materija i oko 20 odsto vlage.
Deklaracija (originalnog pakovanja) treba da sadrži: naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača, datum pakovanja i rok upotrebe, neto-količinu, podatak o kvalitetnoj klasi: ekstra, I, II, i o sadržaju sumpor - dioksida u gotovom proizvodu (ako je upotrebljen), zemlja porekla (za robu iz uvoza).
Strogo izbegavati smokve koje imaju nakiseo miris i ukus, jer se takvi plodovi smatraju pokvarenim i štetni su za organizam. Suve smokve mogu se čuvati nekoliko meseci, u pakovanjima od materijala koji ne propušta vodu i vazduh.
Suve smokve su inače tradicionalan mediteranski desert i sastojak mnogih domaćih kolača i nadeva - kuglice od smokava, hleb sa smokvama...
Suve smokve imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno čine našu krv baznom, pa utiču na porast imuniteta.
Poželjno ih je konzumirati po letnjem računanju vremena između 17h i 19h, a po zimskom između 16h i 18h.
U narodnoj medicini smokve se preporučuju kao sredstvo protiv hemoroida, opstipacije (zatvora), čira i za obnavljanje energije i vitalnosti.
