Univerzalna ljubav kao smisao života

Naizgled krhka žena, sitne, nežne građe, ali puna neverovatne energije - to je utisak koji Mabel Kac ostavlja na mene. Njen osmeh osvaja trenutno, a pogled zrači blagošću i potpunim prihvatanjem.

Kada sam krenula na ho'oponopono trening nisam znala da je to ono što tražim - najbrži i najlakši način. Pre toga, na primer u preporađanju pričali smo mnogo o svom detinjstvu, šta su nam uradili mama i tata, šta nam se dešavalo, videli smo sebe kao žrtve. Nisam krenula na ho'oponopono i rekla sebi - aha to je to. Išla sam mnogo puta na treninge i jednog dana sam shvatila da je baš to ono što sam tražila. Ho'oponopono mi je zaista promenio život. Kada sam bila mala devojčica bila sam vrlo zavisna, a ho'oponopono mi je pružio slobodu. Osetila sam slobodu po prvi put u životu kada sam naučila da sam 100% odgovorna. Razumela sam da, ako sam odgovorna, onda sam ja to stvorila, a ako sam nešto stvorila, to mogu i da promenim.

Praktikovanje tehnike mi je pružilo mnogo mira, sada ne pokušavam da promenim ljude, niti da ih ubedim u nešto. Ho'oponopono mi je pomogao da naučim da gledam u sebe. Shvatila sam da treba da menjam ono što ne daje pozitivne rezultate. Sada to mogu. Više ne moram da ubeđujem, niti da menjam druge, znam da će se sve promeniti, ako se ja promenim. Ako sam ja u miru - svet će biti u miru, jer mir počinje sa mnom. Verovatno bih ubila sebe, rakom ili nekom drugom bolešću, jer bila sam vrlo uznemirena osoba, puna ljutnje i besa, zbog očekivanja od drugih ljudi, od sveta, političara, šefa...

Takođe sam postala opuštenija unutar sebe, shvatila sam da ne moram da budem savršena, uvek sam pokušavala da budem savršena - savršena majka, savršen računovođa, savršena supruga, sve... Praktikujući ho'oponopono shvatila sam da smo svi mi već savršeni, ali ne na način kako to obično mislimo i to mi je pružilo olakšanje. Postalo mi je jasno da sam u redu baš takva kakva sam, i da ne treba da budem savršena. Shvatila sam da postoji nešto što ja mogu da uradim bolje od drugih, dok drugi mogu da urade nešto bolje od mene, i to mi je takođe dalo unutrašnji mir. Ho'oponopono nam pomaže da budemo u miru i srećni, bez nekog posebnog razloga. Tako se promenio moj život, a takođe i život moje porodice, moje dece, jer sam se promenila ja. Kada ste vi dobro, svi oko vas su takođe dobro, ali mi obično čekamo da se drugi promene."

PageBreak

Čišćenje uma

"Jednostavnost ho'oponopono tehnike je nešto što neke ljude privlači, dok druge odbija. Naš um prosto ima potrebu da stvari objasni, da im zna uzrok i posledicu. Kako možemo pomoći svom umu i "naterati" ga da čisti, bez obzira na to koliko nam to jednostavno izgleda. Postoje ljudi koji žele da nastave da se bore, da nastave da igraju ulogu žrtve, da okrivljuju druge za ono što im se dešava.

Ipak, dođe vreme kada kažemo: "E, sada je stvarno dosta! Više ne želim da igramove igre." Sve su to igre koje igramo. Tada dolazimo do tačke kada sebi kažemo: "Slušaj, možda i postoji lakši način". Ne radi se o prisili, već o izboru, o odlučivanju. Uvek se radi o izboru, mi stalno biramo. Ako ne biramo svesno, naša podsvest biraće za nas, tako da i dalje biramo. I tako jednog dana, odlučite da zaista preuzmete kontrolu nad svojim životom.

Jer vi možete imati doživljaj da sve kontrolišete, ali u stvari sećanja su ta koja kontrolišu vas, sve dok ne izaberete da pritisnete taster za brisanje, što znači da ponavljate "hvala ti," i "volim te". Tako jednog dana odlučite da se više nećete boriti i onda jednostavno probate. Uvek kažem ljudima - kad budete imali problem probajte sledeći put - samo držite jezik za zubima, jer kada pričamo, stvaramo više problema, tako da ćete imati manje problema ako ćutite.

Ho'opoponopono nam pomaže da držimo jezik za zubima i mentalno ponavaljamo "hvala ti," ili "volim te," čak i kada to ne osećamo i ne mislimo tako, svejedno deluje, jer pritiskamo taster za brisanje. Kada pritiskamo taster za brisanje dajemo mogućnost Božanskom da briše naše programe, a tada u naš život dolazi inspiracija i mi počinjemo da se krećemo sa tokom, srećemo neke ljude, idemo na određena mesta... U osnovi, to je svesna odluka, čišćenje je izbor, mi biramo da otpustimo, umesto da budemo u pravu ili da imamo poslednju reč. To je izbor da budemo srećni. Ne može biti jednostavnije."

"Preuzimanje odgovornosti za sve programe koji se odigravaju unutar nas je oslobađajuće. To ne znači da smo krivi ili da smo grešnici, odgovornost je nešto sasvim drugo. Mi jesmo odgovorni za sve što privlačimo u svoj život i ako želimo nešto da promenimo, moramo birati drugačije. Ajnštajn je rekao da je bezumlje kada očekujemo drugačiji ishod, ponašajući se na uvek isti način. A to je ono što mi najčešće radimo. Dakle, nastavljamo da radimo iste stvari, a želimo različite rezultate. Samo govorite"hvala ti" i "volim te", videćete i iskusiti drugačije rezultate. Ali morate da vežbate, i to morate raditi sami, niko drugi ne može to da radi umesto vas.

Kada čistimo, često imamo problem sa očekivanjima, teško nam je da ih isključimo i potpuno se prepustimo...Očekivanja su isto sećanja, programi. Uvek imam izbor, mogu da slušam očekivanja, da se pitam šta je ispravno, šta je pogrešno, da razmišljam šta bi trebalo da bude, kada, u kom obliku ili da jednostavno primetim očekivanja - samo registrujem njihovo postojanje i kažem im "hvala ti, volim te". Kada sam shvatila da deo mene koji misli da zna sve, u stvari ne zna ništa, očekivanjima jednostavno kažem "hvala ti, volim te". I zaustavim ih. Moć je u tome da ih primetite, a pošto znate da su u pitanju programi, deo vas koji ništa ne zna, jednostavno ih čistite i nastavljate dalje. Kada otpustite očekivanja, dakle, ako ste spremni da im govorite "hvala ti, volim te", u svoj život ćete privući neverovatne stvari i uživaćete u tome."

"Ho'oponopono briše sve što nismo mi. Mi nismo naši strahovi, nedostatak novca, misli da nema dovoljno za sve...Biti ono što jesmo je najvažnija stvar u životu. Biti srećna i u miru sa sobom znači biti ono što jesam i raditi ono što volim. Naučeni smo da moramo da nađemo posao, često nešto što mrzimo ali za šta smo plaćeni. To su isto programi, sećanja koja se ponavljaju. Kreirala sam drugi dan seminara da bismo naučili kako da budemo u nultoj frekvenciji. Jer kada sam u nultoj frekvenciji, kada sam ono što jesam, sve dolazi - novac, blagostanje, sve što mi je potrebno. Naše strasti su kompas, važno je da obratimo pažnju na njih i sledimo ih i one će nas odvesti na pravo mesto.

PageBreak

Srećne žene stvaraju srećnu decu

Ho'oponopno pomaže da budemo u nultoj frekvenciji, da budemo na pravom mestu u pravo vreme, sa pravim ljudima. Drugi dan seminara namenjen je i našem intelektu koji uvek želi još informacija. Kada mu pružite informacije onda je spremniji da preuzme 100% odgovornosti i otpusti. Uvek delim sa ljudima ono što je meni pomoglo da više koristim ho'oponopono.

Čini mi se da su žene deo čovečanstva koji je skloniji samopreispitivanju, traganju za samospoznajom i da su donekle otvorenije za promene. S druge strane, ženama je teže da steknu pravo samopoštovanje i zavole sebe.

"Definitivno mi žene možemo stvoriti mir na zemlji. Ne treba da budemo žrtve sa niskim samopoštovanjem, već da se povežemo sa svojom snagom, sa onim ko smo zaista. To ne znači ići protiv muškaraca, ne znači da se takmičimo sa muškarcima, mi smo ovde zbog različitih stvari, a sve one su veoma važne. Žene su jednako vredne kao muškarci, muškarci su jednako vredni kao žene. Radi se o međusobnom podržavanju i zajedničkom radu, ne o takmičenju. Mi žene smo te koje deci daju život, a takođe smo im primeri. Naša deca veći deo vremena provode sa nama, gledaju nas i slušaju, tako da smo mi model.

Zato treba da budemo srećne, da budemo svoje, kako bi naša deca mogla da budu srećna i svoja i kako bi naučila da sebe stave na prvo mesto, da rade za sebe. To nije sebično. Jer ako mi nismo u redu, niko neće biti. Zato što sve počinje od nas, a posebno u našim porodicama, našim zajednicama. Srećne žene stvaraju srećnu decu, srećna deca stvaraju srećne poslove i veze. Zato treba da budemo srećne i da otkrijemo ko smo zaista. Da se probudimo i otkrijemo svoju snagu, ali ne kroz demonstracije, takmičenja, ili ponižavanje muškaraca, već kroz zajednički rad. Mi smo iz nekog razloga napustile svoju moć. Sada je samo potrebno da napravimo drugačiji izbor...

Kada smo mi ono što jesmo, onda ćemo svojoj deci dozvoliti da budu ono što ona jesu. Kada smo mi srećni, naša deca će biti srećna. Mi ne želimo da naša deca prođu kroz ono kroz šta smo mi prošli, mislimo da mi znamo više i bolje i želimo da ih naučimo, ali mi ne znamo ništa. Ako ne znamo šta je najbolje za nas, kako ćemo znati šta je ispravno za njih? Imam predivan odnos sa svojom decom, ali to je zato što držim jezik za zubima i dozvoljavam Bogu da ih vodi i uči, da im pruža prilike koje su prave i dobre za njih. Oni su sjajni momci, vrlo sam ponosna na njih. Hvala bogu, probudila sam se kada su oni bili u uzrastu od 14 i 11 godina, a ja sam se promenila na dobar način, tako da su mogli da vide kako u životu uvek imamo izbor i da od nas i naših izbora zavisi šta ćemo privući u svoj život.

Dakle mi jesmo 100% odgovorni. Za njih je to bila najvažnija lekcija. Umesto da kroz život idu kao žrtve i misle - takva mi je sudbina ili takav je život ili takve su žene ili poslovi, oni znaju da uvek biraju. Kada deca znaju da imaju slobodan izbor i da život nije ono što im roditelji pričaju, to ih oslobađa. Moja deca su naučila da oslobode sama sebe. Rekla sam im: "Ne treba da radite stvari zato što ja mislim da su ispravne, nego zato što funkcionišu u vašem životu i čine vas srećnim." Moja knjiga "Najlakši način za odrastanje" sadrži sve poruke koje bih volela da sam dobila dok sam bila mala, sve ono što sam otkrila mnogo kasnije kada sam se probudila. Želela sam da podelim to sa odraslima, knjiga je za decu od 3 do 100 godina. Nama je potrebnija nego našoj deci, ona to već znaju i čekaju da mi shvatimo. Zašto da se mešamo u živote svoje dece, misleći da znamo bolje. I roditeljstvo je uz ho'oponopono mnogo lakše, život je mnogo lakši, zato sam knjigu nazvala Najlakši način. Najvažnije je odgajati srećnu decu, a ne buduće profesionalce ili vrhunski obrazovane ljude.