Kako isceliti prošlost

Sadašnji trenutak nije ništa drugo do posledica dešavanja, načina razmišljanja i programa zapisanih u prošlosti. Ako ovde i sada imamo velike poteškoće, bilo zdravstvene, psihološke ili materijalne to je znak da nešto iz prošlosti nismo dovoljno procesuirali i otpustili. Bolest tela, odnosno fizičke manifestacije bolesti, se javljaju kada nismo razrešili i raspetljali probleme sa kojima smo se nekada suočavali. Tada ti problemi iz podsvesti izbijaju na površinu, a bolest se javlja kao opomena da nešto unutar nas nije u redu, da je došlo do nekakvog disbalansa zbog nečega što je nastalo u prošlosti i da je potrebno da se time pozabavimo.

PageBreak

Putovanje u prošle živote

Mateja se bavi regresoterapijom na malo drugačiji način od standardnog, zato što je na svom duhovnom putu svoje znanje konstantno dopunjavala mnogim drugim metodama od kojih sve imaju isti cilj, a to je da dođe do otpuštanja zastarelih misaonih i emotivnih programa i obrazaca ponašanja i isceljivanja prošlosti kako bi sadašnjost i budućnost bile bolje.

Sticala je znanje u inostranstvu, pre svega u Africi i to u šamanskim plemenima, a njeno ogromno iskustvo u ovoj oblasti joj je pružilo širinu i mogućnost da kombinuje terapeutske metode kojima se bavi kako bi sa svakim klijentom došla do najboljeg mogućeg rezultata.

"Putovanje u prošle živote je prisutno u skoro 80 do 90 odsto tretmana koje ja radim. Ja sam svoj put terapeuta počela kao Reiki terapeut, pa Reiki master, a kasnije sam svoja znanja produbila regresoterapijom, što je odvelo i do šamanizma i proučavanja njihovih znanja. Regresoterapija je u tom kontekstu tehnika koja pruža mogućnost da se ode u prošli život. Sve tehnike koje sam učila su mi dale mogućnost da kad se već sa klijentom vratim u prošlost, da na tom mestu primenim i neka druga znanja. Kod regresoterapije se osoba seti, odlazi u neki davnašnji trenutak, na sličan način kao što se priseća sna. Kroz ta sećanja, ili uz pomoć njih, osobi postaje lakše da razume područja u životu koja se trenutno dešavaju."

Kroz rad na apstraktnom nivou duše, teorije ponekad ostaju samo teorije. U ovoj oblasti ništa nije egzaktno, ali se sve dešava tako da na dubljem nivou možemo da doživimo prepoznavanje i da određene stvari spoznamo kao sopstvenu istinu. To nije moguće dokazati, ali ljudi koji prođu kroz regresoterapiju ili slične metode to jednostavno znaju. Ovakva iskustva nije moguće razumeti umom i razumom, već se "razumeju" dušom. Um i razum su zapravo u tom području nemoćni. Mateja navodi da se um ponaša kao čuvar kaveza. Kod regresije je prvi korak da se zaobiđe taj čuvar, i da se tako priđe bliže podsvesti.

"Regresoterapija deluje na onim nivoima koji su ispod naše svesnosti, odnosno radi se sa onim podacima koji ne postoje u našem svesnom sećanju, ali su zabeleženi duboko u nama. To je zapravo rad sa podsvesnom memorijom."

Mateja je stekla i zvanje Timeline healing terapeuta, koje predstavlja jednu od tehnika u šamanizmu, a omogućava nam da, takoreći, putujemo kroz vreme kako bismo otklonili probleme koji su i dalje prisutni, a nastali su odavno, ili da sa druge strane idemo u budućnost kako bismo razvili svoju intuiciju i znali da predvidimo i kreiramo svoju budućnost.

"Vreme je na jednom nivou linearno, a na drugom nivou ga nema, ili bar ne u tom smislu da postoji brojanje satova, godina. Mi idemo upravo iznad tog linea­rnog vremena. Veoma je važno raditi na rešavanju problema koji su nastali u nekim prethodnim fazama naših života, jer preko 90 odsto problema koje ljudi imaju sad izvorno potiče iz prošlosti. Uzroci tih poteškoća su uticaji, osećaji i doživljaji iz detinjstva ili su nasleđeni od predaka ili prošlih života na osnovu kojih smo razvili ponašanje, stavove, osobine, blokade u podsvesti..."

Pitala sam Mateju kako se pokreće sećanje na prošle živote, da li je osoba koja pokušava da se seti kasnije toga svesna, ili je u nekom transu tokom seanse, pa se kao u hipnozi kasnije ničega ne seća.

"Da, čovek je svestan. Potrebno je sasvim malo vremena da utonemo u svakakva sećanja koja tada počinju da se otvaraju. Terapeutskim transom "isprovociramo" u čoveku baš onaj deo njegove ličnosti koji treba da komunicira sa terapeutom."

U nastavku razgovora Mateja mi je objasnila šta se sve odvija tokom jedne seanse regresoterapije sa klijentom.

PageBreak

Otvaranje memorije

"U mirnom i intimnom prostoru osoba treba da legne, da se sasvim opusti, da se distancira od svakodnevnih dešavanja i da polako utone u meditaciju u kojoj se funkcije tela i razuma umiruju, i tako puštaju podsvest da preuzme kormilo.

Dalje se ide u "otvaranje" memorije, u one trenutke koji su obeleželi neki period našeg života, i kada su se u nama formirali određeni obrasci razmišljanja i ponašanja. To je nešto što je prilično teško opisati, jer razumom nije moguće shvatiti o kakvoj vrsti prisećanja se tu radi, već je to potrebno doživeti. Potrebna je namera, znanje kao i određen stepen spritualne snage "vodiča" odnosno osobe koja nam pomaže da prizovemo sećanja. Ta osoba mora da bude obučena kako bi stupila u kontakt sa dubljim nivoima čovekove duše."

Naša podsvest i duša su strašno kompleksni i mnogo moćniji nego što smo mi u stanju da shvatimo. Mnogima će delovati neverovatno da je moguće prizvati sećanja iz prošlih života, ali odavno već i naučna istraživanja potvrđuju da čovek koristi samo deo svojih mentalnih kapaciteta dok se u podsvesnim nivoima kriju i skladište brojni zapisi i podaci, koje mi, ukoliko to želimo, možemo da probudimo. Uzmimo za primer vožnju automobila. Dok učimo da vozimo moramo da razmišljamo o milion sitnica, u kojoj smo brzini, kada da napravimo klackalicu, da gledamo napred i u retrovizore, sve je to gomila detalja kojoj posvećujemo pažnju, a kasnije, kada već naučimo da vozimo, to sve postaju mehaničke radnje o kojima svesno ni ne razmišljamo.

Po istom principu funkcionišemo i u drugim oblastima svog života, odnosno delujemo na osnovu naučenih programa, bez mnogo svesti i razmišljanja, praktično mehanički. A često se dešava da su ti programi pogrešni, i da moramo da radimo na njihovom revidiranju. Gomila stvari koje obavljamo postoji na našem podsvesnom nivou i ako su dobre i ako nas služe treba tamo i da ostanu. Međutim, ako nam samo smetaju, postoji način da ih se oslobodimo. Takođe ponekad je svrha regresoterapije i to da se setimo nekih dobrih znanja koja smo imali u prošlim životima, ali ih u ovom još nismo razvili i upotrebljavali.

"Regresoterapijom se osvešćujemo, događaj iz prošlosti dovodimo ovde, ali to nije dovoljno, već je potrebno da kada prizovemo određeno sećanje napravimo potrebnu promenu. Moramo da zamislimo drugačiji scenario, nešto drugačije mora da se odigra i da se zapiše u taj trenutak kao nova informacija, kao podatak koji će biti podloga našem novom načinu razmišljanja i ponašanja."

PageBreak

Kako deluju naučeni programi

Duša je multipla, i ne možemo da razumemo život ako na njega gledamo linearno. Deo duše je inkarniran, deo ne. Deo duše može da ostane kod nekog drugog, duša može da se rascepi, mi možemo da nosimo deo duše nekog pretka, ili nekoga s kim smo u prethodnom životu bili bliski. Sve je povezano i kompleksno, i ono što se dešavalo u prošlosti i što će se dešavati u budućnosti zapravo na nekom nivou postoji i sada. Isto tako je naša duša, iako je vezana za telo koje imamo, vrlo tesno povezana sa drugim ljudima, na nju se "kače" neki entiteti koji joj ne pripadaju, isto kao što delovi naše duše ostaju kod drugih ljudi.

Uz regresoterapiju je moguće proveriti i da li su nam zakočeni delovi duše, odnosno da li je deo nečije duše ostao kod nas, ili obrnuto - da li je deo neke naše energije ostao kod ljudi sa kojima smo ranije bili u bliskom kontaktu. Ovo zvuči dosta apstraktno, čak i neverovatno, ali nije čudno ni ono što se pominje u bezbroj pesama "dala sam ti dušu", "uzela mi je srce..." i slično. To nisu samo metafore, već se uistinu dešava da deleći sebe sa drugima, izgubimo deo sebe ili da prihvatimo od drugih nešto što nama ne pripada i što se ne uklapa u naš psihološki sklop. Kod takvih situa­cija regresoterapija uz kombinovanje sa tehnikama vraćanja delova duše može izuzetno mnogo da pomogne.

Mateja je zahvaljujući mnogobrojnim obukama koje je prošla, kao i bogatom iskustvu, odlučila da u svom radu sa klijentima kombinuje tehnike i u zavisnosti od problema sa kojima joj klijent dođe, bira tehniku koja je za tu situaciju najpodesnija. Energija čoveka sa kojim se radi je ta koja opredeljuje koja će se tehnika primeniti u datoj situaciji. Jedan od primera kako Mateja radi je da se, nakon što se osoba potpuno opusti, "prizove" tačka njenog Višeg Ja i da se usmeri na trenutak koji je najbolji za rešavanje problema sa kojim je klijent došao. Da bi se osoba vratila u taj trenutak potrebno je da se ne napreže svesno već da se potpuno prepusti Višoj Inteligenciji koja će je odvesti tamo gde treba.

Kada se radi Timeline healing ulazi se u osećaj koji osoba ima i zatim ta osoba vizualizuje situaciju i pokušava da oseti šta su osećali ostali akteri u situaciji u kojoj je nastao problem. Dakle, osoba se ne bavi samo onim što je ona osećala, već je namera da razume šta se dešavalo u glavama i srcima drugih ljudi koji su učestvovali u toj određenoj situaciji. Mateja navodi da vešt i obučen terapeut ima tu sposobnost da skoro svaku osobu "uvede" u osećanje koje ima neko drugi, da bi na taj način pokušala da bolje razume i prihvati ono što druga strana oseća.

Tek kada "uđemo u tuđe cipele", i kada shvatimo šta se krije u duši nekog drugog koji je zajedno sa nama bio kreator određene situacije na kojoj radimo i kada dobijemo uvid u to kako taj drugi razmišlja, stičemo sposobnost da se pomirimo sa situacijom, da je prihvatimo i iscelimo. Kada sagledamo situaciju iz tuđeg ugla, kada uvidimo šta je istinito za nekog drugog, u stanju smo da oprostimo i da se oslobodimo onoga što nas je pritiskalo. Zahvaljujući ovoj tehnici i razumevanju onoga šta se dešava u drugim ljudima u istoj situaciji koja nas muči na određen način, mi učimo i napredujemo na svom duhovnom putu.