Svako izlečenjeima jedan važan faktor koji smo često spremni da previdimo, a to je pacijent sam. Na važnost učešća pacijenta u procesu unapređenja zdravlja nas podseća JelenaPack, naturopatkinja i predsednica udruženja žena „Žuto uže”, koje se bavi temama ishrane i suplementacije u svrhu unapređenja ženskog reproduktivnog zdravlja

„Iako sam odrasla u porodici lekara klasične medicine, oduvek me je zanimalo zašto postoji veliki broj bolesti za koje medicina nema odgovor. Činjenica da se poslednjih godina sve više razvijaju hronične, autoimune i ‘misteriozne’ bolesti, gde su njihov nastanak, kao i terapija, još uvek nepoznanica, navela me je da studiram naturopatiju. Naturopatija je na nemačkom govornom području komplementarna sa klasičnom medicinom i često žene kod mene dolaze po preporuci lekara. Na nemačkom govornom području se oduvek veoma pridavala važnost zdravoj ishrani, čajevima, namirnicama organskog porekla, dok se u Srbiji tek odskoro ponovo govori na ovu temu. Naturopatiju sam završila u Nemačkoj, kao svoj drugi fakultet, zvanično 2018. godine, ali se temom prirodnih načina unapređenja zdravlja bavim decenijama unazad, ta me tema zaokuplja još od detinjstva, otkada me je baka vodila u šumu gde smo brale različite za čajeve, obloge, sokove, itd.”, objašnjava za Sensu Jelena Pack, sertifikovani austrijski i nemački naturopata i podseća nas koliko je važno aktivno učešće „pacijenta” u procesu (iz)lečenja.

Kako ishrana i način života utiču na čoveka: Hunze malo jedu, puno hodaju i žive 120 godina! (VIDEO)

Možeš li nam reći nešto više o naturopatiji kao vidu lečenja?

Naturopatija je nauka koju je razvio lekar Kristof Hufeland (Christoph Hufeland), a prva knjiga na temu naturopatije je napisana 1888. godine. Po definiciji naturopate Alfreda Brauhlea (Alfred Brauchle), naturopatija posmatra osobu kroz analizu aspekata čovekovog načina života, kao što su: neophodno sunce, svetlost, vazduh, pokret, mir, ishrana, voda, disanje, misli, osećanja i želja/motivacija. To su sve elementi koje moramo da uzmemo u obzir, kako bismo podstakli telo ka samoisceljenju. Za to koristimo uglavnom biljke kao preparate, ali i različite druge psihoemocionalne terapije i promene navika, pre svega u ishrani, a onda i ponašanju. Ove promene su naš svesni „napor” da organizam vratimo u balans koji smo izgubili. Bolest se u natropatiji posmatra kao znak upozorenja da se vratimo na put zdravlja i da je potrebno da promenimo pravac kretanja, tj. navike.

S obzirom na to da radim i na nemačkom i na našem govornom području, fascinira me koliko su neke bolesti kulturno uslovljene raznim predrasudama koje vladaju na tom području i koliki uticaj mogu vršiti na emotivno i zdravstveno stanje određene osobe. Neko bi rekao da je geografski položaj zaslužan za određeni tip zdravstvenih tegoba, međutim, možda je preciznije reći da su određeni misleni obrazac (predrasude) i navike u ishrani ono što je važnije. Te obrasce nije lako promeniti, pa se često dešava da čak i kada promene geografsko područje, ljudi zadrže stari način razmišljanja, a samim tim i predispoziciju za neke bolesti.

Kako je izgledao tvoj prvi susret sa ovom holističkom terapijom?

Moj prvi susret sa naturopatijom je bio pre dvadeset godina, kada sam se preselila u Austriju da bih sturdirala moj prvi fakultet. Sećam se da sam bila iznenađena kada mi je ginekolog „klasične” medicine prepisao čajeve i napravio raspored aktivnosti tokom dana. U to vreme je to u Srbiji bilo nezamislivo, a upliv lečenja „prirodnom” medicinom često se smatrao neozbiljnim i amaterskim. Takođe, u Austriji sam stekla naviku da voće i povrće kada god mogu, kupujem i nabavljam u selu a ne u „gradskim”marketima, iako po standardima Austrije ni danas nije dozvoljeno korišćenje genetski modifikovane hrane i strogo se kontroliše poreklo svakog proizvoda koji dolazi na rafove u samoposluzi. Taj novi pogled na zdravlje i mnogo razvijenija svest o ishrani su me u startu opčinili. Primećujem da dvadeset godina kasnije ima malih pomaka u tom pravcu i u Srbiji i da postoje retki lekari koji zaista pridaju važnost prevenciji i prirodnim načinima unapređenja zdravlja, ali sam svesna da još uvek moramo puno toga da naučimo, tj. da se podsetimo malih trikova i mudrosti koje su još davno znale i praktikovale naše bake.

Kako izgleda tretman kod naturopate?

Tretman kod naturopate pre svega uključuje dugu i detaljnu anamnezu koja traje najmanje sat vremena, dakle, jedan temeljan, iskren i otvoren razgovor. Na ovaj način osvešćujemo određene načine ponašanja koji su nasledni. Takođe, dobijamo i puno saveta i smernica, jer, kada su zdravlje i emotivni svet u pitanju, često se neke stvari ne spominju pošto se podrazumevaju i tako nam promaknu neka loša navika u ishrani ili problem vezan za lične i porodične odnose. Pitanja kao što su: Koliko smo zadovoljni poslom?, Kako se opuštamo?, Da li smo preživeli neku porodičnu tragediju?, obično su rezervisana za psihologa, a ne za lekare koji nas leče. Veza ta dva elementa je od ključnog značaja za izlečenje. Žene koje dolaze kod mene uglavnom dolaze kad su već sve pokušale da bi izlečile neku bolest.

Žene sa našeg govornog područja često mi se obraćaju za savet i usmerenje kako da ostvare željenu trudnoću do koje ne dolazi. Na prvom razgovoru često zajedno uvidimo koliko su neke predrasude vezane za Balkan blokirajuće i koliko nas loše životne navike ometaju da dođemo do cilja, čak i kad problem za začeće ne postoji na fizičkoj osnovi. Kada su nalazi i analize u pitanju, detaljno gledam navike u ishrani, kao i koliko funkcioniše metabolizam hormona. Mnogi načini dijagnostike koji se sprovode u našem zdravstvu nemaju stopostotnu tačnost, hormoni su promenljivi i nalaz rađen danas često ne odgovara nalazu rađenom sutra, tako da, nevezano za dobre nalaze, radimo na unapređenju potencijala našeg organizma da apsorbuje nutrijente iz ishrane, ali i emocije iz našeg okruženja i dodajemo umu i telu ono što nedostaje u vidu prirodnih preparata, metoda opuštanja, nutrijenata, itd.

Kako ste došli na ideju da osnujete „Žuto uže”?

Udružunje „Žuto uže” je nastalo oko brojnih pitanja vezanih za još uvek misterioznu bolest – endometriozu. UŽE je skraćenica od „Udruženje žena endometrioza”. Uže je takođe i asocijacija na skučenost i blokadu koju žena oseća u karličnom delu i emocionalno i fizički, a koja se najviše ispoljava u nemogućnosti žene da ostvari očekivanu trudnoću. Vrlo brzo smo shvatili da ne samo da žene ne mogu da dobiju dijagnozu endometrioze, nego i da često nisu ni čule za taj pojam i slabo su obaveštene o koracima koje mogu preduzeti da svoje reproduktivno stanje poboljšaju i unaprede.

Na našem sajtu i Fejsbuk grupi one mogu naći brojne tekstove i predavanja koje potpisuju stručnjaci iz svojih oblasti (od ginekologa, endokrinologa, do homeopata), iako uvek naglasimo da sami tekstovi i brojna predavanja koja se unutar grupe organizuju nisu i ne mogu biti zamena za lekarski pregled i mišljenje. „Žuto uže” stoji danas kao sinonim za razmenu iskustava žena koje žele da osveste i reše zdravstvena stanja i problem, kao što su ciste, miomi, policistični jajnici, problem štitne žlezde, insulinske rezistencije, probleme nadbubrežnih žlezda, fibrocističnih dojki, borbe sa sterilitetom i onkoloških bolesti ženskog reproduktivnog sistema. Mnoge zdravstvene tegobe su u snažnoj vezi sa našim emotivnim bolom ili životnom navikom koja se loše odražava na hormonski status. Trenutno brojimo više od 2000 članica, žena sa različitim problemima reproduktivnog zdravlja i endokrinološkog sistema.

Antiage ishrana koja smanjuje oksidativni stres: top 9 namirnica koje podmlađuju organizam

Koju ulogu u (iz)lečenju ima ishrana?

Promena ishrane je jedan od najvažnijih elemenata kada je lečenje naturopatijom u pitanju. Kada imamo problem prekomerne težine, žene i same dolaze sa svešću da se ne hrane pravilno. Međutim, žene često dolaze sa uverenjem da se zdravo i pravilno hrane, dok se razgovorom ne utvrdi da to nije slučaj. Svako pojedinačno oboljenje zahteva specifičnu ishranu, tako da je veoma važno individualno savetovanje, naročito ukoliko se žena suočava sa problemima i različitim bolestima reproduktivnog sistema. Mnoge namirnice koje se inače smatraju zdravim, kod pojedinih oboljenja mogu da daju kontraefekat.

Naturopatija, takođe, ohrabruje i podstiče aktivno učešće „pacijenata”u procesu izlečenja, menjanje navika, konstantan rad na sebi i edukaciju. Da li ste u radu nailazilli na mišljenja i navike tipične za određenu vrstu zdravstvenog probelma?

Jedino ako žena zaista odluči da unapredi svoje zdravlje i aktivno menja navike, naturopatija ima efekta. Osim jake volje i discipline, potrebno je i strpljenje, jer kada govorimo o prirodnim metodama, nemoguće je očekivati rezultate za nekoliko dana, tako da žena mora da bude istrajna i pre svega motivisana da bi mogla da se izleči naturopatijom. Kao naturopata, ja mogu da dam neke trikove i prečice do cilja, ali suštinsku promenu mora da uradi sama žena.

Naravno, ona ima svu potrebnu podršku sa moje strane da period odvikavanja od neke navike protekne što laganije i bezbolnije. Pre svega, važno mi je da kod žene razvijem osećaj samopoštovanja i samoljubavi. Iznenadićete se koliko žena sa problemima reproduktvinog sistema ima problem sa nedostatkom samopouzdanja, ali i nametnutih merila vrednosti sa kojima se njihova duša suštinski ne slaže. Naše zdravlje, kao i našu plodnost, dobili smo rođenjem i onda ih ceo život trošimo, a koliko dugo ćemo ih imati uslovljeno je mnogim faktorima, ali naročito načinom života koji živimo i navikama koje razvijamo. Često žene doživljavaju izlečenje ili ostaju u drugom stanju nakon promena loših navika i to opisuju kao „čudesno izlečenje”, a zapravo su se samo vratile prirodi, dovele svoje telo i emocije u balans i u tom procesu osluškivale pre svega svoju dušu, a onda i telo.

Bolest se u naturopatiji posmatra kao znak upozorenja da se vratimo na put zdravlja i da je potrebno da promenimo pravac kretanja, tj. navike.

Izvor: Sensa