Mnogima se događa da im odeća i obuća tokom dana postanu tesne jer su „nabujali” usled prekomernog nakupljanja tečnosti. Otečenost (edem) može da se pojavi u bilo kom delu tela, a obično zahvata noge, ruke, stomak, grudi ili lice, a prate je umor, tromost i osećaj težine.
Pritom valja uzeti u obzir da nije dovoljno samo podsticati telo da se reši viška tečnosti, nego treba da se ustanovi zašto se ona nakuplja. Uvreženo je mišljenje da je ovo stanje povezano s hormonima, budući da je češće kod žena, posebno tokom hormonskih promena za vreme menstruacije, trudnoće, menopauze.
„Ako edem nestane čim se organizam odmori – ako nakon prospavane noći ujutru više nema otečenosti – tada uzrok nisu hormoni, nego je otečenost verovatno povezana sa slabijom cirkulacijom zbog sedelačkog načina života. Ali, ako se otok ne povuče preko noći, posredi bi mogao da bude neki dublji problem, uključujući i hormonsku neravnotežu. Učestalo oticanje može da bude i znak bolesti bubrega, jetre ili srca, pa svakako treba potražiti lekarski savet”, preporučuje dr Toljan. S druge strane, poremećaj ravnoteže tečnosti u telu jednostavno može da bude posledica nedovoljnog unosa vode i elektrolita, poput magnezijuma i kalijuma.
„Magnezijum je izuzetno važan u regulaciji telesnih tečnosti, između ostalog, zato što je to ključan mineral za rad srca i kontrakcije mišića. Ujedno je aktivator tristotinak telesnih funkcija. Najviše magnezijuma sadrži zeleno lisnato povrće koje treba da jedemo u izobilju. Ali, s obzirom na to da je tlo sve siromašnije mineralima, a povrće se sve češće uzgaja na veštački način i bez uobičajenog rasta u zemlji, količina magnezijuma u njemu je upitna. Stoga je dobro uzimati i suplemente, ponajpre magnezijum u tečnom obliku, koji je dostupan u raznim kombinacijama – na primer, obogaćen vitaminima C ili B6”, objašnjava Mirjana Tonković, magistarka i analitičarka ishrane, voditeljka zagrebačkog udruženja Moja Kuća Zdravlja.
Na dovoljan unos magnezijuma naročito treba paziti leti, kad znojenjem pojačano gubimo elektrolite. Poželjno je piti vodu koja je bogata magnezijumom, a najbolje bi bilo da nije gazirana jer voda s dodatim ugljen-dioksidom može da optereti sistem za varenje i metabolizam”, upozorava Mirjana Tonković.
Napominje kako je za ravnotežu vode u organizmu bitan i kalcijum, koji se, poput magnezijuma, takođe nalazi u povrću, pa treba jesti što više raznovrsnih salata, bilo sa sirovim povrćem ili kratko blanširanim, ne duže od jednog, dva minuta. Salata lako može da postane glavni obrok dodavanjem kus-kusa koji je niskokaloričan, a vrlo zasitan jer obiluje vlaknima koja su uz to odlična za varenje.
S povrćem ćete dobiti i preko potreban kalijum, koji pak mora da bude usklađen s natrijumom da bi se pravilno regulisao nivo tečnosti u telu. Poznato je da prekomerna količina natrijuma može da preoptereti krvotok i bubrege i da izazove zadržavanje tečnosti, ali to ne znači da u ishrani treba drastično da se smanji količina natrijum-hlorida, odnosno kuhinjske soli.
„Ne smemo da jedemo preslano, ali ni neslano, jer i so je nužna za rad srca, mišića i ravnotežu tečnosti u organizmu. Stoga bi hrana, naročito leti, trebalo da bude lagano slankasta”, preporučuje voditeljka udruženja Moja Kuća Zdravlja. Pritom ističe da je za ravnotežu elektrolita bitan vitamin D, koji, osim umerenim izlaganjem suncu, moramo da dobijemo i ishranom, a poželjne su i kure s uljem bakalara ili vitaminom D u kapima. Ukoliko opskrbimo organizam potrebnim nutrijentima, limfni sistem će lakše da se rešava štetnih tečnosti”, zaključuje Mirjana Tonković.
Kineziološkinja Ana-Marija Jagodić Rukavina, autorka body tehnike, međunarodno priznate metode vežbanja koja se bazira na pravilnom disanju i osvešćivanju sopstvenog tela, o limfi razmišlja na svojevrstan ekološki način.
„Limfni sistem ne sme da bude ustajala bara, nego bistri potok. Moramo da ga čuvamo od prljanja – kako od nepravilne ishrane i nekretanja, tako i od negativnog mentalnog opterećenja. Limfa je izuzetno inteligentan čistač svih organskih sistema – nastane li bilo kakva blokada, limfa sama nastoji da reši problem, a ujedno nas upozorava da bismo i mi u tome trebalo da učestvujemo. Zadržavanje tečnosti na mestima „zastoja” očigledan je pokazatelj. To može da bude bilo gde na telu, na primer, mekani „jastučići” na području trtice i leđa. Stoga redovno pregledajte svoje telo pred ogledalom da biste pravovremeno uočili nastanak takvih promena”, upozorava kineziološkinja Jagodić Rukavina.
Izvor: Sensa