Mnogi znaju priču o lososima koji zbog mrešćenja prelaze dug i iscrpljujuć put, plivajući kroz slane i slatke vode, uzvodno, bez hranjenja, da bi na kraju, na svom konačnom cilju, završili svoje živote od iscrpljenosti i umora. Međutim, malo je onih koji znaju da lososi u stvari umiru od infarkta i da za taj njihov problem postoji sasvim prirodan lek.
Naučnici su, naime, otkrili da jedna vrsta parazita koja napada ribe, a čije ime bi na srpski moglo da bude prevedeno kao "bisernica", omogućava lososima da požive još dugo vremena posle svog mresta. Ovaj fenomen naučnicima je dobro poznat i zasniva se na logici da je parazitu u interesu da njegov domaćin ostane živ i zdrav. Isto kao i lososi, ljudi su u stanju da iskoriste delovanje pojedinih parazita za sopstveno dobro i medicina odavno izučava taj pristup.
Simbiotički princip u održanju života poznat je još od davnina, a drevni ljudi su kroz svoja iskustva sticali znanja koji su to paraziti korisni, a koji štetni i opasni po naš život. Jedan od najstarijih i najpoznatijih parazita koji je našao primenu u lečenju ljudi je hirudina, ili prevedeno sa latinskog jezika, pijavica.
Prvi pisani tragovi o upotrebi pijavica u medicinske svrhe datiraju od drugog veka p.n.e, u spisima Nicandera i Colophona, grčkih prirodnjaka. Ipak, začeci ove metode lečenja leže u indijskoj ayurvedi, u hiljadama godina dubljoj istoriji. U ta drevna vremena ljudi bi smatrali da su bolesni ukoliko bi osećali negativne emocije, ili imali negativne misli, pa bi u svrhu ozdravljenja postavljali pijavice na čakre i tako čistili sopstvenu energiju.
U srednjem veku pijavice su postale široko rasprostranjena i uobičajena metoda lečenja ljudi. U to vreme smatrano je da bolest izaziva disbalans telesnih tečnosti u čoveku, pa bi se crvenilo, ili temperatura, posmatrali kao višak krvi u organizmu te su kao lek koristili pijavice, a neretko i puštanje krvi zasecanjem delova tela. Arapski lekari su, međutim, otkrili da hirudine mogu biti veoma korisne u čišćenju tkiva posle hirurških zahvata, a preporučivalo se i da muškarci jednom mesečno koriste pijavicu za poboljšanje potencije.
Sva ova nova-stara otkrića u vezi sa medicinskom primenom pijavica dovela su do toga da je 19-ti vek smatran zlatnim dobom hirudoterapije. Milioni pijavica uzgajani su po farmama širom Evrope i Amerike, a podatak koji to najbolje ilustruje je da je samo u Francuskoj 1846. godine iskorišćeno preko 30 miliona pijavica.
Ipak, usled zasićenja tržišta velikim brojem ovih životinjica, kao i novonastalim lekarskim diskreditovanjem njihove primene, kraj 19-og veka bio je i kraj upotrebe hirudoterapije. Pijavice su pale u zaborav i bilo je potrebno više od stotinu godina da bi njihovo blagotvorno dejstvo po ljudski organizam bilo ponovo otkriveno.
Rusija je jedna od zemalja koje su među prvima počele ponovo primenjivati tretmane medicinskim pijavicama. Tradicionalni način lečenja ponovo je zaživeo u ovoj velikoj državi usled raspada SSSR-a, ekonomske krize i krize na tržištu lekova. Lekari su tada pijavice uveli u svoju praksu kao oproban lek, da bi kasnije, Ministarstvo zdravlja Rusije priznalo hirudoterapiju kao zvaničnu medicinsku metodu lečenja, a pijavica je zavedena u Registar lekovitih sredstava Ruske federacije i može se naći u apotekama u slobodnoj prodaji.
Jedini sertifikovani stručnjak u oblasti hirudoterapije na našim prostorima upravo je doktorka iz Rusije, koja je u našu zemlju prvi put došla 1991. godine, da bi kasnije odlučila ovde i ostati. Doktorka Natalia Gušlo Petrić završila je medicinski fakultet u Sankt Peterburgu kao pedijatar, da bi se kasnije specijalizovala za anesteziologiju, akupunkturu, homeopatiju i na kraju, hirudoterapiju. Trenutno radi u centru zdravlja "Balans Medika" u Beogradu.
Blagotvorno dejstvo za ljude
"U Rusiji su svi hirudolozi u stvari lekari klasične medicine koji su tom pristupu dodali i ovaj tretman", kaže dr Natalia. "Moderna upotreba pijavica proširila je načine njihove upotrebe, pa ih sada koriste i u kombinaciji sa lekovima, ili na način da krv koju je pijavica unela u sebe, vade iz nje i tako obogaćenu feromonima, ubrizgavaju nazad pacijentu.
Od tako obrađene krvi, mogu se praviti i maske za lice koje se potom koriste za kozmetičke tretmane. Na taj način osoba dobija masku za lice od sopstvene obogaćene krvi. Sve je više načina na koje se pijavica može koristiti", objašnjava dr Natalia. Novu primenu hirudoterapija našla je u kozmetici i to je sve popularniji oblik podmlađivanja.
Sve je započela Demi Mur kada je izjavila da svoj mladalački izgled duguje upravo tretmanima sa pijavicama. Ukoliko se koriste na taj način, pijavice se postavljaju u predeo iza uha i tako pomažu uspostavljanje cirkulacije krvi kroz lice.
Celulit se takođe može otkloniti hirudoterapijom, jer pijavice poseduju dva bitna fermenta potrebna za ovu vrstu tretmana. Hialuronidaza pomaže raspadu hijaluronske kiseline, a lipaza utiče na raspad masnoća i tako pomaže da višak masnoće bude smanjen. Fermenti uklanjaju celulit, a koža postaje elastična i zategnuta. Ipak, mora se voditi računa da tretmane vodi sertifikovani hirudospecijalista, jer bez poznavanja adekvatnog medicinskog znanja o usmeravanju pijavica, može se dogoditi da one odu na veliki krvni sud, što nipošto nije dobro.
Pri kontaktu s našim organizmom, pijavica ispušta još jedan poznati feromon, hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi. Delovanje hirudina dopunjuje gemetin, koji rastvara zgrušanu krv, što znači da pomaže u sprečavanju infarkta, kao i rastvaranje opasnih trombova u organizmu. Moglo bi se reći da je hirudoterapija, osim hirurške intervencije, jedini način tretiranja tromboze. Najbolje rezultate upravo je i pokazala na tom polju i opravdano se smatra da budućnost lečenja tromboflebita i drugih bolesti u vezi sa trombom, leži upravo u hirudoterapiji.
"Plastična hirurgija takođe koristi pijavice", objašnjava dr. Natalia, "jer se pri presađivanju tkiva teško uspostavlja cirkulacija i veliku pomoć tu mogu pružiti upravo pijavice. Međutim, njih je nekada teško naterati da se zakače za mesto koje mi želimo. Veoma su izbirljive i nikakva upotreba parfema, ili prljava koža neće delovati primamljivo za njih.
Stručno lice mora rukovoditi terapijom, jer ukoliko se pijavica pusti da sama nađe mesto, ona može otići na veliki krvni sud, što nije dobro. Takođe, može se koristiti i u stomatologiji kod problema sa cistama, kod problema sa sinusima, u tretiranju bolesti prostate, a naravno nezamenjiva je u tretiranju problema sa cirkulacijom."
Dr Natalia Gušlo Petrić navodi da nisu sve pijavice pogodne za ovo. Koriste se samo medicinske. Farma za uzgajanje pijavica postoji u Srbiji, a one se izvoze i u Nemačku. "Pijavice se ne smeju koristiti jedino kod hemofilije, u trudnoći i kod drugih bolesti krvi, ili kada je hemoglobin manji od 100. To su jedini izuzeci. Pijavica, inače, uzima 5-15ml krvi i pri tome ubacuje fermente u krv od kojih su mnogi izuzetno blagotvorni po ljudsko zdravlje.
Stavlja se od 7-10 puta i posle toga ste zaštićeni od 4 do 6 meseci. Posebno se preporučuje hirudoterapija oko 45 dana pre bilo koje operacije, jer se tako telo adaptira na gubitak krvi i sprečava se formiranje trombova. Lekari su primetili i da telo manje krvari", kaže doktorka. Dejstvo hirudoterapije, osim na fizičke bolesti, ima veliki učinak i na energetskom planu.
Pijavice su snimane oscilografom i dokazano je da poseduju akustični efekat. One emituju ultrazvuk sličan delfinima i na taj način deluju blagotvorno na vibraciju našeg organizma. Nekada se za pijavice govorilo da skidaju čini i to ne bez razloga.
"Snimajući Kirlijanovom fotografijom ljudsku auru pre tretmana i posle tretmana hirudoterapijom, pokazalo se da je aurično polje dosta jače posle tretmana pijavicama. Ljudi se osećaju pozitivnije, dobijaju sjaj u očima i govore o buđenju životnog elana", navodi doktorka Natalia.
"Kada uzimamo pijavice sa farme, prvo gledamo kako se čovek koji ih gaji odnosi prema njima i kako one reaguju kada se zakače na njega. Ukoliko je on loš, ili zao čovek, pijavice se neće razvijati kako treba. One su veoma energetski osetljive.
Postoji nekoliko načina kako se izvodi hirudoterapija. Neko stavlja pijavicu na mesta koja su bolna, neko na akupunkturne tačke, dok drugi puštaju da ona sama nađe mesto, s tim što se mora voditi računa da se ne zakači za krvni sud."
Povratak ovih malenih, lekovitih krvopija u oblast medicine govori u prilog starih, proverenih metoda lečenja, koje se na velika vrata vraćaju u naše moderno doba. Svaka budućnost je već viđena prošlost. Doduše, možda ne na istom materijalnom, ili nekom drugom nivou, ali princip je isti.
Krv je bila krv i pre nekoliko hiljada godina. Zato, sa poštovanjem treba gledati drevne načine ophođenja prema životu i zdravlju i iz njih učiti. Baš kao što nam hirudina i predlaže.